Ni tri banke, a već lordmer

Dnevnik

Somborcima se baš otvorilo i sledeći vek i po bila je renesansa, u privrednom i kulturnom smislu. Onda došao nesrećni 20. vek, usput Sombor negde i zagubio status grada, a njegovi čelnici, dakle predsednici opštine, povedoše ga rakovim (unatraške) hodom u budućnost. Što se Somboraca tiče, prethodnih skoro sto godina se može i zaboraviti.

Većinskom, mada posrednom voljom poreskih obveznika ovdašnjih, posle formalnog povratka statusa grada, Sombor je ovih dana dobio i gradonačelnika, od koga se mnogo očekuje. Mada nema gumicu pa da izbriše vek u kome je od sjajne i divotne varoši Sombor postao slepo crevo, pred magistrom Dušanom Jovićem puno je posla, a da li će ga valjano obaviti, pokazaće četiri godine pred njim.

Jedno je ipak sigurno: sa 29 godina, najmlađi je somborski gradonačelnik, ako se ne varam, još od Čihaša Benea, legende koja je Sombor i učinila najzelenijim gradom u Evropi, dok mu je u vaseljeni jedino Vašington po pitanju broja drveća izmicao. Po mladosti, poravnat je s čuvenim Veljkom Siminom, koji je posle i do ministra poljoprivrede u Zelenovićevoj republičkoj vladi dogurao, ali tih sedamdesetih godina prošlog veka o svemu što trči, leti i pliva u Somboru i celoj tadašnjoj SFRJ odlučivali su svemoćni partijski komiteti, a ne puka volja birača.

Zvanična biografija somborskog lordmera glasi da je 1979. ugledao svetlost dana u varoši kojoj je na čelu, tu i osnovnu školu i gimnaziju završio, a posle ga pod svoje uzela Vida Ognjenović na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Mada je već kliše da glumci šegrti i diplomsku predstavu odrade, ali im polaganje svih ispita nešto slabije ide pa na diplomu moraju da sačekaju po nekoliko godina, čedo somborsko je posao zbog koga se našao u Novom Sadu uradio na vreme i diplomirao prvi u klasi. Iako mu je to nudilo posao i u stonom Beogradu i Novom Sadu, vratio se Dušan u Sombor i postao jedan od retkih, a u ovoj postavi Narodnog pozorišta i jedini član ansambla rođen u Ravangradu, oženio se doktoricom Jasminom, takođe magistrom nauka, i sa njom izrodio Nataliju i Milana.

Da li pod uticajem profesorke Ognjenović, koja je i sama multimedijalista (ali bogami i visoki funkcioner DS), ili zbog onog što je iz porodice poneo, a baba mu je jedan od najuglednijih zanatlija somborskih, tek, isto tako brzo i sa svakom pohvalom je magistrirao starteški menadžment na Univerzitetu za mir UN, otvorio marketinšku agenciju "D-art", pa je i konsultant u nekoliko renomiranih kompanija.

Da i ovaj posao radi kao što bog nalaže, potvrdio je jedan drugi angažman, onaj portparola i prvog čoveka izbornog štaba somborskog DS. Rezultat poslednjih izbora, oličen u nikad neupitnoj pobedi DS-a, preporučio ga je za kancelariju Čihaša Benea i drugog proslavljenog lordmera, dr. Joce Laloševića, pa Sombor nakon decenija raznoraznih predsednikovanja opštinom ponovo dobi gradonačelnika.

Hoće li i ovom izazovu Jović uspešno odgovoriti, videće se, jer ne kaže džabe narod da i novo rešeto o klinu stoji, ali je već izvesno da se ima na šta osloniti. Republički i pokrajinski budžet nam se upristojio, samo prethodnu godinu i po dana iz NIP-a i pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja određena je 1,5 milijarda dinara za Sombor i njegove projekte, varoški budžet je dostigao skoro 18 miliona evra, a Dušan svakako izlazi iz okvira stereotipa umetnika koji čeka divinistički izazvanu inspiraciju da nešto uradi. Pretresanje arhaične i trome gradske uprave, vabljenje ozbiljnih, poglavito inostranih, novih investitora i otvaranje nekoliko hiljada Somboru nasušno potrebnih radnih mesta, hitni završetak nekolicine započetih kapitalnih projekata, od kojih je Somborcima najinteresantniji rekonstrukcija glavnog sokaka, biće mera njegovog uspeha u sledeće četiri godine. Da li će u njegovom liku Sombor dobiti svog Gorana Ješića, inđijske sile koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, u najvećoj meri zavisi od samog Jovića, ali i DS-a, stranke koja mu je pružila priliku da preuzme odgovornost za sudbinu grada. Pa, sa srećom i njemu i Somborcima.

Milić Miljenović

Poslato 15.07.2008