Sportski život na Begeju bio je ko sred Pariza

Tokom letnjih pripeka, veliki broj Zrenjaninaca danas se rashlađuje u Peskari, glavnom gradskom kupalištu, dok jedino sećanja najstarijih i izbedele fotografije svedoče kako je grad pre onoga rata, čim upeče zvezda nad Banatom, selio se na Begeju. Kupališta na mirnoj, i tada još uvek čistoj reci bila su kultna mesta, tako da se na njenim obalama odvijao čitav ne samo sportski, već i društveni život.

U Velikom Bečkereku prvo uređeno plivalište bilo je „Štajgerfald“, kasnije poznato pod imenom „Fišer“. Tu se dolazilo na rashlađivanje, a radila je i škola plivanja za najmlađe. Kod železničkog mosta bilo je kupalište „Berbersko“, sa predivnom peskovitom plažom, a kasnije je uređeno i jednog kod stare Klanice. Tu je znameniti Đoka Berberski sagradio pešački most i tako skratio put radnicima koji su radili na drugoj strani grada. Uz sam most podignute su i kabine za presvlačenje i čuvanje odeće. Inače, „Berberskovo“, za razliku od drugih, nije bilo takmičarsko, iz jednostavnog razloga - do sredine Begeja moglo se hodati, jer voda nije prelazila visinu grudi plivača. Dno je bilo peskovito, i sve do šezdesetih godina prošlog veka kupalište pravi mali raj. Starog mosta više nema, a Begej je odavno umrtvljena reka.

Posle „Berberskog“, uređivana su i manja kupališta, gde su dolazila deca sa roditeljima i na kojima su mnogi mališani naučili da plivaju. Jedno od takvih je kupalište kod Prašak Tibota, najpoznatijeg cvećara u gradu, pa posle nešto manje kod Gimnazije, a onda je uređen „Brankovan“, koji najduže pamte Zrenjaninci. Život na mirnoj i uređenoj reci prodrmali su mnogi sportovi, koje su doneli mladići školovani u velikim gradovima poput Beča, Budimpešte, Praga ili Požuna. Za vreme letnjih ferija donosili su u Bečkerek neku od igara, vrlo popularnih po srednjoevropskim metropolama.

Prvo sportsko društvo u Velikom Bečkereku bio je Veslački klub “Torontal” osnovan 1886, da bi od 1935, kada je varoš promenila ime u Petrovgrad, nosio ime “Triton”. Pre Prvog svetskog rata, ovaj klub imao je vreoma dobru tenisku sekciju, sa igralištem pored Društvenog doma na Begeju. Prva plivačka utakmica u Velikom Bečkereku održana je 26. avgusta 1906. na kupalištu „Štajgervalda“, a početkom 20. veka osnovan je još jedan veslački klub, “Širalj” (“Galeb”) čija je sedište bilo na mestu špiritane Švirtlih. I on je imao svoj tenis ekupu, ali je, nažalost, ugašen posle svega nekoliko godina.

Po mnogim hroničarima, najjače i najagilnije sportsko društvo pre Prvog svetsko rata bilo je Torontalski atletski klub, koji je 1894. osnovao dr Erne Vincehidi. Prkitciran je gajio mačevalački, lakoatletski i plivački sport, a mačevalačka sekcija smatrana je trećom po snazi u dvojnoj monarhiji. To je i potvrđeno 1910. osvajanjem državnog prvenstva, a pravi majstori u baratanju „dugim hladnim oružjem“ bili su Josif Varkonji, Joca Sekošan, Bielek, Koš, i drugi. Među najpoznatijim bečkerečkim lakoatletičarima bili su Karlo Ambrozi, Stevan Seneši, Milorad Mojić, Čejke i Mihelić, dok su kao najuspešniji plivači sa Begeja zabeleženi Deneš Ambrozi, Đerđ i Andrija Štefković, pa Tibor Varadi, Milan i Goran Mandić, Petar Drobac i mnogi drugi.

Pre stotinak godina i sportske štampe je bilo u gradu, čak tri lista, koliko onda nisu imali ni Beograd, ni Zagreb. Već 1919, Milorad Mojić štampao je na tri jezika list “Banatski sport”, pa zatim, po istom receptu što bi se danas reklo multikulturanosti, ilustrovane “Sportovi”, koji je kasnije prekrstio u “Društvo i sport”. Od 1937. u Petrovgradu izlazi “Banatski sportista”, čiji je bio urednik Stojan Adamović, a od leta 1938. na mađarskom list “Jugoslovenski sportski život”, koji je žuranlistički koncipirao Karlo Ambrozi.

Slavko Popov

Poslato 23.07.2008