Uhapšen evropski Osama Bin Laden

„Frankfurter algemajne cajtung“ piše da je nakon 13 godina uhapšen haški optuženik Radovan Karadžić. Zajedno sa bivšim vojnim komandantom Ratkom Mladićem bio je najtraženiji optuženik za ratne zločine u sukobu na Balkanu.

Demonstracije protiv hapšenja idola

Optužnica Haškog tribunala tereti Karadžića za genocid i saučesništvo u genocidu i zločine protiv čovečnosti. Za njim je raspisana poternica posebno zbog masakra u Srebrenici u kojem je 1995. ubijeno 8000 Muslimana. „Frankfurter algemajne“ prenosi izjavu generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, koji je hapšenje označio „istorijskim trenutkom“, kao i izjavu bivšeg visokog američkog diplomate Ričarda Holbruka ,Karadžić je najtraženiji čovek u Evropi, on je Osama bin Laden Evrope. List prenosi i reakciju Udruženja „Srebreničke majke“ koje je pozdravilo hapšenje ističući da su time žrtve masakra u Srebrenici konačno dočekale pravdu.“

„Velt“ u tekstu pod naslovom „Radovan Karadžić uhapšen – slavlje i protest“ piše da je skoro 13 godina Karadžić bio u bekstvu. „Sada je bivši lider bosanskih Srba uhapšen. Prvo saslušanje je već okončano. Dok su bosanski Muslimani slavili hapšenje, pristalice Karadžića demonstrirale su protiv hapšenja svog idola“, piše „Velt“.

„Špigel onlajn“ piše da je Karadžić za mnoge ljude na Balkanu simbol najtežih zločina u Evropi od 1945. Sada je uhapšen. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pozdravio je hapšenje Radovana Karadžića, ističući da je njegovo hapšenje prekretnica u saradnji srpskih vlasti sa Tribunalom. Evropski komesar za proširenje Oli Ren je rekao da hapšenje pokazuje ozbiljnost nove srpske vlade“, prenosi „Špigel“ onlajn.

I onlajn izdanja listova „Frankfurter noje prese“, „Noje prese“ iz Koburga, „Fraje prese“ iz Kemnica prenose vest o hapšenju Radovana Karadžića.

Nezaposlenost na duge staze

Na kraju ovog pregleda nemačke štampe jedna nemačka tema. „Zidojče cajtung“ piše o najnovijoj statistici o tržištu za obrazovanje mladih snaga. Drugačije nego prethodnih godina ovog leta ima još slobodnih mesta za učenike u privredi. Razlozi za to su nizak broj maturanata, ekonomski polet, ali i strah mnogih preduzeća od nedostatka stručne radne snage u budućnosti. Ali, time nisu sve poteškoće savladane. Podaci o prijavama i slobodnim mestima ne pokazuju koliko mladi ljudi zaista dobijaju željeni posao, a preduzeća odgovarajuće podmlađeno osoblje. Na drugoj strani mnogo je tzv. starih podnosioca prijave, koji su ništa drugo do mladi koji proteklih godina nisu mogli da nađu mesto za dalje obrazovanje. Mnogi od njih su stranog porekla i nemaju završenu srednju školu. Njima preti nezaposlenost na duže vreme koju prate finansijski i socijalni problemi“, prenosi „Zidojče cajtung.“

Priredila Ivana Ivanović