Arhiva » Vesti » Politika 20.07.2008
Dosije „Egner” stiže u tužilaštvo
Informacije o Peteru Egneru nađene u kartonu žitelja Beograda, fondu Gestapoa i dokumentaciji Specijalne policije vlade Milana Nedića
Politika nedelja, 20. jul 2008.
Predstavnici Tužilaštva za ratne zločine preuzeće u ponedeljak dokumenta koja je pronašao Arhiv Beograda, a koja sadrže informacije o Peteru Egneru (86), osumnjičenom da je učestvovao u zločinima za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji, potvrdila je juče direktor Arhiva Branka Prpa.
Informacije o Egneru nađene su u kartonu žitelja Beograda, fondu Gestapoa i dokumentaciji Specijalne policije vlade Milana Nedića, rekla je ona. „Tužilaštvo za ratne zločine je zainteresovano za sve osobe koje su počinile ratne zločine na teritoriji naše zemlje. Oni su počeli istragu i sada prikupljaju informacije gde se nalaze podaci o Egneru, čoveku koji je u Americi uhapšen pod optužbom da je počinio ratne zločine”, istakla je Prpa.
Prema njenim rečima, Arhiv Beograda dokumenta o Egneru našao je u kartonu žitelja Beograda u kojem se prijavio 1940. godine, a kako je navela, to jasno pokazuje da je bio pripreman za nemački plan okupacije Beograda.
Podaci o Egneru takođe su pronađeni u fondu Gestapoa, u dosijeima ljudi koji su prošli proceduru istrage Gestapoa, navela je Prpa i dodala da će detalji tih dokumenata naknadno biti poznati javnosti, jer bi prvo Tužilaštvo za ratne zločine trebalo da se upozna sa njihovom sadržinom.
Prema njenim rečima, fond Gestapoa je arhiva koja ima nekoliko hiljada dosijea o ljudima koji su prošli proceduru Gestapoa, jer je Beograd jedan od evropskih gradova koji je imao najteži oblik okupacije.
Pored ovih izvora podaci o osumnjičenom istražiteljima će biti dostupni i iz dokumenata Nedićeve Specijalne policije, gde takođe postoje informacije o žrtvama i zločincima Drugog svetskog rata sa ovih prostora.
Egner je radio za Gestapo kao folksdojčer. Rođen je u Crvenki u Vojvodini, a u Beograd je došao iznenada pred rat 1940. godine.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić najavio je pre nekoliko dana da će za Egnerom biti raspisana poternica i da će Srbija tražiti njegovo izručenje, ukoliko krivični postupak ne bude pokrenut u SAD. Ministarstvo pravde SAD pokrenulo je proces oduzimanja državljanstva Egneru, jer je osumnjičen da je učestvovao u ubistvu više od 17.000 civila za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji.
Američke vlasti terete Egnera da je pristupio nacističkog tajnoj policiji 1941. godine i da je bio pripadnik Gestapoa do 1943. godine. U tužbi podnetoj Okružnom sudu SAD u Sijetlu, Egneru se stavlja na teret da je učestvovao u ubistvu nekoliko desetina hiljada srpskih Jevreja, Roma i političkih disidenata, kao i da je pripadao specijalnoj akcionoj grupi „Einsatzgrupe”, koja je bila zadužena za sistematsko uništavanje Jevreja na teritoriji Beograda.
Egnerova jedinica je, kako je navedeno u tužbi koju je podnela Kancelarija za specijalne istrage u SAD, imala vodeću ulogu u masovnim ubistvima 6.280 jevrejskih žena i dece u koncentracionom logoru Sajmište.
Osumnjičeni je, tokom ispitivanja u Americi, priznao da je bio pripadnik tajne policije i da je sprovodio zatvorenike u koncentracione logore na Avali i Sajmištu, ali je naveo da je bio prevodilac tokom ispitivanja političkih zatvorenika.
Egner se u SAD doselio 1960. godine, a šest godina ranije dobio je američko državljanstvo.
Tanjug
[objavljeno: 20.07.2008]
Informacije o Egneru nađene su u kartonu žitelja Beograda, fondu Gestapoa i dokumentaciji Specijalne policije vlade Milana Nedića, rekla je ona. „Tužilaštvo za ratne zločine je zainteresovano za sve osobe koje su počinile ratne zločine na teritoriji naše zemlje. Oni su počeli istragu i sada prikupljaju informacije gde se nalaze podaci o Egneru, čoveku koji je u Americi uhapšen pod optužbom da je počinio ratne zločine”, istakla je Prpa.
Prema njenim rečima, Arhiv Beograda dokumenta o Egneru našao je u kartonu žitelja Beograda u kojem se prijavio 1940. godine, a kako je navela, to jasno pokazuje da je bio pripreman za nemački plan okupacije Beograda.
