Jeremić:Ne očekujem pritisak EU radi Kosovo

Ističući da Srbija nije protiv prisustva EU u odredjenoj formi u Srbiji, uključujući i Kosovo, šef srpske diplomatije je rekao da prisustvo misije Unije (Euleks) mora da bude odobreno u Savetu bezbednosti UN.

"Mi smo spremni da vodimo razgovore sa EU, s ciljem da se dogovorimo o konstrukciji koja bi bila za nas prihvatljiva i koju bio odobrio SB UN. Značajan deo evropskih država deli našu poziciju", rekao je ruskoj agenciji Jeremić, koji je proteklog četvrtka boravio u jednodnevnoj poseti Rusiji.

Govoreći o taktičkim merama Srbije "koje će imati strateške posledice" u traženju rešenja za "kosovsko pitanje", srpski ministar je rekao da će se "upravo kada postane sasvim jasno da nasilnim putem Kosovo nije uspelo da dobije realnu i praktičnu potvrdu nezavisnosti, pojaviti neophodnost ponovnog povratka za pregovarački sto".

"Mi danas treba da budemo veoma strpljivi, principijelni i pažljivi, samo tako ostvarićemo rezultat", rekao je Jeremić, dodajući da Srbija teži tome da se "sama ideja o nezavisnosti Kosova ispostavi kao mrtvorodjena".

Izražavajući nadu da će konačno rešenje ipak biti postignuto uz pomoć kompromisa, ministar je dao visoku ocenu poziciji Rusije koja je spremna da prihvati sve što i Srbija i izrazio zahvalnost za podršku u čitavom nizu taktičkih poteza koje Srbija namerava da preduzme.

"Naše taktičke aktivnosti usmerene su na to da Kosovo, pre svega, ne uspe da postane član nijedne medjunarodne organizacije i drugo, da što je manje mogući broj država prizna nezavisnost Kosova", rekao je Jeremić, dodajući da je Srbija spremna da prihvati svako rešenje koje neće stavljati u pitanje njen suvernitet i teritorijalnu celovitost a da je spremna da "obezbedi najšire mogućnosti Albancima na Kosovu u rešavanju njihovih unutrašnjih pitanja".

Srbija, takodje, namerava da u Generalnoj skupštini UN dobije većinu glasova kako bi se mogla obratiti Medjunarodnom sudu pravde sa zahtevom o ispitivanju legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti, najavio je šef srpske diplomatije, i dodao da to "nije nimalo jednostavno".

"Stičem utisak da će mnoge zemlje, uključujući i vodeće, stvarati prepreke unošenju tog pitanja na razmatranje Medjunarodnog suda", rekao je Jeremić i dodao da će, u slučaju postojanja zemalja koje se budu protivile podnošenju zahteva, to svedočiti da postoje snage koje stvaraju prepreke ostvarenju medjunarodnog pravosudja.

Ipak, ministar je izrazio optimizam da će Srbija uspeti u GS UN da dobije većinu glasova, dodajući da "kakav god bude rezultat" razmatranja u Medjunarodnom sudu pravde, posle nekoliko godina razmatranja "opada napetost, koja sada postoji u pitanju Kosova, i biće mnogo lakše ponovo prići rešavanju tog problema".

Ne želeći da prejudicira odluku Suda, Jeremić je izrazio uverenje da će biti procenjeno da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova protivreči normama medjunarodnog prava.

Govoreći, pak, o radu Medjunarodnog tribunala za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji, ministar spoljnih poslova Srbije je ruskoj agenciji rekao da se Srbija zalaže da svi procesi budu dovedeni do kraja u što je moguće kraćem roku.

"U poslednje vreme način rada Haškog tribunala izaziva veoma mnogo pitanja i izaziva nepoverenje", rekao je Jeremić i dodao da u nekoliko konkretnih predmeta Srbija nije zadovoljna načinom sprovodjenja istrage.

"Želeli bismo da svi ti predmeti budu dovedeni do kraja, jer je na slobodi ostalo samo nekoliko ljudi koji treba da se pojave pred sudom", rekao je Jeremić, izražavajući očekivanje da će se "sve to brzo završiti i postati deo prošlosti".

Ministar je istakao i da ne mogu ostati bez objašnjenja navodi Karle del Ponte navedene u knjizi "Lov: Ja i ratni zločinci" o trgovini unutrašnjim organima uzetih od otetih Srba na Kosovu.

Ističući da su u knjizi izrečene "užasavajuće optužbe", Jeremić je rekao da je Srbija "hitno reagovala na te optužbe na zvaničnom nivou" i da sada očekuje da će to biti osvetljeno.

"Ukoliko su ti zločini zaista počinjeni, krivci moraju da snose odgovornost", naglasio je Jeremić, dodajući da Srbija visoko ceni poziciju Rusije koja vrši pritisak na Tribunal i zahteva da to pitanje bude razjašnjeno.

Odgovarajući na pitanje da li zahtev Srbije za izručenje udovice i sina bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, koji imaju u Rusiji status izbeglica,  utiče negativno na rusko-srpske bilateralne odnose, Jeremić je rekao da Srbija "nema drugog puta, nego da nastavi i dalje da traži njihovo izručenje", jer to odgovara zakonima Srbije.

"Neki članovi porodice Slobodana Miloševića treba da odgovaraju za optužbe koje je podigao srpski sud. Zahtevati od drugih zemalja, u kojoj se skrivaju optuženi, njihovo izručenje, to je potpuno prirodna, normalna procedura", rekao je ministar i dodao da "treba reći da su advokati uspeli da skinu deo optužbi tokom sudskih procesa, iako druge optužbe ostaju na snazi".