Karadžić ne vredi koliko Mladić

Hapšenje Radovana Karadžića neće doneti odmah konkretne benefite Srbiji, u smislu stupanja na snagu Prelaznog sporazuma o trgovini, zahvaljujući snažnom otporu Holandije i prećutnom podrškom francuskog predsedništva EU u Savetu ministara spoljnih poslova.

Tako je pitanje stupanja na snagu Prelaznog sporazuma ostavljeno stalnim predstavnicima država članica pri EU u Briselu (Koreper) da ispitaju načine kako se može napraviti sledeći korak u približavanju EU i Srbije. To je zvanična formulacija, jer francusko predsedništvo EU nije želelo da prejudicira rezultat rada Korepera. Time je propuštena dobra prilika da se iskoristi entuzijazam u EU stvoren hapšenjem Radovana Karadžića, što je bio i osnovni cilj Holandije, da izdrži ovaj „napad“ jer već za koji dan će ponovo biti akcenat na tome da nije uhapšen Mladić a ne da je Karadžić završio svoje skrivanje dugo 13 godina.

Kako saznaje „Dnevnik“, francuski šef diplomatije i predsedavajući Saveta ministra EU Bernar Kušner razvodnio je ideju o donošenju odluke o stupanju na snagu Prelaznog sporazuma, koja je potekla od italijanskog šefa diplomatije Franka Fratinija i bila snažno podržana od velikog broja članica EU, kao i visokog predstavnika EU Havijera Solane i komesara za proširenje EU Olija Rena.

Kada je atmosfera počela da biva prilično povoljna za Srbiju, holandski državni sekretar Frans Timermans se usprotivio insistirajući na već dobro poznatim stavovima da tek kad Beograd ostvari punu saradnju sa Hagom, moguće pokrenuti Prelazni sporazum i proces ratifikacije SSP, ne ostavaljajući prostor za odvajanje pitanja ratifikacije SSP i stupanja na snagu Prelaznog sporazuma.

U tom momentu, Kušner, umesto da dozvoli debatu i dodatni pritisak na Holandiju, polio je „hladnom vodom“ Fratinijevu inicijativu, predlažući da se pitanje Prelaznog sporazuma prenese na Koreper. Ali, i tu je Kušner odigrao kako su Holanđani želeli, umesto da u zaključak o Srbiji uđe odrednica da će Koreper odlučiti o stupanju na snagu Prelaznog sporazuma, u zaključak je ušla samo odrednica da hapšenje Karadžića predstvlja „važnu etapu u približavanju Srbije EU“.

– Nismo mogli da dozvolimo da se prejudicira odluka Korepera – objasnili su francuske i holandske diplomate. Štaviše, Timermans je stavio do znanja da će odluku o stupanju na snagu Prelaznog sporazuma moći da bude doneta samo na Savetu ministara, a to znači u septembru.

Ren za Prelazni sporazum

Komesar za proširenje EU Oli Ren je, odgovarajući na pitanje „Dnevnika“, da li će se Komisija zalagati za odvajanje stupanja na snagu Prelaznog sporazuma i početka ratifikacije SSP–a, rekao da je Komisija za to da Prelazni sporazum odmah stupi na snagu.

– Hapšenje Karadžića je ugaoni kamen pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom i za njene evropske integracija, ali mora da bude i ugaoni kamen za naše odnose sa Srbijom. Zato Komisija smatra da treba odmah da krenemo u primenu Prelaznog sporazuma, jer hoćemo da pokažemo našu posvećenost evropskoj budućnosti Srbije i da joj pomognemo da što bolje implementira Prelazni sporazum, jer je to jedan od ključnih uslova za dobijanje statusa kandidata – rekao je Ren, uz opasku da je takav stav na liniji zaključaka Evropskog saveta koji su govorili o ubrzavanju evropskih integracija Srbije, uključujući i dobijanje statusa kandidata.

– Jasno je da Srbija ne može da dobije status kandidata pre nego što dostigne punu saradnju sa Hagom, a kada će Srbija postati kandidat to ne zavisi od kalendara već kako će Srbija ispunjavati druge uslove i od procedure – rekao je Ren.

