Budžetski deficit pola milijarde evra

Beograd - Opadanje privredne aktivnosti se nastavlja a izvoz je, kao i u prethodnim mesecima ove godine, bio glavni stimulans povećanoj proizvodnji u sektorima u kojima je zabeležen rast - zaključak je stručnjaka Ekonomskog instituta u mesečnoj analizi kretanja srpske ekonomije. Domaća privreda radi u uslovima stalnog rasta inflacije, koja je merena cenama na malo, dostigla nivo od 12,1 odsto na godišnjem nivou, ali ako se primeni metod EU u izračaunavanju inflacije na osnou trškova života, onda ukupna inflacija u Srbiji dostiže nivo od 16 odsto. U takvim uslovima, i pored restriktivnih mera monetarne politike Narodne banke, beleži se dalji rast i bazne inflacije, koja je na godišenjem nivou od devet odsto. Zato su makroekonomisti okupljeni oko MAT-a, procenili da je makroekonomska politika suočena sa neravnotežama i u platnom bilansu i na unutrašnjem tržištu.

Prema rečima Stojana Stamenkovića, ekonomskog analitičara MAT-a, deficit u budžetu, koji je za prvih pet meseci ove godine iznosio oko 1,5 milijardi dinara, i dalje će se povećavati. To će već početkom jeseni dovesti do ozbiljnog rebalansa budžeta, jer će morati da se pronađu novi izvori prihoda za dospele obaveze u iznosu od 40 milijardi dinara, ili 500 miliona evra, u koje spada i više od osam milijardi dinara, na ime obećanog povećanja penzija od deset odsto. Stamenković je procenio, da ako ne bude značajnije privatizacije koja bi ulila u državnu kasu pola milijarde evra, ili se na neki drugi način amortizuje deficit, biće jako teško održati projektovanu makroekonomsku stabilnost. On napominje da otežavajuća okolnost je i to, što i sa prihodima, koji se slivaju u budžet ne ide baš najbolje. Jer, jedan od najizdašnjih prihoda - od PDV za pet mesici ove godine povećani su za nekih 16-17 odsto, što u poređenju sa rastom prometa na malo od 23 odsto, dovodi na zaključak da će poreska služba morati da se pozabavi boljom disciplinom u naplati tog poreza.

Stručnjaci Ekonomskog instituta procenju da se konjunktura nastavlja, a anketirani privrednici su ukazali na niži stepen korišćenja proizvodnih kapaciteta, visok nivo inflacionih očekivanja i uvećan rizik poslovanja, kao i to da ne očekuju da će se povećati nivo direktnih stranih investicija u narednom periodu. S. Vujčić