Nagovorio gazdu premijer Đinđić

Dnevnik

Vest da će Vinski podrum “Selekta” vršačke porodice Stojšić narednih nekoliko godina svoja vrhunska bela vina izvoziti za Rusiju nikoga nije iznenadila. Veliki je trud nagrađen kako dolikuje.

U Gudurici, planinskom selu u ravnom Banatu, niti ima kuće bez vinskog podruma građenog rukama starih nemačkih majstora, niti domaćina bez sopstvenog vina. Među vrsnim podrumarima su Milutin Stojšić Tine i njegova supruga Sonja, a od posla ne beže ni sinovi Ivan (12) i Jovan (9). Pre 21 godinu u Gudurici i Malom Središtu Stojšići su kupili dva vinograda, ukupno dva hektara. Zahvaljujući kreditu, zasadili su talijanski i rajnski rizling, pa je za rodnih godina bilo i do četiri vagona grožđa. Vino su počeli da proizvode 1993. Tine priznaje da je mnogo naučio od starih majstora, najpoznatijih guduričkih vinara Joške Prošenke, te Janeza i Danice Judež. U Judežovom podrumu, kapaciteta 8.000 litara, i počeo je da proizvodi vino. Burad od belog hrasta garantovala su kvalitet.

Godinama je Tine pronicao u tajne vinarstva i sticao brojna priznanja na eminentnim enološkim sajmovima. Nije se zadovoljavao time, nego je, uporedo, planirao da svoj proizvod finalizuje sam, pa ga uz prepoznatljivu etiketu flašira i lično ponudi probirljivom svetskom tržištu. Znao je da je to velika investicija, ali je uvek isticao da su “vinogradarstvo i vinarstvo generacijski posao u kojem najviše ulaže onaj ko je prvi”.

Pre nekoliko dana ka ekskluzivnim hotelima Sankt Peterburga krenuo je prvi kontingent od 15.000 boca belih vina familije Stojšić, koja se obavezala da će im u naredne tri godine isporučiti 100.000 boca “rajnskog rizlinga”, “belog burgundca” i “dvorskog vina”. Vinski podrum “Selekta” poslednjih godina u proseku proizvodi 75.000 litara vina s 12 hektara mladih vinograda i pet u rodu zasađenih sivim i belim burgundcem, šardoneom i sovinjonom. Ali, imaju i četiri hektara pod zasadima nekoliko sorti crnog grožđa. Vino skladište u četiri podruma; najmanji prima “tek” 100.000 litara. U zemlji se njihovo vino već prodaje u elitnim restoranima.

„Selekta“ organizuje i degustacije vina, uz tradicionalnu banatsku trpezu i lokalne tamburaške orkestre. Posećivale su ih diplomate iz mnogih zemalja, ministri i drugi državni zvaničnici, ali Tine ističe jednog, za njega posebnog gosta. U okviru posete Vršačkom regionu, marta 2002. na Vladinoj turneji „Srbija na dobrom putu“ posetio ga je dr Zoran Đinđić. Tine kaže da je prvi srpski demokratski premijer jedan od najzaslužnijih za to što je “Selekta” stigla do sadašnjeg vrhunskog kvaliteta jer ga je, bukvalno, on na to – nagovorio. Tada je Đinđić, posle degustacije “rajnskog rizlinga”, rekao da je budućnost vršačkog regiona u proizvodnji vrhunskog vina, koje, baš tu, ima bogatu tradiciju.

“Vršačko vino je bilo poznato još na bečkom dvoru, a samo proizvod visokog kvaliteta može da obezbedi ulazak na svetsko tržište. Ovaj kraj može da bude pojam kvaliteta. To znači da kuće u ovom selu neće biti tako oronule, putevi uski… to znači da ćete moći da živite jako dobro. Srbija mora početi da ulaže u nešto što je stabilno, kvalitetno i što je marka, jer kvalitet uvek ima kupca. Svetskom tržištu nedostaje kvalitetna hrana s markom. Zato je ovaj kraj važan, jer već ima tradiciju i marku”, tako je dr Đinđić govorio u Gudurici, i dodao da je insistiranje na kvalitetu, koji Tinetovo vino poseduje, pola puta do profita. Kao i uvek – bio je u pravu.

Nekad se pod Vršačkim planinama gajilo trista vrsta grožđa i cedilo 120 vrsta različitih vina. Vinogradarstvo ovog kraja, po verodostojnim istorijskim izvorima, datira još iz vremena Dačana i Rimljana. Prvi pisani podatak kaže da je vršačko vino 1494. prodato i dvoru kralja Ladislava II. U zapisima turskog putopisca Evlije Čelebije piše da su padine Vršačkog brega zasađene vinovom lozom koja daje slatko i ukusno grožđe, a na topografskim kartama, iz 18. i 19. veka, vinogradi su ucrtani do same Kule. Loza je i deo amblema Vršca usvojenog 1804. U drugoj polovini 19. veka pod vinogradima je oko Vršca bilo 17.000 jutara, a rekordna berba zabeležena je 1875, kad je proizvedeno milion akova vina. U čemu je danas problem? Nadležni, pitajte Tineta – on zna šta će vam reći!

Aleksandar Čupić

Poslato 11.07.2008