Moguće delimično ponavljanje suđenja Haradinaju

Tužilaštvo Haškog tribunala uložilo je žalbu na oslobađajuću presudu bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju zatražilo delimično ponavljanje suđenja kako bi bili saslušani svedoci čije iskaze sudsko veće nije čulo u prvostepenom procesu.

Prvostepenom presudom, izrečenom početkom aprila, Haradinaj i drugooptuženi Idriz Baljaj oslobođeni su krivice po svih 37 tačaka optužnice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998.

 

Trećeoptuženi Ljah Brahimaj osuđen je na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica.

Vlasti u Beogradu ocenile su tadašnju oslobađajuću presudu kao sramnu i nepravednu.

U juče uloženoj žalbi, koja je danas objavljena, Tužilaštvo ocenjuje da je sudsko veće postupilo nepravično kada na kraju suđenja nije tužiocima odobrilo dodatno vreme koje su oni tražili da bi iscrpli sve mogućnosti da obezbede iskaz dvojice ključnih svedoka za koje navodi da su bili "uznemiravani" i "zastrašeni".

Jedan od tih svedoka, Šefćet Kabaši je dvaput - jednom u sudnici u Hagu, a drugi put preko video veze iz Njujorka - odbio da svedoči i zbog toga je optužen za nepoštovanje suda.

Identitet drugog svedoka se u žalbi ne navodi.

Tužioci u žalbi navode da su iskazi tih svedoka ključni za dokazivanje krivice optuženih Haradinaja, Baljaja i Brahimaja za zločine počinjene nad civilima u logoru OVK u selu Jablanica u okviru "zajedničkog zločinačkog poduhvata".

Pravosudne vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja za brojne zločine nad Srbima u tom delu pokrajine i za njim raspisale poternicu, ukljućujući optužbu za masovno ubistvo Srba na području Glođana, gde je u leto 1998. na poljoprivrednoj plantaži pronađeno više od 20 leševa.

Nakon zvaničnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, početkom 2000. godine, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kome je Haradinaj do 11. aprila iste godine bio zamenik komandanta Agima Čekua.

Nakon niza incidenata u okolini Dečana, te ranjavanja u obračunu sa rivalskim klanom Musaj, Haradinaj je uz pomoć, sada već pokojnog veterana kosovske političke scene Mahmuta Bakalija, osnovao je Alijansa za budućnost Kosova, čiji je predsednik postao na izbornoj skupštini 1. juna 2002. godine. 

Haradinaj se, pošto je prethodno podneo ostavku na mesto predsednika privremene vlade Kosova, dobrovoljno predao 9. marta 2005. godine, kada su u kada su u pritvor Haškog tribunala iz Prištine prebačeni Baljaj i Brahimaj.

Haradinaj je u junu 2005. pušten na privremenu slobodu do početka suđenja i jedini je haški optuženik kome je bilo dozvoljeno da se bavi bavi politikom i da javno nastupa, što je, opet, izazvalo burne reakcije vlasti u Beogradu.

Takva odluka Haškog tribunala objašnjena je "kooperativnošću" nekadašnjeg komandanta zapadnog fronta OVK, te njegovoj "ključnoj" ulozi u procesu pomirenja između kosovskih Srba i Albanaca, obzirom da je gro zapadne podrške zadobio upravo "pomiriteljskim" izjavama.