Bio sam jedini jatak !

Večernje novosti

Dragan Karadžić

JA sam Radovanu bio jedina veza sa spoljnim svetom i porodicom. Trajalo je to punih pet-šest godina. To je bila moja moralna obaveza, moj dug prema porodici. Ne plašim se posledica. Zašta da brinem? Ko će da mu pomogne ako neću ja?

Ovako za “Novosti” ekskluzivno govori Dragan Karadžić, sinovac Radovana Karadžića, jedini svedok, kako sam tvrdi, njegovog života poslednjih godina. U Beogradu. I kako kaže - jedina njegova mreža pomagača.

Dragan nam sa ponosom i vidnom setom pokazuje dva telefona: jedan stričev, drugi svoj. Oba su imala ukucan samo po jedan broj: Radovan - Draganov, Dragan - stričev. Taj telefon je, kada je Radovan uhapšen, otkrio vezu strica i sinovca. Kasnije je vraćen Draganu. Oba telefona on sada nosi sa sobom.

- Uglavnom smo komunicirali porukama. On bi mi javio šta mu treba, a ja sam to izvršavao. Nosio sam mu hranu, novine. Prenosio infomacije o porodici. Naravno da sam znao da me prate, ali ponosan sam na sebe. Bio sam izuzetno vešt. Mene nisu mogli stići. Uglavnom sam menjao po tri-četiri taksija da bih stigao do njega, priča sa uzbuđenjem.

Poslednjih mesec dana Dragan je bio u Nikšiću i krivi sebe što mu je stric uhapšen:

- Da sam ja bio tu, to se ne bi dogodilo. Meni ne bi ušli u trag. Opet, ne mogu da spavam od straha - šta bi bilo da su ga uhapsili prateći mene? To sebi ne bih mogao oprostiti. Kada sam ga posetio u Specijalnom sudu, tešio me je: “Šta se brineš? Ti si to hajdučki odradio!”

Bez straha potvrđuje da se Radovan Karadžić krio sve vreme u Beogradu i “u drugim delovima nekadašnje Jugoslavije”. Nije imao pasoš. Nikada nije izašao iz zemlje. U javnost je, kaže, izašao tek pre godinu i po dana. Do tada se u Beogradu krio u nekoliko stanova.

- Ne više od tri-četiri. Ja sam mu ih iznajmljivao. Ja sam celokupna njegova mreža podrške. Izmišljaju po medijima da je i u ovom momentu bilo nekoliko stanova po kojima se krio. Nismo mi imali novac za to. Ovaj poslednji je on sam iznajmio, kao Dragan-David Dabić. Ključ od tog stana sam imao i ja. Posećivao sam ga. Donosio sam mu i novac. Nešto je sada zarađivao, ali je to bilo nedovoljno.

Pitamo - kako je i zašto, jedan od najtraženijih svetskih begunaca odlučio da počne da se pojavljuje javno. Zar nije očekivao hapšenje? Je li verovao u dogovor sa Holbrukom? Da li mu je dosadilo samovanje?

- Nije očekivao hapšenje. Ne zato što je verovao da ovdašnje vlasti neće da ga uhapse i da će biti ispoštovan dogovor sa Holbrukom, već zato što je bio ubeđen da se dobro sakrio iza novog lika. Sam ga je odabrao. Pošto sam mu donosio sve novine, jako se zainteresovao za alternativnu medicinu. Počeo je telefonski da kontaktira sa ljudima koji su se bavili tim poslom. I do tada je imao dugačku kosu i bradu, ali tek posle odluke da počne da se susreće sa tim ljudima malo je prilagodio izgled profilu alternativca. To mu je donelo neku radost i unelo smisao u dotada potpuno usamljenički život.

Dragan je, kako kaže, išao na stričeva predavanja, ne zato što ga je to interesovalo, nego zato što je to bila još jedna prilika da budu zajedno i popričaju.

- Išao sam i verujući da sam mu neka vrsta zaštite. Tu sam susretao i tu njegovu učenicu Milu. Žao mi je žene. Ja sam svedok, ona mu je bila samo saradnica. Nikada nije ni ušla u njegov stan. Juče mi se kleo i urednik “Zdravog života” da u njegovoj redakciji nikada niko nije rekao da su zajedno išli na put i da je Milu predstavljao kao svoju ženu. Pa, ona je toliko mlađa od njega, a on je čovek koji je mislio samo o svojoj porodici. U sobi je gajio cveće. Davao je imena biljkama. Jedna je bila Ljiljana.

