Ispitan Guri

BEOGRAD - Goran Radosavljević Guri, bivši komandant Žandarmerije MUP Srbije, svedok u slučaju ubistva braće Bitići, u prošli utorak dao je iskaz istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu, potvrdio je za Glas sudija Vesko Krstajić. On je ispričao da se Radosavljević, dan ranije javio istražnom sudiji za ratne zločine Milanu Dilpariću i rekao da je spreman da svedoči u postupku za ubistvo američkih državljana Ilija, Mehmeta i Agrona Bitićija.

- Nakon što je saslušan, Radosavljević me je pismom obavestio na kojoj se adresi u Beogradu trenutno nalazi i gde mogu da mu uputim poziv za glavni pretres zakazan za 22. septembar - dodao je sudija Krstajić.

Saznanja o zločinu

Radosavljević na sudu treba da se izjasni o svojim saznanjima o zločinu nad braćom Bitići.

Prema nezvaničnim informacijama iz Tužilaštva za ratne zločine, bivši komandant Posebnih jedinica policije i Žandarmerije sudu je interesantan po „više osnova“, a ne samo kao svedok. U tužilaštvu navode, da bi Radosavljević mogao „mnogo toga da razjasni u slučaju braće Bitići“. Oni su, podsećamo, 1999. godine ubijeni u Nastavnom centru MUP Srbije u Petrovom Selu, a za pomaganje u njihovom ubistvu optuženi su Sreten Popović, zvani Pop, i Miloš Stojanović, zvani Šeši, nekadašnji pripadnici MUP Srbije. Svedočeći na suđenju za ubistvo njegove braće, Fatos Bitići je optužio Radosavljevića da je odgovoran za smrt Agrona, Mehmeta i Ilija, pošto je u vreme ubistva bio komadant centra u Petrovom Selu.

I LEGIJA SVEDOČI

Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije, takođe će da svedoči u septembru kao svedok na suđenju dvojici bivših srpskih policajaca optuženih za pomaganje u ubistvu trojice braće Bitići 1999. godine. Ovu odluku je polovinom juna donelo Sudsko veće u ovom predmetu. Predsedavajući Sudskog veća Vesko Krstajić rekao će juče da će Ulemek svedočiti 22. ili 23 septembra o svojim saznanjima vezanim za zločin.

Posle otvaranja istrage, Radosavljević je 2005. godine napustio Srbiju, a špekulisalo se da je otišao u Saudijsku Arabiju da obučava tamošnje pripadnike bezbednosti. Pošto se kao svedok nije pojavio na suđenju za ubistvo braće Bitići, srpska policija je raspisala internu potragu za njim.

On je tokom sukoba na Kosmetu bio komandant Posebnih jedinica policije. Posle 2000. godine bio je na čelu objedinjenih Posebnih jedinica policije, da bi zatim bio imenovan za komandanta Žandarmerije. Radosavljević je smenjen u avgustu 2004. godine, a u januaru naredne godine napustio je MUP i osnovao nevladinu organizaciju „Centar za proučavanje terorizma“.

Radosavljević je u prošli utorak svedočio u istrazi koja je početkom marta prošle godine pokrenuta protiv Milenka Arsenijevića, nekadašnjeg zamenika komandanta Žandarmerije, Milisava Vučkovića, bivšeg načelnika policije u Prokuplju, Milovana Vučićevića, nekadašnjeg načelnika SUP-a Prokuplje i nekadašnjeg nadzornika straže Okružnog zatvora u tom gradu Marjana Mijatovića.

Ova četvorka se tereti da nije direktno učestvovala u ubistvu Agrona, Mehmeta i Ilija Bitićija, već da su ih u prokupačkom zatvoru predali optuženim policajcima Sretenu Popoviću i Milošu Stojanoviću.

Tela Agrona, Mehmeta i Ilija Bitićija, pripadnika „Atlantske brigade“ Oslobodilačke vojske Kosova, nađena su u grobnici u Petrovom Selu 2001. godine.

Atlantska brigada

Prema navodima optužnice, braća Bitići su uhapšena u Merdaru, na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom. Posle toga su sprovedeni u prokupački zatvor, gde su izdržali kaznu od 15 dana zatvora. Po izlasku iz prokupačkog zatvora, 8. jula 1999. godine Stojanović ih je, po naređenju Popovića, sproveo u bazu SAJ-a u Petrovom Selu, gde ih je predao Popoviću. Popović je sledećeg dana braću Bitići, prema navodima optužnice, predao nepoznatim pripadnicima MUP-a i Specijalnih antiterorističkih jedinica. Kako se kaže u optužnici, braća Bitići su vezana žicom, odvedena do jame za odlaganje smeća, oko 500 metara iza baze, gde su ubijeni hicima u potiljak, a zatim zakopani. Inače, „Atlantska brigada“ formirana je u vreme sukoba na Kosovu, krajem marta 1999. godine u NJujorku. Ta paravojna formacija okupljala je oko 400 dobrovoljaca, mahom Amerikanaca albanskog porekla, koji su tokom aprila te godine iz Albanije ilegalno ušli na Kosovo da se bore u sastavu OVK.

Tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je istragu i protiv generala policije Vlastimira Đorđevića Rođe, koji se nalazi u bekstvu, pod sumnjom da je organizovao ubistvo braće Bitići.

Autor:

Borislav Dodoš