A kapija teška kubik drva

Dnevnik

Samo zbog sticaja okolnosti Aleksandar Bikar je rođen ratne 1943. u Beogradu. I to u podrumu čuvene adrese, u Francuskoj 7, gde se kasnije smestilo Udruženje književnika Srbije i znamenita bomeska kafana kod Bude i Ive.

NJegov otac, bio je među svega tri građevinska inženjera sa „svih pet sertifikata“ u FNRJ (jedan od njih bio je slavni Jaroslav Černi) izgradio je hidroelektrane „Jablanica“ i „Mavrovo“, u Gospiću najveći silos u državi i mnogo toga još. Zbog posla glave familije i Aleksandar se selio svakih šest meseci, pa je kao đak promenio 21 školu u 21 gradu.

Čovek koji govori tri svetska jezika i posednik je dve fakultetske diplome, Matici srpskoj je pre nekoliko godina, poklonio prvi kompjuter, jer nije mogao gledati kako se odrednice „Srpskog biografskog rečnika“ sortiraju „pešice“, kartončićima, kao u 19. veku. Odnedavno u penziji, ekspert za spoljnu trgovinu, osmelio se da radni vek završi kao privatnik. Mada diplomirani ekonomista i inženjer eletrotehnike, pred kraj karijere bavio se specijalnim dezinfekcijama velikih prostora i klimatizacija. Onom ko se čudi otkud stručnost za toliko različitih oblasti gospodin Bikar, jednostavan objašnjava: završio je novosasku Zmaj Jovinu gimnaziju. Zato nema oblasti u kojoj je stranac.

Među pčelarima je poznat kao inovator savršeno jednostavnih naprava, poput topionika za vosak, napravio je za sebe preko stotinu košnica i prikolicu za njihov prevoz, tešku manje od 20 kilograma, s kojom juri starom dobrom „tojotom“ i po 120 km na sat. Unuk dede Petra, somborskog veleposednika što je imao 12 kuća i dve hiljade hektara, rođak 12 Bikara uvrštenih u „Srpski biografski rečnik“, i to u tomove gde su žitija onih koji su nešto značili u narodu pre 1941, kupio je pre pet godina kuću u Sremskim Karlovcima, u po ambijentu gotovo primorskoj ulici Mitropolita Stratimirovića, numera 43. Kuća ima kapiju iz sredine 19. veka, kakvu i koliku dolikuje, pa neobavešteni gosti pripremaju svu snagu da bi otvorili taj, bukvalno, kubik drveta. No, ona klizi, kao perce. Nije čudo jer ju je 45 dana rekonstruisao najbolji inđijski stolar. Ostavili su bili Aleksandar i majstor, visak na najlonu od udice, da miruje tri sata, kako bi vertikala oslonca vrata bila idealna!

Ova kuća, njegova je druga u Karlovcima, gde se nastanio 1967. Doktorku Eriku Žagar, od koje ju je kupio, još nije upoznao, ali su se dogovorili da će ona doći iz Slovenije da vidi kuću, kad bude skroz rekonstruisana. U pretragama po Karlovačkim arhivima, došao je Bikar do podataka o prvom Žagaru iz 1862. koji je kuću napravio, ali je ona od tog datuma starija. A taj prvi Žagar bio je vlasnik koncesije na vađenje peska iz Dunava i eksploataciju kamenoloma na Bukovcu, tamo gde je sada jezero, dok su roditelji gospođe Erike, kao i ona bili lekari, mati Katarina i otac Josip, koji je radio u Kamenici i Nemačkoj. Tamo gde je danas kuhinja Bikara, bila je ordinacija. U prednjem zelenom salonu priman je „kogod“, i oni s blatom na nogama, dok je crveni u kući od 230 kvadrata, i isto tolikim podrumom, sa Kupidonom na plafonu, bio predviđen za goste s izvesnom „težinom“.

Kad se država raspala, Žagari su se vratili u Sloveniju. Onda došle lude devedesete, u kući su bile izbeglice 12 godina i ostavile dug za struju i vodu od 3880 eura.

Bikar je eto već pet godina, potpuno predan, osim pčelama i obnovi kuće. Sve što može da opstane, ostavlja, a mnogo toga bilo je u u derutnom stanju, grb nad kapijom je prosto pretio da se nekom sruši na glavu. No, saćuvao je kartonske ukrase oko osnova lustera, štampana i zasenjena stakla na vratima, te horizontale ulaznog stepeništa, dok je drvene vertikale morao da menja. U njegovom kompjuteru su nacrti parketa u crvenom salonu, podeljenog na 43 sekcije, tako obeleženog zbog vraćanja. I parket je ostao isti, hrastov i jasenov, sa sredine 19. veka, samo što je bio podignut drvenim gredicama zbog betona i izolacija.

Tokom radova je ispod parketa pronašao papir, koji je zatim predao Karlovačkom arhivu. A na njemu piše: „Kuću prepravljao majstor Vencel 1892. Parket postavio majstor Karačonji iz Novog sada. Nalogodavac i vlasnik bio građevinski preduzimač Jakob Žagar. U Karlovcima, na dan 13. juna 1904.“

Petar Nešić

Poslato 16.07.2008