Radovan je Dragana u javnosti zvao Sale. Tako se verovatno osećao bliže svom sinu Saši. Ni njemu, ni bilo kome drugom u porodici, sem ocu Luki, Dragan nije prenosio vesti o Radovanu. Niko, sem Luke, nije znao da ga on viđa. Porodične slike koje sam stricu donosio, tražio sam sa Pala, da ih navodno pokažem u Nikšiću.

Dragan Karadžić, tridesetogodišnji momak, jedini “jatak” Radovana Karađića, sa čuđenjem dočekuje pitanje: plaši li se?

- Čega? Što sam pomagao? Pa, nije on za mene haški begunac! On je moj stric. Brat moga oca, Sašin i Sonjin otac. Niko od njih mu ni utešnu reč nije mogao pružiti. Zar da ga ostavim i ja? Nema zakona po kome se to sudi.

NOVA GODINA

PROŠLU Novu godinu smo dočekali zajedno. U jednom od stanova koje sam iznajmio za njega. Sami on i ja. Pričali smo kao i uvek o porodici i politici. Poželi jedno drugom sreću.

MAJČIN AMANET: NE PREDAJ SE!

- JA sam stricu javio da mu je umrla majka. Ionako bi to pročitao u novinama. Sedeli smo i ćutali. Nisamo imali šta reći. Znao je za njen amanet da se živ ne predaje. I nikad se živ ne bi ni predao.

Jelena KOSANOVIĆ

* * * * * *

ŠTA JE O DVANAESTOGODIŠNJEM SKRIVANJU PRIJATELJIMA U ĆELIJI REKAO KARADŽIĆ

DRAGAN SAM ŠEST GODINA

- OSAMIO sam se pre šest godina. Odlučio sam da nikoga ne vezujem za sebe. Ni porodicu, ni ljude koji su mi bili privrženi. Nisam hteo da bilo ko ispašta. Odlučio sam da postanem dr Dragan Dabić i da se bavim alternativnom medicinom. Počeo sam ovako da živim još tada i niko mi nije pomagao. Nisam imao nikakve jatake!

Ove rečenice su suština u kojoj se krije odgovor na pitanja: Gde je sve ove godine bio Radovan Karadžić? Zašto ga se svi sećaju samo po susretima u poslednjih nekoliko meseci, a ne i svih prethodnih godina obavijenih misterijom? Ko ga je izdao i za čiji groš?

A, odgovore je dosad najtraženija srpska glava dao jednom od prijatelja koji su ga u petak posetili u ćeliji Specijalnog suda.

- Pre nego što sam odlučio da postanem doktor Dabić, krio sam se nekoliko godina po raznim mestima. Tada sam još preko raznih veza imao kontakte i sa porodicom. Za svih ovih 12 godina, najteže mi je padalo što su progonili moju porodicu i prijatelje i što to rade i sada - ispovedao se Karadžić.

Tvrdi da posle 2002. nikoga, baš nikoga od članova porodice i prijatelja nije video, niti čuo.

- Nikoga ne optužujem za izdaju. Priče da me je izdao Ratko Mladić su gluposti. Uhapsila me je srbijanska Državna bezbednost u prošli petak uveče u gradskom prevozu. Kidnapovali su me, nabijajući mi šepir na glavu, vozeći me zavezanih očiju.

Naš sagovornik dodaje da je Karadžić upoznat sa svime što se o njemu govori i piše i da je - šokiran.

- Nisam imao ljubavnicu! To su budalaštine. Mila koja se pominje bila je moja učenica i pomoćnica, nikako ljubavnica. Hoće da me slome. A znam da neće odustati... Ni sada kada su dobili ono što su hteli.

Objašnjavajući kako danas, 12 godina nakon što je “nestao” iz javnog života, izgleda Radovan Karadžić, naš sagovornik kaže da je isti kao što je bio.

- Nimalo nije ostario. Vitalan je. Dobro se drži fizički i psihički. Veliki je optimista. Ubeđen je da će krajnji ishod procesa protiv njega biti pozitivan.

Lj. B.

DA LI JE DRAGAN DABIĆ IMAO RAČUN U BANCI

HONORARI PRAVO NA RUKE?

OSIM što je posedovao ličnu kartu, Radovan Karadžić, odnosno Dragan Dabić, prema nekim nezvaničnim informacijama, imao je i tekući račun u banci. Neki izvori ukazuju da je to bila Rajfajzen banka, preko koje je primao honorare ili, možda, novac od pomagača.

