Bežeći, otišla si u Božje ruke

BEOGRAD - Jelena Berdon (16), koja je tragično nastradala u požaru „Lastinog“ autobusa u sredu u zoru na autoputu Zagreb - Beograd, sahranjena je juče na groblju Lešće u prisustvu majke, rodbine, komšija i drugova i drugarica iz osnovne i srednje škole, koji su prekinuli letovanje da bi je ispratili na poslednji put.

Ulaz u kapelu bio je premali da primi sve one koji su želeli da izjave saučešće Jeleninoj majci Nadi i bratu Goranu. Baka Vera i deda Steva sahrani nisu prisustvovali, jer bi im to tek bio stres, pogotovo za dedu koji ne bi izdržao da gleda kako njegova mezimica zauvek odlazi.

Pregršt venaca i cveća na belom kovčegu i ispred ulaza ukazivali su da je Jelena bila omiljena. Najupečatljiviji bio je ogroman venac od belih ruža, kojim su joj poslednje zbogom rekli drugovi i nastavnici iz Šeste beogradske gimanzije. Devojke su plakale sve vreme, a mladići su, međutim, od šoka samo nemo stajali, nespremni da išta kažu.

Posle opela, koji su držala dva sveštenika, kada je iznet kovčeg na licima majke i okupljene dece video se samo očaj. Na čelu pogrebne povorke jedan od drugova iz odeljenja je nosio beli krst, a iza njega mladić koji je nosio fotografiju nastradale drugarice i ružu.

PREKINULI ODMOR

- Strašno je to što se dogodilo. Ovakvu tragediju nikome ne bih poželeo da se dogodi. Od Jelene osim njenih drugova iz osnovne i srednje škole došli smo i mi kao predstavnici roditelja. Deca, koja su bila na odmoru, kada su saznala za Jeleninu tragičnu smrt, zamolili su svoje roditelje da izjave saučešće majci i budu uz nju dok se oni ne vrate sa odmora. Osim njenih drugara, došli su i Goranovi drugovi iz iste gimnazije da budu uz njega u ovom teškom trenutku - rekao nam je juče jedan od roditelja.

Majka i brat čvrsto su se držali za ruke dok se povorka kretala prema mestu gde je Jelena sahranjena. Oproštajni govor prva je održala njena krsna kuma.

- Jelena dušo, danas imam najteži zadatak u životu. Moram da održim čas u ovoj mukloj tišini. Ovo će mi biti najteža lekcija u životu. A svako od nas će poneti veliku tugu i bol u srcima koji nikada neće moći da nas prođe. Bežeći iz majčinog naručja, otišla si u Božje ruke. Tvoja baka Vera i deka Steva će isto teško bez tebe. Nemoćni su, i od tuge i bola nisu mogli da dođu da poslednji put budu uz tebe, ali eno ih kući, sede uz tvoju sliku i mole se za tvoj večiti spokoj. Naravno, ti ćeš im uvek biti u srcima, i nikada te neće zaboraviti kao ni svi mi - rekla je krsna kuma Jelene Berdon.

Posle nje, ispred okupljenih, oglasila se i Jelenina najbolja drugarica iz osnovne škole.

- Današnji sunčan dan kao da ne vidi naš bol za tobom, pa nas ovako obasjava. Dobro, to možda tako i treba, jer si i ti uvek bila vedra i nasmejana. Tek sada kada te nema shvatamo šta je život i šta je mladost. Čekale su nas mnoge stvari u životu, priče o prvim ljubavima, kao i mnoge druge. Jeco, znaj dok smo živi, bićeš i ti. Večno ćeš živeti u našim srcima. Volimo te puno, tvoji drugari iz VIII/10 - rekla je ova devojka i zaplakala, a za njom i ostali okupljeni oko groba.

Dok se beli sanduk spuštao u zemlju, majka Nada je zakukala ponavljajući: „Jeco, moja Jelena, nema te više!“.   

Autor:

M. Jovanović