Sreda, 23.07.2008.

Fajnenšel tajms piše da su američke i britanske obaveštajne službe pomogle u hvatanju Radovana Karadžića, uprkos tome što je, zahvaljujući odličnoj kamuflaži bio praktično neprepoznatljiv.

Dojava stranih službi

Zvaničnici u Beogradu potvrdili su da su nadležne srpske službe pre nekoliko nedelja od jedne strane agencije dobile dojavu i da su po njoj postupile čim je predsednik Tadić na čelo BIA postavio svog čoveka.

Pozivajući se na izvore bliske zapadnim obaveštajnim službama, FT piše da su američke i britanske agencije, kako uredjajima tako i ljudstvom na terenu, tesno saradjivale u traganju za Karadžićem.

Mnogo puta su mu bile na tragu, ali im je uvek u poslednjem trenutku izmicao. Možda zato što je uživao zaštitu ljudi iz samog vrha. Čini se da se to sada promenilo, piše FT.

Isti list u uredničkom komentaru ocenjuje da je hapšenje Radovana Karadžića veliki uspeh proevropskog predsednika Borisa Tadića i liberalne vlade koja je zamenila prethodni nacionalistički kabinet.

Kandidatura za članstvo kao uteha za gubitak Kosova

EU sada treba da aktivira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i da razmotri mogućnost da Srbiji da status kandidata za članstvo. Sve to će pomoći Beogradu da se pomiri s gubitkom Kosova.

Ali, na duži rok, general Mladić mora da bude uhvaćen pre nego što se Srbija uopšte približi punopravnom članstvu, zaključuje FT.

I ostali londonski dnevnici, u uredničkim komentarima, ocenjuju da je stav EU presudno uticao na odluku vlasti u Beogradu da uhapse bivšeg predsednika RS.

Indipendent ocenjuje da hapšenje Karadžića pokazuje sve prednosti delovanja EU kao "meke sile".

Mamac članstva vodi one koji tome teže u socijalne, zakonodavne, ali i političke promene.

Pragmatizam ispred dostojanstva

Ocenjujući da lišavanje slobode Radovana Karadžića označava konačan razlaz Srbije sa nacionalizmom, Indipendent dodaje da je Srbija, težeći prosperitetu, pragmatizam stavila ispred dostojanstva.

Pre nego što stigne do kraja puta, mora da uhapsi Mladića i tek tada EU može da počne da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i da Srbiji da status kandidat za članstvo.

To bi bio zaista veliki trijumf za EU, zaključuje Indipendent.

Pohvale EU izriču i Gardijan i Tajms.

Kombinacija blagih podsticaja i sile

Gardijan smatra da su stalni evropski pritisak na Beograd i mamac pridruživanja omogućili da se postigne ono što NATOu nije uspelo, urpkos jednoj od najdužih i najskupljih potera u istoriji tog saveza.

Hapšenje Karadžića je, po mišljenju tog lista, pobeda opredeljenja EU da blagim podsticajima, ali i silom, utiče na promenu ponašanja neke zemlje.

Tajms ocenjuje da je nepopustljivi stav EU po pitanju saradnje s Haškim tribunalom ohrabrio predsednika Tadića da, uprkos protivljenju domaće javnosti, uhapsi Karadžića.

EU mora da nadje delikatnu ravnotežu izmedju aplaudiranja Beogradu zbog privodjenja Karadžića i insisitiranja na hapšenju Mladića.

Izručenje bivšeg komandanta armije bosanskih Srba je najmanje što Srbija treba da učini pre dobijanja statusa kandidata za članstvo, smatra Tajms.

Kolumnista Gardijana Sajmon Dženkins piše da je, kada su ratni zločini u pitanju, uvek bolje da pokajanje potekne iz same zemlje, umesto da se nameće spolja. To je razlog što su mnogi Srbi želeli da se Slobodanu Miloševiću sudi u Srbiji.

Izručenje - više trgovina, nego pravda

Umesto toga, dodaje Dženkins, srpski lideri su ga izručili Haškom tribunalu u nadi da će uživati blagodeti članstva u EU, koja se nije ostvarila.

Domaća pravda sigurniji je put ka pomirenju i zato je Karadžiću trebalo da sudi njegov narod.

Ovako, njegovo izručenje Hagu je više trgovina, nego pravda.

Srbija je u ovoj priči uradila što se od nje tražilo - odslužila je svoje u čistilištu, a njena dugoročna stabilnost od ključnog je značaja za budućnost Balkana.

Zapad ima jasan interes da joj pomogne da stane na noge. Što pre, to bolje, piše Sajmon Dženkins u Gardijanu.