Rajfajzen banka u petak nije ni potvrdila, ni demantovala ovu vest, već nam je objasnila da je zakonom obavezna da pruži “punu zaštitu poverljivosti podataka i nije u mogućnosti da javnosti pruži informaciju o podacima koji se smatraju bankarskom tajnom”. Tako, ne može da saopšti da li je Dragan Dabić bio klijent Rajfajzen banke.

E. V. N.

* * * * *

PORODICA I PRIJATELJI I U PETAK U SPECIJALNOM SUDU POSETILI UHAPŠENOG KARADŽIĆA

“TIHUJE” I U ĆELIJI

LJUDI, ništa novo nema! Radovan je kao i prethodnih dana - dobro i zdravo!

Ovim rečima se u petak ispred Specijalnog suda mnogobrojnim domaćim i stranim novinarskim ekipama kratko obratio Luka, brat haškog optuženika Radovana Karadžića, koji se već četiri dana nalazi u pritvoru u ćeliji Specijalnog suda u Beogradu. On je istakao da je fizičko i mentalno zdravlje njegovog brata nepromenjeno - odlično.

Kao i prethodnih dana, nekadašnjeg predsednika Republike Srpske i u petak su obišli braća Luka i Raco, sestra Ivanka Đurđevac i sinovac Dragan. Karadžiću je u petak u posetu krenuo i akademik Kosta Čavoški, ali mu uprava suda nije izdala dozvolu za ulazak.

Posle jednočasovnog zadržavanja u zgradi suda, članovi porodice nisu davali izjave, ponavljajući da je u pitanju porodična poseta i da nema novih detalja koji bi zanimali javnost.

Obraćajući se novinarima po izlasku iz sudske zgrade, advokat Svetozar Vujačić je kazao da ne očekuje da će Karadžić biti isporučen Haškom tribunalu - pre srede. On je ponovio uverenje da će žalba na rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje stići u sud u ponedeljak. To znači da će ekstradicija biti moguća tek sledeće nedelje.

Ispred Specijalnog suda u petak se spekulisalo nezvaničnim informacijama prema kojima je organizovan ekspresni transport podnete žalbe od pošte gde će biti uručena do zgrade suda. Cilj ovakvog prenosa je da žalba što brže uđe u proceduru, kako bi Karadžić već tokom vikenda bio isporučen haškom sudu.

Advokat Vujačić u petak je izneo i svoje viđenje scenarija njegovog transporta i izručenja.

- Karadžić će biti prevezen inkognito - prognozirao je Vujačić. - Mislim da je najverovatnije da će biti odveden u koloni, u automobilu sa zatamnjenim staklima, tako da se neće znati u kojem se vozilu nalazi. Vrlo je verovatno da će holandska vlada ustupiti svoj specijalni avion kojim će Radovan biti prebačen u Hag.

Prenoseći detalje svojih razgovora sa haškim optuženikom, advokat je naveo i da su se Karadžić i Ratko Mladić poslednji put videli na primopredaji dužnosti predsednika RS Biljani Plavšić, i da dalje kontakte nisu održavali.

Ispred zdanja u Ustaničkoj i u petak je dežurao veliki broj pripadnika Žandarmerije, mada nikakvi incidenti nisu zabeleženi. Oko sudske zgrade već danima “kampuje” desetak stranih novinarskih ekipa, a uobičajen mir remete samo smene policijske traže.

BOSIĆ: SDS GA SE NE ODRIČE

U POSETU haškom optuženiku Radovanu Karadžiću u petak je došao i predsednik Srpske demokratske stranke iz Bosne i Hercegovine Mladen Bosnić. Po izlasku iz sudske zgrade, on je istakao “da se SDS ne odriče Karadžića”, jer bi se time, kako je rekao, “ona odrekla i same sebe”. Bosnić je preneo i Radovanovu tvrdnju da mu od 2002. godine, kada je u Srbiji izglasan Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, niko nije pomagao.

- Radovan Karadžić je prvi predsednik SDS i svesni smo da je suđenje koje mu se sprema suđenje Republici Srpskoj, čiji je bio prvi predsednik - naveo je Bosnić. - Smatramo da će Vlada RS, zajedno sa ostalim institucijama, morati da se uključi u predstojeću Karadžićevu odbranu, jer je to državni interes.

