Svi se plaše Kineza, a Karakašević im se raduje

Najbolji srpski stonoteniser Aleksandar Karakašević (33) uvek je bio poznat po dve stvari, prvo – da može da pobedi svakoga i da izgubi od svakoga i drugo – po izjavama čija britkost može da se meri sa „ubitačnim spinom” njegove levice (inače je „maneken” američke firme „Kiler spin”). On je tako i sada, uoči svog trećeg učešća na Olimpijskim igrama (Atlanta 1996, Atina 2004, Peking 2008), najveća zagonetka među igračima koji će se pojaviti na olimpijskom turniru.

– Za razliku od Atlante za koju sam se vrlo mlad plasirao i Atine u kojoj sam u najboljim godinama zastao na korak od medalje, sa Grujićem u dublu, u Peking odlazim kao veteran, ali i dalje željan dokazivanja – kaže Karakašević koji je sa selektorom Zoranom Kalinićem na pripremama u Austriji. – Iako su mi sada, na prvi pogled, znatno manje šanse nego pre četiri godine, jer nastupam samo u singlu, ne predajem se. Na Olimpijskim igrama svi imaju šanse i zato su one zanimljive. Mnogo će zavisiti od žreba. Prvi cilj mi je da se plasiram među najbolja 32, a onda je sve moguće. Jesam u poodmaklim godinama, ali i dalje me se svi boje. Ni Kinezima nije svejedno kad igraju protiv mene.

Karakašević, po mnogima (pa i po slavnom Jan-Oveu Valdneru), jedan od najvećih stonoteniskih talenata na svetu u poslednjih dvadesetak godina, imao je malo trenutaka u karijeri koji su bili na nivou tog potencijala. Znao je da na Svetskom prvenstvu izbaci olimpijskog pobednika (Liua Golijanga u Mančesteru 1997.) i da na pro-turu savlada „najbržu ruku sveta” (Rju-Sung Mina), ali ostao je daleko od Topa 10 svetske ITTF liste zbog toga što je gubio od igrača koji su za njega, objektivno, bili mačji kašalj. Možda bi sve bilo drugačije da se držao krilatice svog oca Milivoja Karakaševića, našeg proslavljenog stonotenisera, koji kaže da je u sportu, pa i u životu „talenat jedan posto, a rad – 99”!

Ipak, nema sumnje da u ovom temperamentnom igraču ima još žara i da mu nije dovoljno da bude samo „osvajač prvog srpskog zlata” (na EP u danskom gradu Arhusu 2005, u miksu sa Litvankom Garkauskaite-Budijene). Njegova drskost i motivacija su još na zavidnom nivou, pa i dalje moli boga da mu se dogodi ono „od čega svi beže”…

– I vrapcima na grani je jasno da su Kinezi favoriti da osvoje sve tri medalje, ali ja se iskreno nadam da ću što pre da naletim na nekoga od njih, jer sam više puta pokazao da znam da igram protiv njih. Ako se budem dobro osećao, imaće razloga da me se plaše. A imajući u vidu to koliko dobro treniram u poslednje vreme, mislim da ću se dobro osećati… Kineski igrači će biti pod ogromnim pritiskom, jer igraju kod kuće, a Olimpijske igre nisu pro-tur i ne igraju se svakog dana u Kini. Voleo bih da se sretnem sa trostrukim svetskim prvakom Vang Lićinom koji nije više ono što je bio a i muči ga to što nikada nije bio olimpijski pobednik. Ono što će se događati na stonoteniskom turniru u Pekingu biće više od ping-ponga”!.

Aleksandar Karakašević, igrač nemačkog prvoligaša Pliderhauzena, već nekoliko dana se nalazi na pripremama u Olimpijskom centru Austrije u Fak Am Zeu, u kojem, u najboljim mogućim uslovima, sparinguje sa austrijskim, italijanskim, francuskim i mađarskim reprezentativcima.

Aleksandar Miletić

[objavljeno: 23/07/2008.]