Podaci o Egneru takođe su pronađeni u fondu Gestapoa, u dosijeima ljudi koji su prošli proceduru istrage Gestapoa, navela je Prpa i dodala da će detalji tih dokumenata naknadno biti poznati javnosti, jer bi prvo Tužilaštvo za ratne zločine trebalo da se upozna sa njihovom sadržinom.
Prema njenim rečima, fond Gestapoa je arhiva koja ima nekoliko hiljada dosijea o ljudima koji su prošli proceduru Gestapoa, jer je Beograd jedan od evropskih gradova koji je imao najteži oblik okupacije.
Pored ovih izvora podaci o osumnjičenom istražiteljima će biti dostupni i iz dokumenata Nedićeve Specijalne policije, gde takođe postoje informacije o žrtvama i zločincima Drugog svetskog rata sa ovih prostora.
Egner je radio za Gestapo kao folksdojčer. Rođen je u Crvenki u Vojvodini, a u Beograd je došao iznenada pred rat 1940. godine.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić najavio je pre nekoliko dana da će za Egnerom biti raspisana poternica i da će Srbija tražiti njegovo izručenje, ukoliko krivični postupak ne bude pokrenut u SAD. Ministarstvo pravde SAD pokrenulo je proces oduzimanja državljanstva Egneru, jer je osumnjičen da je učestvovao u ubistvu više od 17.000 civila za vreme Drugog svetskog rata u Srbiji.
Američke vlasti terete Egnera da je pristupio nacističkog tajnoj policiji 1941. godine i da je bio pripadnik Gestapoa do 1943. godine. U tužbi podnetoj Okružnom sudu SAD u Sijetlu, Egneru se stavlja na teret da je učestvovao u ubistvu nekoliko desetina hiljada srpskih Jevreja, Roma i političkih disidenata, kao i da je pripadao specijalnoj akcionoj grupi „Einsatzgrupe”, koja je bila zadužena za sistematsko uništavanje Jevreja na teritoriji Beograda.
Egnerova jedinica je, kako je navedeno u tužbi koju je podnela Kancelarija za specijalne istrage u SAD, imala vodeću ulogu u masovnim ubistvima 6.280 jevrejskih žena i dece u koncentracionom logoru Sajmište.
Osumnjičeni je, tokom ispitivanja u Americi, priznao da je bio pripadnik tajne policije i da je sprovodio zatvorenike u koncentracione logore na Avali i Sajmištu, ali je naveo da je bio prevodilac tokom ispitivanja političkih zatvorenika.
Egner se u SAD doselio 1960. godine, a šest godina ranije dobio je američko državljanstvo.
Tanjug
[objavljeno: 20.07.2008]
Preuzeto sa sajta politika.co.yu »
Povezane vesti
Arhiv pronašao dokumenta o Egneru
Pink nedelja, 20. jul 2008.
Hronika - ukratko...
Glas javnosti nedelja, 20. jul 2008.
Arhiv pronašao dokumenta o Egneru
B92 nedelja, 20. jul 2008.
Nacista šeta Srbijom
Večernje novosti nedelja, 20. jul 2008.
Zločinac Egner u maju šetao Crvenkom
Blic nedelja, 20. jul 2008.
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari
E pa ja cu se sloziti sa stavom gospodina koji je o tome ovde vec dao svoj komentar. Naime on je nama lepo rekao sta je u pitanju, a to je da cemo morati da im izrucimo mladog gospodina Kovacevica, Srbina, za jednog izlapelog starca koji verovatno ne zna ni sta se to sa njim odjednom dogadja. Kao i Artukovic (ako ga se neko jos uvek seca) koga smo gledali kad su nam ga isporucili na zagrebackom aerodromu. Samo je izjavio da je dosao da bi umro u svojoj zemlji. To su mu amerikanci verovatno i rekli kada su odlucili da ga isporuce. Naravno covek je umro, nije ni docekao sudjenje, u svojoj zemlji. Tako ce biti i sa ovim gospodinom. Razlika je sto su tada u pitanju bili neki drugi interesi a sada jedan mladi Srbin treba da strada.
Šalu na stranu. Mislim da je Egner jako nezgodan svedok za našu političku scenu, pre svega onu nacionalističko-pravoslavnu. U trenutku kad se pokreće pitanje rehabilaticije Milana Nedića, Ljotića, Vladimira Velmar Jankovića i ostalih zločinaca, u procesu pukovniku pokrenuće se pitanje koje nemcima pravio spiskove i kako to da "otac nacije" nije primetio da mu fali 11.000 podanika! Prema nekim podacima toliko je jevreja ubijeno u Srbiji. Kako je moguće da srpske patriote nisu znale za postojanje mobilnih gasnih komora koje su kretale iz garaže kod današnjeg sajma. Tu je danas Eurosalon. Tako da će taj proces otvoriti veoma nezgodna pitawa naše istorije. Zaključno sa imovinom pobijenih jevrejskih porodica.