Bosnić je podsetio da je SDS 2001. pod pritiskom zabrane rada bila prinuđena da Karadžića i ostale haške optuženike izbriše sa spiska članstva.

R. Dr.

* * * * *

RADOVAN KARADŽIĆ DAO IZJAVU TUŽILAŠTVU

PETAK U IGRI

ZAMENIK tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković saslušao je u petak Radovana Karadžića zbog njegovih tvrdnji da je nezakonito uhapšen, i to 18. jula, u autobusu 73 na liniji Novi Beograd - Batajnica, a ne 21. jula, kako je zvanično saopšteno.

Karadžićev branilac advokat Svetozar Vujačić podneo je zbog toga krivičnu prijavu protiv nepoznatog počinioca zbog protivpravnog lišavanja slobode i nezakonitog hapšenja.

- Radovan je tokom sat i po ispričao zameniku tužioca kuda se kretao 18. jula, da je uhapšen u 21.30 tako što su mu stavili šešir preko očiju i odveli ga iz autobusa, i da je sproveden na njemu do danas nepoznato mesto - rekao je “Novostima” Vujačić. - Eto, to je sve što je rekao. Ni istražni sudija to nije znao, jer nije dao ni dozvolu ni saglasnost za hapšenje. Za hapšenje je saznao tek 21. jula u 22 sata. Zato se ovo, na neki način, tretira kao otmica. Potpuno je jasno da je Karadžić uhapšen u petak!

Na pitanje da li očekuje da tužilaštvo razreši istinu oko hapšenja njegovog klijenta, Vujačić kaže da je potpuno siguran da hoće.

- Eto, bar za tih sat i po koliko je davao iskaz, Radovan je promenio svojstvo, saslušan je kao građanin - kaže advokat Vujačić.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da će Radovan Karadžić biti izručen Haškom tribunalu “najranije u ponedeljak”.

- Karadžićev advokat ima rok do petka u ponoć da podnese žalbu na nalog o izručenju - rekao je Vukčević. - Ona može biti poslata i poštom, što može da uslovi malo odlaganje procesa. Sudijsko veće ima tri dana da razmotri žalbu, međutim, pretpostavljam da će se oni sastati u ponedeljak. Nakon toga, ministar pravde treba da potpiše nalog za izručenje. Nemamo razloga za žurbu. Čekali smo na njega 13 godina.

E. R.

* * * * *

AMERIKANCIMA NIKO NIJE NI TRAŽIO ISPLATU NAGRADE ZA HAPŠENJE RADOVANA KARADŽIĆA

DŽABA LOVILI GLAVU

JOŠ se niko nije prijavio za nagradu od pet miliona dolara, koliko je Vašington namenio za informaciju koja bi dovela do hapšenja Radovana Karadžića - potvrđeno je u petak “Novostima” u američkoj ambasadi u Beogradu.

Čak i ovaj zvaničan odgovor iz diplomatskog predstavništva SAD teško da će da razuveri mnoge, koji smatraju da je neko zasigurno dobro unovčio “lov” na snalažljivog haškog begunca.

Ipak, i naši izvori bliski Akcionom timu za saradnju sa Haškim tribunalom tvrde da novčana nadoknada za hapšenje lidera prekodrinskih Srba nije završila ni na čijem kontu.

Razlog je jednostavan - za nagradu koju dodeljuje američka vlada mogu da “konkurišu” samo građani koji su u Draganu Dabiću “provalili” Radovana Karadžića.

- Novac se ne isplaćuje državnim institucijama, već isključivo pojedincima čija bi dojava dovela do hapšenja traženih terorista, osoba uključenih u finansiranje terorizma i ratnih zločinaca - objasnila je za “Novosti” Rajan Haris, ataše za štampu američke ambasade. - Vlada Srbije ili neka vladina služba ne mogu da traže nagradu.

Harisova nam je potvrdila da ih niko od naših građana nije kontaktirao u vezi sa raspisanom nagradom, ali je dodala da ambasada SAD i dalje poziva sve one koji mogu da pomognu u hapšenju Ratka Mladića i Gorana Hadžića. I njihove ucenjene glave “vrede” isto kao i Karadžićeva - po pet miliona dolara.

Istu sumu Amerika je ponudila i maja 1999. godine za Slobodana Miloševića. Isporučivši ga Tribunalu 28. juna 2001. godine tadašnja vlada osujetila je potencijalne lovce na bivšeg predsednika Srbije.

