Falsifikovani med na tržištu

APATIN – Država ne pomaže pčelare, a i mi sami potcenjujemo naš proizvod – med, prodajući ga po niskoj ceni. Pre sedam godina litar benzina koštao je 25 dinara, a kilogram meda 250, danas je benzin preko 100 dinara, a kilogram meda je i dalje 250 dinara. Umesto na dobitku, pčelari su u gubitku, uz potpuno potcenjivanje sopstvenog rada – rekao je dr Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, na nedavnom savetovanju pčelara u Apatinu, kome su prisustvovali pčelari iz Sombora, Sivca, Bogojeva, Bačkog Monoštora i domaćina, Udruženja pčelara "Dunav" iz Apatina.

Prema njegovim rečima, činjenica je da je i u marketima kilogram meda jeftiniji, cena često ne prelazi 200 dinara. Niko, međutim, da se zapita kakav je to med i kakvog je kvaliteta. U SPOS-u, republičkom udruženju pčelara, izračunato je da kilogram meda ne može biti jeftiniji od 400 dinara.

Nejedinstvo skupljača meda

Za razliku od kolega iz Evrope, naši pčelari ne istupaju jedinstveno i ne poštuju dogovore. Tek je nedavno formirana grupacija pri SPOS-u koja pokušava da objedini ponudu pčelara i utvrdi cene za pojedine vrste meda, koja se kreće od 1,20 do dva evra za kilogram, kada je reč o otkupu na veliko.

– Zbog sve češće pojave "lažnog meda" na pijacama i u prodavnicama dogovorili smo s nadležnim ministarstvom da se sprovede akcija provere meda na tržištu kako bi se odstranili falsifikatori. Nema u Srbiji toliko meda koliko se pominje, bar ne pravog, pčelinjeg. Kada se s tržišta odstrane svi oni koji umesto meda prodaju šećernu vodu, porašće cena pravom medu – dodao je Živadinović.

Iako Srbija ima dobre uslove za pčelarstvo i proizvodnju kvalitetnog meda, zbog neorganizovane veterinarske službe, ona med u Evropsku uniju može prodavati samo u rinfuzi, u buradima, a onda se taj med tamo, kako tvrdi Živadinović, meša s jeftinim kineskim i drugim medom i prodaje na tržištu. Na gubitku su i potrošači i proizvođači.

Važno da je med kvalitetan

– Osim toga, veliki problem naših pčelara je i to što se u poljoprivrednoj proizvodnji, konkretno u proizvodnji suncokreta, koriste insekticidi koji su u mnogim zemljama zabranjeni jer se njihovi "tragovi" mogu naći u medu. Reč je o preparatu "gaučo" koji se, kako se pretpostavlja, u Vojvodini i ove godine koristi na oko 150.000 hektara, a pčelari najčešće ne mogu dobiti pravu informaciju o tome kako bi takve njive izbegavali za pčelinju pašu – tvrdi Živadinović.

On dodaje da je veoma bitno da med bude kvalitetan i bez primesa koje mogu biti štetne po zdravlje ljudi, pogotovo što se med može i mora sve više koristiti i u medicinske svrhe, a sve to nije u interesu farmaceutske industrije.

– Na Kubi koja je godinama bila izolovana od ostalog sveta i nije mogla doći do antibiotika, niti su ih mogli sami proizvoditi, umesto njih koriste med i pčelinje proizvode kao najbolji antibiotik, a med je priznat kao lek, i to ne kao pomoćni, nego glavni. Za razliku od antibiotika, na koje su se mnoge bakterije adaptirale pa je uspešnost izlečenja svedena na minimum, med je takav proizvod na koji bakterije ne mogu stvoriti otpornost. Med i pčelinji proizvodi polako ali sigurno nalaze put u medicini, i to ne samo kao prevencija nego i kao lek za mnoge bolesti – rekao je dr Živadinović.

Stimulacija

Pčelarstvo u Srbiji nalazi se u dugogodišnjoj stagnaciji. U Srbiji je registrovano oko 160 pčelarskih udruženja, a taj posao se doživljava više kao hobi. Dosad je veoma mali broj pčelara registrovao svoja pčelinja društva, a to će u budućnosti biti neophodno, jer je prethodna vlada obećala stimulaciju za pčelare u visini od pet evra po košnici.