Cvetković: Nećemo priznati Kosovo

Cvetković je na svečanosti povodom završetka školovanja 51. klase Generalštabnog usavršavanja Škole nacionalne odbrane Vojske Srbije, kazao da će Vlada u saradnji sa drugim državnim organima preduzeti sve mere u diplomatskoj borbi za očuvanje Kosova u svojim granicama.

Premijer je dodao da će bezbednost Balkana biti prioritet.

Svečnosti u Domu Narodne skupštine osim premijera prisustuju i njegov zamenik Ivica Dačić, koji je i ministar policije, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, dekani fakulteta koji sarađuju sa Vojnom akademijom i vojni zvaničnici.

EU: Kosovo nije uslov

Nemački poslanik u Evropskom parlamentu Elmar Brok, koji je autor predloga rezolucije EP o strategiji širenja EU, izjavio je da priznavanje nezavisnosti Kosova ne bi trebalo da bude uslov za nastavak približavanja Srbije Uniji.

"Verujemo da će Srbiji, što bude bliža Uniji, biti lakše da živi s novonastalom situacijom na Kosovu", tvrdi Brok u izjavi za današnji novosadski "Dnevnik".

On je rekao da će pre ili kasnije morati da se nađe dugotrajno rešenje za "odnose Srbije i Kosova u interesu svih - Srba, Albanaca s Kosova i same EU".

Uoči rasprave u Strazburu o rezoluciji o širenju EU, Brok je rekao da su vrata EU otvorena za sve države zapadnog Balkana, ali da će one "kroz njih proći u različitim vremenskim razmacima, jer nisu na istom nivou razvoja i nemaju sve iste kapacitete".

On je podsetio na stav u tom dokumentu o tome da bilo koja zemlja koja želi da uđe u EU "treba da reši svoje najveće unutrašnje probleme, posebno one koji se tiču teritorijalnog i ustavnog uređenja, pre nego što postane članica Unije".

Zeri: Tadić stremi podeli

Predsednik Srbije stremi podeli Kosova, ocenjuje list Zeri Predsednik Srbije Boris Tadić će učiniti sve da u narednih tri do pet godina dođe do podele Kosova, piše dnevnik "Zeri".

List podseća da zapadne diplomate ističu da je predsednik Tadić pragmatičan i da neće ići na dalje otežavanje odnosa i stvaranje problema, ali će u periodu od tri do pet godina raditi na podeli Kosova, što bi značilo da će Srbija priznati nezavisnost Kosova, ali bez dela koji će se prisajediniti Srbiji.

Dalje prištisnki dnevnik navodi da su "u Vladi koju je vodio premijer (Vojsilav) Koštunica, on (Koštunica) i njegov ministar za Kosovo Slobodan Samardžić imali apsolutnu kontrolu u vođenju politike prema Kosovu i kontrolu nad paralelnim strukturama.

"Kontrolisali su i MUP i BIA i u svojim su rukama imali sve mehanizme kontrole kosovskih Srba", piše "Zeri".

Predsednik Tadić i njegovi ministri su samo pratili politiku koju su vodili Koštunica i Samardžić, što se moglo zaključiti i tokom pregovora o statusu Kosova i dodatnih pregovora pod posredstvom trojke Kontakt grupe.

"Od sada pa nadalje Tadić će biti u sasvim drugačijoj situaciji, pošto će Koštunica i Samardžić biti u opoziciji, bez realne mogučnosti da utiču na zvaničnu politiku Srbije prema Kosovu. Ovo je prvi put da Tadić, njegova DS i njeno porevropsko krilo imaju mogučnosti da vode svoju politiku prema Kosovu", piše "Zeri".

Tadić i njegovi sledbenici nisu podržali u principu osnivanje Skupštine zajednice opština Kosova i Metohije, ali su prema dnevniku, postupili tako zbog negativne selekcije kadrova jer su isključivani oni koji nisu podržavali politiku DSS-a i SRS-a.

Dnevnik ocenjuje da vlada premijera Cvetkovića neće imati ni približno takav uticaj u vođenju politike prema Kosovu kakav je imala vlada Koštunice.

"To znači da će centar odlučivanja biti predsednik Srbije Boris Tadić", konstatuje dnevnik.

Istovremeno prema pisanju Zerija treba imati u vidu poziciju koju Tadić ima u zapadnopevropskim zemljama, a i realnost da se proces nezavisnosti Kosova ne može vratiti natrag.

Naravno to podrazumeva da situacija na severu Kosova ostane takva kakva je sada, što se sve više ocenjuje kao "zamrznuti sukob".

Komentari: 5