– Čak i u slučaju da Bramerc kaže da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom to neće automatski značiti da Prelazni sporazum može da stupi na snagu. O tome odluku mogu da donesu samo ministri spoljnih poslova EU – izjavio je Timermans. S druge strane bliski saradnici italijanskog šefa diplomatije Franka Fratinija u izjavi za „Dnevnik“ su obećali veliku bitku u Koreperu za stupanje na snagu Prelaznog sporazuma pre avgusta, pošto će poslednji sastanak stalnih predstavnika, pre odmora, biti 29. jula.

– Mi nećemo odustati i insistiraćemo da Prelazni sporazum stupi na snagu odmah a da za ratifikaciju bude uslov hapšenje Mladića. Imamo ubedljivu većinu i podršku Komisije i visokog predstavnika EU. Videćemo koliko će Holanđani moći da izdrže, mada mislim da će nam veći protivnik biti Francuska koja nema baš jasne ideje šta u ovom momentu da uradi – kaže za „Dnevnik“ visoki diplomata EU jedne od ključnih zemalja EU.

Ishod sledećeg Korepera koji je na programu 29. jula u Briselu mogao bi da bude stupanje na snagu Prelaznog sporazuma, ako se druge dve velike zemlje EU Velika Britanija i Nemačka snažnije angažuju oko tog pitanja. Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer i njegov britanski kolega Dejvid Miliband su zauzeli vrlo oprezan pristup.

– Danas nije dan da postavljamo uslove Srbiji, već da čestitamo na hapšenju Karadžića i poručima da očekujemo da i preostala dvojica begunaca budu uhapšena. Pitanje Prelaznog sporazuma i SSP–a ćemo raspravljati kad bude pravo vreme za to – poručila su dvojica minsitara.

Da li će to biti 29. jul ili septembar, vrlo brzo ćemo saznati, već sledećeg utorka!

Željko Pantelić

Premijer pozvao Mladića i Hadžića da se predaju

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da je hapšenjem Radovana Karadžića država načinila krupan korak i pozvao preostalu dvojicu haških optuženika (Ratka Mladića i Gorana Hadžića) da se predaju. „To će biti najbolje i za njih i za srpski narod“, poručio je Cvetković. U izjavi dostavljenoj medijima premijer je ukazao da je poštovanje međunarodnog prava jedan od osnovnih principa na kojima je formirana nova vlada i naveo da poštovanjem obaveza prema Haškom tribunalu Srbija istovremeno poštuje međunarodno i domaće pravo. „Očekujem od Haškog tribunala da pravedno sudi i jednako tretira sve žrtve i sve zločince“, naglasio je Cvetković. On je dodao da je poštovanje međunarodnog prava univerzalni princip i, ukoliko se držimo njega, mi ćemo doći u situaciju da lakše obezbedimo pomirenje u regionu, osnovu za bolji život i konačno da lakše odbranimo teritorijalni suvernitet i integritet jer se i on zasniva na poštovanje međunarodnog prava.

Dačić: Deo „primopredaje vlasti”

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je juče Tanjugu da je hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića deo primopredaje vlasti u Srbiji i nasleđa prethodne vlade i da nema veze sa ulaskom SPS u vlast.“Izručenja Karadžića i, ranije, Stojana Župljanina deo su primopredaje vlasti i zato ne želim da SPS bude predmet političkih manipulacija i da se ta hapšenja dovode u vezu sa ulaskom socijalista u vlast“, rekao je Dačić u intervjuu nacionalnoj agenciji, koji je započet pre hapšenja Karadžića, a završen je danas. Dačić je objasnio da će SPS, upravo zbog pogrešne procene da je hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba povezano sa ulaskom socijalista u Vladu Srbije, tražiti da se razmotre okolnosti pod kojima je Karadžić uhapšen.“Ne želim da umanjujem značaj i ulogu novog direktora BIA Saše Vukadinovića, ali ne verujem da je hapšenje Karadžića posledica njegovog četvordnevnog rada na tom mestu, već mislim da je to deo ‘primopredaje dužnosti i nasleđa predhodne vlade Srbije’“, rekao je Dačić. On takođe smatra značajnim i neophodnim da se javnosti Srbije objasni od kada se Karadžić nalazi u zemlji pod opservacijom bezbednosnih službi.“Nijedan pripadnik MUP-a nije učestvovao u lociranju, niti hapšenju Karadžića, već su to učinile bezbednosne službe“, ponovio je on i naglasio da će se to ministarstvo narednih dana angažovati da obezbedi javni red i mir, kako stabilnost zemlje ne bi bila dodatno ugrožena.Saradnja sa Haškim tribunalom mora da bude dvosmerna i ne sme se svoditi samo na izručenja, poznat je stav Socijalističke partije Srbije, kao i činjenica da su dobrovoljne predaje bolji način saradnje od izručenja, podsetio je Dačić.