Dugo se potom polemisalo da li je obećani novac ostao na računu Stejt departmenta ili je završio u nečijem džepu.

- Tvrdim da niko nije uzeo obećanu nagradu u vreme dok sam bio u Ministarstvu, a verujem ni sada - čuli smo od Bože Prelevića, koministra policije u vreme prelazne vlade posle 5. oktobra. - Osnovna svrha tih nadoknada za poverljivu informaciju jeste psihološki pritisak na begunce da se što pre predaju. I te nagrade namenjene su pojedincima, jer ne može država da uzme pare od strane vlade samo zato što sprovodi zakon.

Nisu bili malobrojni ni pobornci teorija da su za haškim “kapitalcima” u Srbiji tragali i strani “psi rata”. Ispredale su se tako priče da Mladića i Karadžića usred naše države vrebaju bivši specijalci i obaveštajci sa zapada i Bliskog istoka.

Sumnju u to podrgejali su slučajevi haških optuženika Stevana Todorovića i Dragana Nikolića Jenkija, koji su tvrdili da nisu zakonito uhapšeni, već su ih na našoj teritoriji kidnapovale organizovane grupe.

- Sećam se slučaja Stevana Todorovića, koji je 1998. godine uhapšen na Zlatiboru, a potom ekspresno izručen američkoj jedinici SFOR-a u Bosni - kaže Prelević.

Američka vlada pokrenula je program “Nagrada za pravdu” još 1984. godine. To je svojevrsna američa berza negativaca sa svih meridijana.

Čim neko posumnja da je sreo traženu osobu trebalo bi da kontaktira zvaničnike američke vlade u zemlji ili inostranstvu i pošto se provere informacije, prosleđuju se odgovarajućim službama.

Ako se ispostavi da je dojava bila tačna, “lovcu” se isplaćuje ugovorena suma. Osim dolara, dojavljivač dobija i pravo na zaštitu identiteta. Izveštaji o isplatama drže se u tajnosti, a uvid ima samo američki Kongres.

NI CENT ZA DOJAVU

I VLADA Srbije ponudila je nagradu od milion evra za dojavu o Ratku Mladiću. Obećana je i suma od po 250.000 evra za tačnu informaciju o kretanju Gorana Hadžića i Stojana Župljanina. Iako je Župljanin “pao” nedavno, naš sagovornik iz vrha vlasti uverava nas da niko nije “pokupio” evre. Dodaje, ipak, da je bilo neozbiljnih dojava.

OSAMA ”NAJSKUPLJI”

OD kada je program ustanovljen, vlada SAD je platila više od 77 miliona dolara za informacije koje su dovele do hapšenja više od 50 ljudi.

”Najskuplja” je glava Osame bin Ladena. Za tačnu informaciju koja bi dovela do hapšenja vođe Al kaide Amerikanci su spremni da izbroje čak 25 miliona ”zelembaća”.

M. BABOVIĆ

* * * * * *

MEĐUNARODNI AGENTI U PROTEKLOJ DECENIJI LAŽNO SUMNJIČILI NA STOTINE LJUDI DA POMAŽU HAŠKIM BEGUNCIMA

JATACI KAO TAOCI

U DECENIJSKOM lovu na Radovana Karadžića po bosanskim i hercegovačkim gudurama armija svetskih obaveštajaca “otkrila” je više od 100 navodnih jataka koji su krili, finansirali ili bili u kontaktu sa beguncem.

Protiv članova porodice prvog predsednika RS, njegovih bliskih saradnika i prijatelja vodila se, čini se, jača hajka nego na njega. Mnogi su proganjani, hapšeni, obeleženi, deskriminisani, blokirani su im domaći i devizni računi i ukinuto pravo da se bave politikom i da budu birani, ali nikada i ni u jednom slučaju nije dokazano - da su krili Radovana.

Najsvežiji podaci koji su obelodanjeni prilikom hvatanja Karadžića kažu suprotno: da je imao mali broj jataka, što ukazuje na mogućnost da je oko stotinu ljudi - nepravedno prokazano.

Odlukama visokih predstavnika BiH, pre svih Pedija Ešdauna i Volfganga Petriča, gotovo je potpuno uništena Karadžićeva stranka. Prvi je smenio 82 funkcionera SDS širom RS, a drugi 24. Ogromnoj većini u obrazloženju stoji da se sumnja da su, pored rušenja “Dejtona” - pomagali i haškim beguncima.

