Uskoro će pacovi iskakati i iz klozetskih šolja

Dnevnik

Stanari zrenjaninske ulice Pariske komune, u blizini Karađorđevog parka, dakle nadomak centra grada, suočeni su s najezdom pacova. Neretko se, čak, događa da im glodari ulaze u kuću. Ogorčena je jedna od žiteljki ulice Biljana Radulović:

- Živim tu skoro četiri decenije, a problemi su nastali poslednje četiri godine. Pacovi nam ulaze u kupatilo i kuhinju, čujemo ih u kanalizacionim cevima, a rečeno mi je kako se može desiti da izađu iz NJC šolje. Noću je invazija, deca koja se u to doba nađu napolju primetila su ih i na ulici. Videli smo i rupe na zemlji, verovatno kroz njih izlaze napolje. Nije problem da sama kupim otrov za štetočine, ali, kako su mi objasnili stručnjaci, nije rešenje deratizacija jedne ulice, nego celog parka, pa čak i grada.

Isto konstatuje i inženjer Dušanka Đukić, direktorka zrenjaninskog „Žitohema“, preduzeća koje radi dezinsekciju, dezinfekciju i deratizaciju.

- Deratizaciju treba obaviti u celom Zrenjaninu i okolnim naseljima, što nikad do sad nije rađeno. Kad se taj posao obavlja na parče, nema efekata - objasnila je Đukićeva, dodajući da lokalna samouprava nije naručila posao za teritorije na kojoj je nadležna.

Uništavanje štetočina obavljeno je u opštini Sečanj, nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile tu oblast, i Melencima, posle pojave trihineloze u selu.

- U višespratnicama se tretiraju samo podrumi, a deratizaciju je obavezno sprovesti i u kanalizacijama i na zelenim površinama - istakla je Đukićeva.

Za deratizacije celog zrenjaninskog regiona, po proceni direktorke „Žitohema“, potrebno je otprilike dva meseca, ali ako se prethodno napravi detaljan plan.

Zbog ulice Pariske komune, naša sagovornica je rekla da će kontaktirati s nadležnima u gradskoj samoupravi, ali da bi se problem rešio, deratizaciju treba obavezno sprovesti u Karađorđevom parku i na ostalim zelenim površinama. A žitelji tog sokaka pretpostavljaju da je za najezdu pacova kriva blizini divlja deponije. Kažu da mnogi kamioni tu zastaju i izbacuju razno đubre.

Stručnjaci objašnjavaju da je trovanje štetočina važno sprovoditi dva puta godišnje, u proleće i na jesen, jer se pacovi razmnožavaju godišnje od tri do šest puta, a ženka okoti 6-10 mladunaca. Žive i do sedam godina. Mada se nedavno lekarima Urgentnog centra u Zrenjaninu javio jedan pacijent kojeg je ujeo pacov, stručnjaci napominju da to nije česta pojava. Mnogo je opasnija leptospiroza, bakterijsko oboljenje koje se s ove vrste glodara prenosi na ljude. Manifestuje se visokom temperaturom, a ako se ne leči na vreme, mogu stradati bubrezi. Na čoveka se prenosi preko izlučevina, najčešće mokraće, s kojom čovek dolazi u kontakt preko zagađene vode. Leptospiroza je, vele doktori, aktuelna upravo leti.

Važno je hranu čuvati u posudama koje onemogućavaju pristup glodarima. Površine koje su kontaminirali glodari ne treba čistiti metlom ili usisivačem, da se ne bi dizala prašina, već vlažnim krpama, natopljenim sredstvima za dezinfekciju, recimo rastvoru varikine, savetuju lekari.

Biolog Svetozar Santovac iz gradskog Narodnog muzeja objašnjava da pacovi u današnje vreme imaju sve bolje uslove za opstanak - više hrane i prostora.

- Kod nas je zastupljena vrsta Rattus rattus, odnosno kućni štakori. Obično su aktivni u sumrak i noću, dobro se penju i skaču, a jedu sve, pretežno biljnu hranu – kaže Santovac, uz napomenu da je primetio pacove i ispod zgrade Vojvođanske banke, jer tu nemaju prirodnih neprijatelja.

Željko Balaban

Poslato 14.07.2008