DS: Korak ka EU

Demokratska stranka saopštila je juče da je pronalaženje i hapšenje Radovana Karadžića rezultat privrženosti nove vlade poštovanju međunarodnog prava, zakona Srbije i činjenice da se mora utvrditi odgovornost pojedinaca za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. Srbija i njene institucije pokazale su punu odgovornost i spremnost u pronalaženju optuženih za ratne zločine i time jasno poručile da su neodržive kritike o nedostatku političke volje i spremnosti Srbije da rešava pitanja saradnje sa Haškim tribunalom, navedeno je u saopštenju DS. DS smatra da privođenje Karadžića nije događaj koji predstavlja povod za slavlje, već treba da podstakne vrednosnu orijentaciju zasnovanu na poštovanju ljudskih prava, nenasilja, mira i tolerancije na čijim temeljima leži stabilnost, prosperitet i pomirenje ne samo u Srbiji, već na prostoru čitavog Balkana. Ovaj događaj predstavlja značajan korak ka članstvu naše zemlje u Evropskoj uniji i osnovu za ekonomski napredak Srbije i bolji život njenih građana, kaže se u saopštenju DS.

Koštunica: Pritisak da se legalizuje Kosovo

Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je juče da se hapšenje Radovana Karadžića prikazuje kao napredak u evropskim integracijama u trenutku kada EU i SAD vrše novi pritisak da se legalizuje nezavisnost Kosova.“U trenutku kada EU i SAD vrše novi snažan pritisak da se legalizuje otimanje Kosova od Srbije, tako što će Euleks preuzeti ovlašćenja UNMIK-a, i tako što vrše dodatni pritisak da se poveća broj država koje će priznati nezavisnost Kosova, i u trenutku kada Haški tribunal donosi oslobađajuće presude za ratne zločince Nasera Orića i Ramuša Haradinaja, vidimo kako se kao veliki uspeh i napredak u evropskim integracijama prikazuje hapšenje Radovana Karadžića“, izjavio je Koštunica za današnje „Večernje novosti“. „Demokratska stranka Srbije je dva puta u poslednje vreme upozoravala da zbog oslobađajućih presuda ratnim zločincima Haradinaju i Oriću Srbija mora otvoriti pitanje da li Haški tribunal uopšte više ima legitimitet suda koji može pravedno da sudi optuženim za ratne zločine“, rekao je lider DSS beogradskom listu.

Egereši: Veliki korak ka približavanju EU

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši ocenio je u današnjem saopštenju da je hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića veliki korak koji potvrđuje ozbiljnu nameru Srbije da se priključi evropskim integracijama. „Ovim činom Vlada Srbije je pokazala odlučnost u ispunjavanju svojih međunarodnih obaveza, koje su preduslov za pridruživanje Evropskoj uniji. Uklanjanjem jedne od najvećih prepreka koje su stajale na tom putu sa mnogo više optimizma možemo da nastavimo veliko posao koji nas očekuje, a čiji je cilj Evropa“, naveo je Egereši. On je rekao da je hapšenje haških begunaca odraz poštovanja države prema svim njenim građanima, koji su godinama bili taoci pogrešne politike i haških begunaca jer su svojim skrivanjem ugrožavali njihovu budućnost.

G17 pus: Dokaz da smo ozbiljna država

Hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića dokazuje da je Srbija ozbiljna država koja sprovodi svoje zakone i ispunjava međunarodne obaveze, saopšteno je danas iz G17 plus. U saopštenju je navedeno da pravda mora da bude zadovoljena, da svi optuženi za ratne zločine sa prostora bivše Jugoslavije moraju da budu uhapšeni i izvedeni pred sud, kao i da su pred Srbijom ostala još samo dva koraka do završetka haške epizode.“Vreme kolektivne krivice biće završeno tek individualizacijom zločina. Srbija mora brže napred i sada je vreme da se sve države regiona okrenu Evropi i budućnosti“, navedeno je u saopštenju.

