Knohe: Nezavisno Kosovo - napad na identitet Evrope

BEOGRAD - Samovoljno proglašenje nezavisnog Kosova je teško ogrešenje o međunarodno pravo i žestok napad na identitet Evrope, izjavila je Monika Knohe, članica Bundestaga i Spoljnopolitičkog odbora nemačkog parlamenta.

"Rezolucija 1.244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom je rat okončan, izričito garantuje teritorijalni integritet Srbije. Priznavanje nezavisnog Kosova je podstrek nacionalističkim pokretima i etnički separatizam, potpuno suprotan ideji evropejstva u 21. veku", istakla je Knohe, poslanica stranke Levica u intervjuu "Večernjim novostima". Ona je dodala da u takvoj oceni stranka Levica, četvrta po veličini među pet stranaka u Bundestagu (54 među 614), nije usamljena.

"Pojedine države koje nisu priznale Kosovo rukovodile su se, doduše, sopstvenim interesima, to jest strahom od razbuktavanja separatizma unutar svojih granica. Rizik od toga da Kosovo postane uzor za takve ambicije prepoznala je većina zemalja, a činjenica da je samo 40 od svih država na svetu priznalo nezavisnost Kosova i nama potvrđuje da smo u pravu u svom stavu i delovanju", naglasila je Knohe koja je ovih dana boravila u Beogradu.

"Zalažemo se za preispitivanje i pred Međunarodnim sudom pravde zakonitosti samovoljnog proglašenja nezavisnosti, odnosno, odvajanja od Srbije. Smatramo da proces daljeg priznavanja treba obustaviti i da je rešenje u širokoj autonomiji, ali bez pomeranja granica. Kosovo se i dalje mora tretirati kao sastavni deo Srbije, a Srbija perspektivu ulaska u EU treba da ima sa Kosovom kao svojim delom", ocenila je Knohe.

Ona je rekla da je Levica podigla tužbu pred Ustavnim sudom svoje zemlje zbog angažmana trupa Bundesvera u okviru međunarodnih Kosovskih snaga (Kfor). Rezolucija UN 1.244 - smatra ova stranka - ne može više da se koristi kao opravdanje za vojni zadatak koji nemački vojnici tamo ispunjavaju, a novo "zeleno svetlo" nisu dobili.

Levica smatra da je nemačko priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova donelo potpuno novu situaciju, pa je angažman nacionalne vojske u ovom regionu nemoguće definisati na način na koji se to činilo poslednjih šest, sedam godina.

"Od najvišeg suda u zemlji tražimo proveru potvrde svog stava da su prava parlamenta Nemačke povređena. Jer, po zakonu, Bundestag mora da odobri svaki mandat trupa, a ovu obavezu savezna vlada nije poštovala. Sud u Karlsrueu je tužbu prihvatio, ostaje da sačekamo ishod", rekla je Knohe.

Ona je istakla da ju je, u beogradskim susretima, kao levičara naročito interesovalo kako će se Socijalistička partija Srbije (SPS) postaviti prema vlasti u kojoj je ponovo, s obzirom na nasleđe Slobodana Miloševića.

"Imam utisak da su povukli crtu u nameri da ostave prošlost za sobom. Verujem da ćemo tek voditi konstruktivne razgovore i u meri u kojoj im pođe za rukom da se distanciraju od sopstvene prošlosti i pronađu sebe u evropskoj levici", rekla je Knohe.