O tajnim spiskovima počelo je javno da se govori tokom 2002, da bi naredne godine već bila objavljena imena prvih 12 imena za koje se sumnja da su pomagali Karadžiću i zbog toga im se zabranjuje ulazak i prolazak kroz zemlje EU.

Na vrhu spiska bili su Karadžićevi najbliži - supruga Ljiljana i sin Aleksandar. Ali, i bezbednjački ešelon: Tomislav Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova RS i inspektor DB, Momčilo - Momo Mandić, bivši pomoćnik MUP i ministar pravde, Ljubomir Ećim, bivši šef tajne službe, Milovan - Cicko Bjelica, gradonačelnik Srpskog Sarajeva...

Na toj “crnoj listi” svoje mesto je zauzeo i Milorad Luković Legija, koji je kao pripadnik mafijaške grupe u Srbiji, sarađivao, navodno, i u čuvanju haških begunaca. Pedi Ešdaun je blokirao bankovne račune u BiH celoj porodici Karadžić, pa čak i Radovanovom bratu Luki, zatim Đoju Arsenijeviću, Jovi Đogu...

Amerika je na mrežu jataka i rušilaca Dejtonskog sporazuma gledala još “šire”, pa je zabranila ulazak u Ameriku za 120 ljudi.

U leto 2004. godine, Pedi Ešdaun je već postojećem spisku nepoželjnih dopisao još 49 imena, visokih funkcionera SDS. Svi oni smenjeni su sa funkcija, a listu je predvodio Dragan Kalinić, predsednik Narodne skupštine RS, a uz njega su bili potpredsednici SDS, kao i ministar policije RS Zoran Đerić.

Smenjivalo se i proganjalo po dubini - do predsednika opština i mesnih zajednica, koji su imali člansku kartu Karadžićeve stranke. Kako je potraga za Radovanom bezuspešno odmicala, tako se povećavao i spisak mogućih jataka.

BILO I POKOJNIKA

KOLIKO su “crni spiskovi” bili verodostojni govori činjenica da se na Ešdaunovoj listi nalazilo ime sveštenika vladike SPC Vasilija Vidovića, koji je umro šest godina ranije.

Posle objektivne istrage, i obelodanjenog propusta, međunarodne birokrate su ustanovile da je, u stvari, reč o vladici mileševskom Filaretu, koji se zove Jelenko Mićević.

P. VASILJEVIĆ - D. STOJAKOVIĆ

* * * * *

U KAFANI ”LUDA KUĆA” NE STRAHUJU ZBOG NALOGA ZA UKLANjANjE OBJEKTA

NEKA RUŠE, SAMO AKO SMEJU

SVETSKI i domaći mediji prenosili su slike kafane “Luda kuća” u Bloku 45, na Novom Beogradu, koju je posećivao Radovan Karadžić, ali pet minuta slave probudilo je “uspavane duhove” birokratije. Tomašu Kovijaniću, vlasniku objekta, cela ova “zabava”, preti da se završi - bagerima za rušenje. Ne slučajno baš sada, kada je otkrio da je u njegovoj birtiji guslao Radovan Karadžić. Iako je, objašnjavaju u opštini Novi Beograd, ovaj objekat bespravno sagrađen i postoji rešenje o njegovom rušenju još iz 1999. godine.

U međuvremenu, vlasnik je podneo zahtev za legalizaciju 11. novembra 2003. godine, koja je odbijena. Izvršenje rušenja je bilo zakazano za 3. oktobar 2006. godine, ali je Kovijanić, zajedno s članovima udruženja “Opstanak”, to fizički sprečio.

- Objekat ima izvršno rešenje o rušenju - kaže Miloš Hetlerović, pomoćnik predsednika opštine Novi Beograd. - Nažalost, ne znamo kada će ono biti sprovedeno u delo, s obzirom na to da je izvršenje već jednom pokušano, ali bez uspeha zbog opstrukcije.

U kafani je u petak bilo mirno. Bez gužve i novinarskih ekipa, a prisutni, sedeći u bašti, komentarisali su napise iz štampe i priče o čoveku koji im je guslao, za koga su mislili da je nadrilekar Dragan Dabić.

- Nek pokušaju da sruše objekat, ako smeju! - kaže konobar u kafani “Luda kuća”. - Gazda je imao smrtni slučaj u porodici i ne želi da ga iko uznemirava.

D. KRSNIK