Čanak: Legitimisanje ispred Skupštine

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak zapitao se juče kako je moguće da sve ove godine MUP Srbije nije imao saznanja da se haški begunac Radovan Karadžić radio kao lekar “u samom susedstvu policije”. “Ako je Radovan Karadžić radio kao lekar na Novom Beogradu sve ove godine i nije bio uhvaćen, mislim da MUP mora hitno da legitimiše oba konja pred Narodnom skupštinom, jer od nečeg se početi mora u potrazi za dva preostala begunca”, naveo je Čanak.

Nikolić: Uhapsili ga u petak

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić rekao je juče da je bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić uhapšen u petak, 18. jula, u 21.30 sati, u autobusu na liniji 73. „NJegovo hapšenje je težak dan u istoriji Srbije. On nije ratni zločinac, već je zasluženo postao legenda i mit u srpskom narodu“, rekao je Nikolić na vanrednoj konferenciji za novinare. Po rečima Nikolića, predsednik Srbije Boris Tadić vuče veleizdajničke poteze i radikali će preduzeti sve vidove političke borbe za rušenje njegovog režima.

DHSS: Odgovorni Koštunica i Bulatović

Demohrišćanska stranka Srbije ocenila je juče da je hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića pokazalo da je Bezbednosno-informativna agencija imala operativne podatke o tome da se on već duže krije u Srbiji. DHSS ocenjuje da su za to što Karadžić nije ranije uhapšen odgovorni bivši šef bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović i i bivši premijer Vojislav Koštunica. „Zato DHSS zahteva od nadležnog tužilaštva da hitno pokrene krivični postupak i privede pravdi Koštunicu i Bulatovića i druge koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem pomagali skrivanju haških optuženika“, navodi se u saopštenju. Ta stranka je uverena da su Bulatović i Koštunica na isti način omogućili i skrivanje preostalih haških optuženika.

Obraz: Veleizdaja

Ultranacionalistička organizacija „Obraz“ ocenila je juče da je hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića čin veleizdaje srpstva. U saopštenju te organizacije navodi se da sinoćno slavlje na ulicama Sarajeva pokazuje za čiji je račun taj sramni čin izveden.

NVO: Korak ka pravdi

Nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava i Fond za humanitarno pravo ocenile su juče da hapšenje haškog optuženika Radovana Karadžića predstavlja veliki korak napred ka ostvarenju pravde za žrtve rata u Bosni i Hercegovini, ali i u celom regionu. U zajedničkom saopštenju te organizacije navode da je Karadžić odgovoran za oko 100.000 mrtvih i milione raseljenih, a na sudu je da omogući da se utvrdi istina i donese bar delimična pravda žrtvama. Inicijativa mladih za ljudska prava i Fond za humanitarno pravo su izrazili nadu da je hapšenje Karadžića i početak ozbiljne reforme službi bezbednosti u Srbiji, a od vlasti očekuju da uhapse preostalu dvojicu begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i da detaljno ispitaju gde se Karadžić krio sve vreme i ko mu je u tome pomagao.

Vulin: Ko će uzeti pet miliona dolara za Karadžića?

Pokret socijalista Aleksandara Vulina zatražio je juče „istinu o hapšenju Radovana Karadžića, gde je i kada stvarno uhapšen, koja strana služba ga je predala i kome“ i pitao ko će uzeti pet miliona dolara za Karadžićevu glavu. „Zašto i po čijem nalogu je prekinuta sednica Narodne skupštine i tako oduzeto pravo građanima Srbije da saznaju ko i u čije ime vlada i hapsi Srbijom?“, naveo je Pokret. U saopštenju te stranke, koje je potpisao predsednik Aleksandar Vulin, ocenjeno je da je dvosmerna saradnja sa Hagom izgleda tako što svi koji su komadali Srbiju i ubijali Srbe idu na slobodu, a svi koji su im se suprotstavljali u grob ili tamnicu.

ZORAN ŽIVKOVIĆ, BIVŠI PREMIJER SRBIJE

Vlada nije u potpunosti proevropska

Bivši premijer Srbije Zoran Živković, koji je bio i savezni ministar unutrašnjih poslova, kazao je da može da se desi da policija ne učestvuje u nekim operativnim akcijama, ali je istakao da nije logično što se MUP nedugo po objavljivanju vesti da je jedan od najtraženijih haških optuženika Radovan Karadžić uhapšen - ogradio do te akcije.

- Time je ministar unutrašnjih poslova i zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić dao jasnu poruku da SPS kao koalicioni partner neće da se bavi Hagom i da on pere ruke od svega toga. A to je samo nastavak politike koju je vodio Slobodan Milošević, a jedno vreme i Vojislav Koštunica - ocenio je Živković u izjavi „Dnevniku“.

On je kazao da sporno saopštenje MUP-a pokazuje i da je nova vlada Srbije napravljena na bljutavom i tankom kompromisu, te da će i ona biti feudalno ustrojena, kao i dve prethodne.

- To praktično znači da će jedna stranka raditi jedan deo posla, druga stranka drugi deo i da će biti vrlo malo zajedničkih aktivnosti, osim u delu koji se odnosi na privilegije i na raspologanje novcem. A to nikako nije dobra poruka za građane Srbije, jer pokazuje da nova vlada nije u potpunosti proevropska, već da u njoj postoje različiti pogledi na budućnost Srbije - istakao je Živković.

Dodao je i da saopštenje MUP-a u noći hapšenja Radovana Karadžića može da se tumači i tako da MUP sebi dozvoljava da zakone nekad sprovodi, a nekada ne, u zavisnosti od toga kako odgovora onima koji vode policiju. Ipak, Živković smatra da to saopštenje u kojem se MUP ogradio od akcije hapšenja ratnog vođe bosanskih Srba nisu pisali profesionalci, već da je reč o stavu partije čiji je predsednik na čelu policije.

- A to znači da će MUP i dalje raditi selektivno, odnosno ono šta mu se svidi - ocenio je Živković. B. D. S.

PROTEST U BEOGRADU

Od „Ruskog cara” do Trga Republike

Jake policijske snage opkolile su grupu mladića koja u centru Beograda protestuje zbog hapšenja Radovana Kardžića i potisnule ih sa Trga republike pored restorana Ruski car do radnje Zara u Knez Mihailovoj ulici. U grupi demonstranata je i generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić i brat uhapšenog haškog optuženika Luka Karadžić. Pripadnici Žandarmerije raspoređene su od Palate Albanija na početku Knez Mihailove ulice do Trga Republike, kao i u Kolarčevoj ulici. Saobraćaj u centru grada je zaustavljen, a radnje u tom delu grada se zatvaraju. Policija zbog bezbednosti nije dozvoljavala građanima da prolaze tuda. Očevici su reporetrima Bete rekli da su pojedini demonstranti ležali na ulici i da ih je policija privodila. Na Trgu je, prema raspoloživim informacijama, okupljeno između 200 i 300 pripadnika Evropskog centra srpske dijaspore i pripadnika nacionalističke organizacije Obraz. Policija i demonstranti bacali su skulpture koje su postavljene na Trgu Republike postavljene u okviru festivala Belef, a bilo je dimnih baklji i petardi. Demonstranti su uzvikivali imena haških optuženika Radovana Karadžića i Ratka Mladića i skandiraju „izdaja, izdaja“ povodom hapšenja Karadžića u Beogradu.

Svilanović: Hrabrost i odlučnost vlasti

Bivši ministar inostranih poslova Goran Svilanović ocenio da je hapšenje Radovana Karadžića odraz hrabrosti i odlučnosti predsednika Srbije Borisa Tadića i republičkog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića. „Hapšenje Karadžića pokazuje odlučnost da se preuzme odgovornost i donošenjem teških odluka razjasni zamršena politička situacija u Srbiji“, kazao je Svilanović gostujući na televiziji B92. On smatra da će hapšenje Karadžića doprineti unapređenju odnosa Srbije i Evropske unije koji su, kako je naveo, bili u velikoj krizi. „Sve ovo pomoći će ispunjenju ciljeva koje je zacrtala nova vlada, a to je potpuna liberalizacija viznog režima i status kandidata za članstvo u EU. Teško da će bilo ko sada moći da postavlja Srbiji nove političke uslove“, rekao je bivši ministar inostranih poslova.

Prelević: Nije moglo bez MUP-a

Advokat Božo Prelević, koji je bio koministar policije u prelaznoj vladi kaže da je skoro nemoguće da MUP nije učestvovao u pronalaženju i hapšenju Karadžića, kako je to izjavio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. „Ja mislim da nema logike da u tako nečemu ne učestvuje MUP iz prostog razloga što radnici BIA nisu ovlašćeni“, kaže on. „U tom smislu radnici BIA mogu nekog da lociraju mogu i da zadrže lica, ali sam čin hapšenja, obezbeđenje lica mesta, oružana akcija, to može da uradi samo policija. I pretpostavljam da u tome ima nešto više udvaranja nečijem političkom telu nego istine da je Dačić van toga“, kaže Prelević.

Antonić: Izgubio američku zaštitu

Hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba i najtraženijeg haškog begunca Radovana Karadžića analitičari ocenjuju kao neočekivano lak, ali i iznenadan potez, koji će dodatno usijati političku situaciju u zemlju, otvoriti zeleno svetlo za evropske integracije Srbije, ali utabati put ka lociranju preostale dvojice haških optiženika - Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Politički analitičar Slobodan Antonić ocenio je da hapšenje Karadžića navodi na zaključak da je bivši bosanski lider izgubio američku zaštitu, za koju se pričalo da je uživa. Antonić je primetio da je Karadžić uhapšen prilično lako, kao i da za njegovo hapšenje nije postojao toliki pritisak na Srbiju kao za hapšenje Ratka Mladića, a nije se toliko ni tvrdilo da se krije u Srbiji.

Vukadinović: Usijanje političke scene

Đorđe Vukadinović smatra da će hapšenje najpoznatijeg haškog begunca doneti krupan poen novoj vladi demokrata i socijalista na međunarodnom palnu, ali će poena biti mnogo manje u domaćoj javnosti. On je mišljenja da je vladajuća koalicija procenila da je bilo bolje ovo hapšenje odraditi na početku mandata nove vlade, jer se računala da će se to vremenom, do narednih izbora, zaboraviti. Međutim, ovaj potez će, kako je rekao, dodatno usijati već ionako pregrejanu političku scenu u Srbiji.

Vejvoda: Sledi zeleno svetlo EU

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda misli da bi posle hapšenja Radovana Karadžića trebalo očekivati da EU da zeleno svetlo za nastavak evropske integracije Srbije. Po njegovim rečima, to je dobra vest za proces evropske integracije Srbije, jer je naša zemlja već dugo bila talac činjenice da haški begunci nisu bili uhapšeni.

Anastasijević: Treba reći istinu

Novinar Vremena Dejan Anastasijević kaže da je za hapšenje Karadžića ključan pre odlazak nego dolazak nekih ljudi. „Saša Vukadinović, novi šef BIA, prekjuče je ušao u kancelariju. Važnije je što su otišli neki ljudi koji su sprečavali hapšenje. A nemoguće je to bilo bez učešća MUP-a. Imamo i vojne službe“, podseća Anastasijević. Govoreći o ograđivanju MUP-a od hapšenja, on kaže da neki političari žele da namaknu poene, a neki da operu ruke. „Mnogo će biti i dezinformacija o tome šta se tačno desilo. Nije dobro što je ovako šturo saopštenje, građani treba da znaju šta se desilo“, kaže on za B92.

Slavlje u Sarajevu

Vest o hapšenju Radovana Karadžića različito je dočekana u Sarajevu i na Palama. Porodice žrtava Srebrenice su zadovoljne.Sarajlije su slavile posle vesti o hapšenju jednog od najtraženijih haških begunaca, glavne ulice bile su zakrčene automobilima iz kojih se vijorila zastava Bosne i Hercegovine. Na Palama, gde je u vreme rata bila prestonica Republike Srpske, vest o hapšenju Karadžića dočekana je s nevericom i razočaranjem. Uz povike „Ovo je Bosna“ i pesme popularnog pevača Dina Merlina, građani Sarajeva dočekali su sa radošću vest o hapšenju jednog od najtraženijih haških optuženika Radovana Karadžića. Poslato 22.07.2008