Vesti » Press 19.07.2008
HRANA ZA ZDRAVO SRCE
Ishrana koja se zasniva na manjem unosu masti i soli, a većem unosu soje i belog luka, idealna je za sprečavanje bolesti srca
Press subota, 19. jul 2008.
Broj smrtnih slučajeva koji su posledica bolesti srca i krvnog sistema može da se smanji i za 50 odsto ukoliko se uvedu jednostavne promene životnog stila. U prvom redu misli se na promene prehrambenih navika i redovno vežbanje.
1. Smanjite unos zasićenih masti
Na listi prehrambenih navika, smanjenje unosa zasićenih masnoća i holesterola zauzima najvažnije mesto. Visok nivo triglicerida i holesterola u krvi vodi ka stvaranju naslaga koje mogu da začepe arterije, što za posledicu može da ima arteriosklerozu, a u kritičnijim slučajevima i srčani i moždani udar. Količina kalorija koja se dnevno unese u obliku masti ne sme da prekorači 20 do maksimalno 30 odsto ukupno unesenih kalorija. Dnevni unos holesterola ne sme da bude viši od 300 mg.
2. Smanjite unos soli
Postoji pretpostavka da povišen unos soli kod nekih osoba (posebno onih kojima je krvni pritisak kao posledica genetičkog nasleđa osetljiv na povišen nivo soli) može da rezultira povišenim krvnim pritiskom.
3. Koristite mediteransku kuhinju
Mediteranska ishrana odlikuje se bogatstvom voća, povrća i žitarica, namirnicama koje predstavljaju odlične izvore prehrambenih vlakana, fitokemikalija, vitamina i minerala. Riba ima posebno mesto u ishrani mediteranskih krajeva, a osigurava najbolji izvor omega-3 nezasićenih masnih kiselina koje imaju izuzetno povoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Ekstra devičansko maslinovo ulje koje čini okosnicu mediteranske ishrane takođe je izvor sastojaka koje imaju povoljan učinak na kardiovaskularni sistem. Brojne studije pokazale su da umerena konzumacija crnog vina smanjuje rizik od srčanog udara kod osoba srednje dobi, i to od 30 do 50 odsto.
4. Jedite beli luk
Ljudi se vekovima oslanjaju na blagotvorno delovanje belog luka na zdravlje. Smatralo se da je najvažnije preventivno delovanje belog luka na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ova verovanja su potvrđena i brojnim studijama čiji rezultati sugerišu da beli luk štiti srce i krvne sudove. On smanjuje nivo ukupnog holesterola, smanjuje nivo LDL, lošeg holesterola, snižava krvni pritisak, sprečava stvaranje ugrušaka i deluje kao antioksidans.
5. Povećajte unos soje
Izoflavoni i fitoestrogeni koji se nalaze u soji mogu na organizam da imaju delovanje slično estrogenu. Prema nekim studijama, dnevni unos 25-80 grama sojinih proteina može da rezultira smanjenjem nivoa ukupnog holesterola, LDL (lošeg) i triglicerida za osam posto. Visok nivo ukupnog LDL holesterola i triglicerida povećava rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. S druge strane, unos soje povezuje se s povišenim nivoom HDL, dobrog holesterola. Visok nivo HDL holesterola ima zaštitno delovanje na srce i krvne sudove. Za sada nije u potpunosti jasan mehanizam kojim soja utiče na poboljšanje profila holesterola u krvi, ali je sigurno da je soja posebno preporučljiva ženama.
1. Smanjite unos zasićenih masti
Na listi prehrambenih navika, smanjenje unosa zasićenih masnoća i holesterola zauzima najvažnije mesto. Visok nivo triglicerida i holesterola u krvi vodi ka stvaranju naslaga koje mogu da začepe arterije, što za posledicu može da ima arteriosklerozu, a u kritičnijim slučajevima i srčani i moždani udar. Količina kalorija koja se dnevno unese u obliku masti ne sme da prekorači 20 do maksimalno 30 odsto ukupno unesenih kalorija. Dnevni unos holesterola ne sme da bude viši od 300 mg.
2. Smanjite unos soli
Postoji pretpostavka da povišen unos soli kod nekih osoba (posebno onih kojima je krvni pritisak kao posledica genetičkog nasleđa osetljiv na povišen nivo soli) može da rezultira povišenim krvnim pritiskom.
3. Koristite mediteransku kuhinju
Mediteranska ishrana odlikuje se bogatstvom voća, povrća i žitarica, namirnicama koje predstavljaju odlične izvore prehrambenih vlakana, fitokemikalija, vitamina i minerala. Riba ima posebno mesto u ishrani mediteranskih krajeva, a osigurava najbolji izvor omega-3 nezasićenih masnih kiselina koje imaju izuzetno povoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova. Ekstra devičansko maslinovo ulje koje čini okosnicu mediteranske ishrane takođe je izvor sastojaka koje imaju povoljan učinak na kardiovaskularni sistem. Brojne studije pokazale su da umerena konzumacija crnog vina smanjuje rizik od srčanog udara kod osoba srednje dobi, i to od 30 do 50 odsto.
4. Jedite beli luk
Ljudi se vekovima oslanjaju na blagotvorno delovanje belog luka na zdravlje. Smatralo se da je najvažnije preventivno delovanje belog luka na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Ova verovanja su potvrđena i brojnim studijama čiji rezultati sugerišu da beli luk štiti srce i krvne sudove. On smanjuje nivo ukupnog holesterola, smanjuje nivo LDL, lošeg holesterola, snižava krvni pritisak, sprečava stvaranje ugrušaka i deluje kao antioksidans.
5. Povećajte unos soje
Izoflavoni i fitoestrogeni koji se nalaze u soji mogu na organizam da imaju delovanje slično estrogenu. Prema nekim studijama, dnevni unos 25-80 grama sojinih proteina može da rezultira smanjenjem nivoa ukupnog holesterola, LDL (lošeg) i triglicerida za osam posto. Visok nivo ukupnog LDL holesterola i triglicerida povećava rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova. S druge strane, unos soje povezuje se s povišenim nivoom HDL, dobrog holesterola. Visok nivo HDL holesterola ima zaštitno delovanje na srce i krvne sudove. Za sada nije u potpunosti jasan mehanizam kojim soja utiče na poboljšanje profila holesterola u krvi, ali je sigurno da je soja posebno preporučljiva ženama.
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari