Trodnevna radikalska odbrana poslovnika

Treći dan za redom poslanici Skupštine Srbije nisu raspravljali o onome što je na dnevnom redu, jer su se opozicioni narodni predstavnici isključivo bavili reklamiranjem poslovnika, a početak sednice je odlagan tri puta, da bi na kraju bila prekinuta, a nastavak zakazan za ponedeljak.

Poslanici radikala iskoristili su mogućnost javljanja po poslovniku kako bi govorili o nedavno održanoj konstitutivnoj sednici Skupštine grada Beograda, odbrani njihovog lidera Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu, nepravilnostima u lokalnoj samoupravi pojedinih mesta u Srbiji…

Pojedini poslanici su govornicu koristili za komentare o tome kakve cipele nosi predsednica Skupštine i kritikovali potpredsednicu parlamenta Gordanu Čomić što je davala objašnjenja opozicionim posalnicima u vezi sa reklamiranjem poslovnika.

Predsednica Slavica Đukić - Dejanović je, u više navrata, iskoristila mogućnost po poslovniku i isključivala mikrofon govornicima koji, i pored upozorenja da su prekoračili vreme za izlaganje, nisu hteli da se vrate u skupštinsku klupu.

Ona je apelovala na poslanike da nadvladaju političke strasti, jer bi trebalo da raspravljaju o pitanjima koja su na dnevnom redu i od vitalnog su značaja za građane Srbije.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je prisustvovao zasedanju, rekao je da građani očekuju ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, usvajanje zajedničke rezolucije o Kosovu i Metohiji, energetskog sporazuma sa Rusijom, kao i ratifikaciju mnogobrojnih međunarodnih ugovora, a ne opstrukciju parlamenta.

Radikali su bili uporni u nastojanju da ne dozvole nastavak rada parlamenta dok se, kako su rekli, "ne raščiste sve nedoumice u vezi sa konstitutivnom sednicom Skupštine grada Beograda".

Šef radikala Tomislav Nikolić je poručio da će poslanici te stranke nastaviti javljanje po poslovniku sve dok Okružni sud u Beogradu ne donese odluku po žalbi koju su uputili odbornici SRS i koalicije DSS - NS da se preispita zakonitost održavanja konstitutivne sednice Skupštine grada.

On je vladajućoj koaliciji zamerio da ne dopušta da se u Beogradu formira vlast koju je na izborima izabrao narod.

Optužio je demokrate i da se nisu ponašali na dostojan način u vreme kada je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić i formirana vlada Zorana Živkovića.

Poslanici SRS-a iskoristili su poslepodnevni deo sednice da postave pitanje zašto javnost i ministar spoljnih poslova ćute o etničkom čišćenju koje se 1995. Godine dogodilo u Hrvatskoj i ukazivali na probleme u pojedinim lokalnim sredinama.

Poslanica Demokratske stranke Nada Kolundžija rekla je da opozicija koristi govornicu za razne teme koje nemaju veze sa dnevnim redom i uopšte nisu u nadležnosti parlamenta.

Ona je pozvala poslanike "da donose važne zakonske projekte od kojih zavisi sudbina građana Srbije i da to rade poštujući jedni druge" i ocenila da sprečavanje rada skupštine nema opravdanja ni pred građanima ni pred biračima tih stranaka.

Poslanik sa liste Liberalno demokratske partije Vladan Batić ukazao je poslanicima na troškove rada parlamenta i zamerio predsednici na načinu na koji vodi sednicu.

Ocenivši da se predsednica parlamenta, koja je po profesiji psihijatar, ponaša prema poslanicima kao prema svojim pacijentima, Batić je dodao da je skupštinsko zasedanje pretvorilo u "teatar apsurda".

Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić smatra da je uzrok opstrukcije rada parlamenta to što neke stranke ne mogu da se pomire da su 11. maja izgubile na izborima, pa pošto je rad Skupštine javan, oni koriste mogućnost da medijski dokazuju da su u pravu.

S njom se nije složio poslanik DSS-a Dragan Šormaz, koji je rekao da parlament ne može da otpočne raspravu po dnevnom redu zbog nesposobnosti vladajuće većine, a ne zbog opstrukcije opozicije.

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) i Jedinstvene Srbije (JS) Branko Ružić izjavio je da nastup dela opozicije u Skupštini Srbije dovoljno govori o njihovom pristupu i nivou njihove političke odgovornosti prema temama koje se tiču budućnosti Srbije.

"Ono što bi mogao da bude izlaz bez obzira na legitiman pristup opozicije koja pokušava da zastupa svoje legitimne političke stavove u parlamentu je da ipak pokušamo da, postupajući po poslovniku, uđemo u raspravu i donesemo zakone od suštinskog intresa za budućnost Srbije", rekao je Ružić novinarima u Skupštini Srbije.

Prema njegovim rečima, za sada se ne nailazi na razumevanje predstavnika dela opozicije, a javnost treba da presudi ko opstruiše rad Skupštine.

Ružić je rekao da za sada nema informaciju da Demokratska stranka vodi razgovre sa SPS oko vlasti u Beogradu.

"Šta će se dalje dešavati vezano za zakonske rokove, treba imati strpljenja i videti šta je pre svega u intresu Beograđana, ali skupština nije mesto da o tome vodimo polemiku", kazao je on.

Ružić je naveo da sud treba da donese odluku bez pritisaka bilo kojih političkih predstavnika.

On je kazao da će se nakon odluke suda i kada budu iscrpljene sve mogućnosti da se to na neki način razeši, "verovatno pristupiti daljem procesu konstituisanja Skupštine grada, ili će uslediti nešto drugo".

"Zakon je vrlo jasan u tom pogledu i rokovi su vrlo jasni i treba sačekati da ti rokovi isteknu. Ukoliko se ništa epohalno ne desi, znamo šta posle toga sledi", rekao je Ružić.

Predsednica Skupštine najpre je najavila da će parlament raditi u petak do 22 časa i u subotu, ali je u 18 sati prekinula sednicu i zakazala nastavak za ponedeljak.

Ona je takođe ocenila da nije dobro da se skupštinska govornica koristi za rešavanje različitih političkih problema, iako, kako je istakla, opozicija može da koristi prava koja ima u parlamentu.

Za petak je bilo planirano da poslanici počnu objedinjenu raspravu o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog sporazuma o trgovini sa EU, dok je Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji poslednja tačka dnevnog reda vanredne sednice.

Poslanici su, takođe, trebali da se izjasne i o Sporazumu Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, kao i o setu zakona kojima se regulišu kreditni aranžmani sa međunarodnim finansijskim institucijama.

(agencije/MONDO)