Pred 100. rođendan ostala bez struje

Dnevnik

Najstarija Čokanka Ester Bera proslavila je 100. rođendan i krepka započela novi vek.

Ester neni, kako je od milja zovu familija i komšije, rođena je 14. juna 1908. u kikindskoj familiji s osmoro dece. Kako je rano ostala bez majke, potomstvo je podizao otac železničar.

- Zahvaljujem se Bogu i Bogorodici što sam preživela sve ove godine u zdravlju, mada još uvek ne mogu da odlučim je su li sve one poklon ili kazna. Podaren mi je dug život, jeste bio lep, ali brzo prođe i nije me štedeo - kazuje baka Ester.

Priča kako je mlada počela da radi u fabrici lanaca u Kikindi, a odlazila je i kod imućnijih porodica da pere veš i radi druge kućne poslove.

- Početkom pedesetih godina preselili smo se u Čoku, gde sam šila vreće i radila kao baštovan u Poljoprivrednom gazdinstvu „Rit“. Teško vreme, ali kad je čovek mlad, lako mu je sve – seća se gospođa Bera.

Odgojila je šestoro dece, koji su joj podarili 11 unučadi, 16 praunuka i dvoje čukununučića. Zamera im samo što je retko obilaze.

- Kod lekar nikad nisam bila, volim da štrikam, ali ubi me ova vrućina, pa mi se nemili ni da uzimem igle u ruku. Noge me služe, oči isto, ali malo slabije čujem, pa moraju da mi glasnije govore - priznaje.

Zbog nepravde koju je doživelo više porodica u naselju Rit majur, kraj Čoke, s ćerkom Marijom i zetom Jankom Bujakom prešla je u Čoku.

- Bruka šta nam uradiše - ogročena je. - Ni krive ni dužne ostavili su nas devet meseci bez struje i vode, iako smo sve račune plaćali na blagajni "Rita", a on novac nije slao „Elektrodistribuciji“.

Nevolje su počele kad je "Rit" otišao u stečaj. Selidbu u grad je teško podnela, teže od svih nedaća u svom veku. Voli Ester da dan počne čašicom domaće palinke, hranu nikad nije birala, sad joj najviše prijaju mlečni proizvodi, dobro se drži i još vredno štrika.

M. Mitrović

Poslato 16.07.2008