Dečji Dnevnik: Smeh, smeh

Iako sam još mali dečak, za svoje godine sam naprvio mnoge nestašluke. Nekih nestašluka sam bio svestan, ali nisam razmišljao o posledicama, a nekih nisam bio svestan.

U mojoj široj porodici postoji meni draga osoba koja nije udata. Roditelji često govore o tome kako bi bilo dobro da se uda. Ona o tome ne razmilja puno. Pošto sam se jednom motao u prostoriji gde se pričalo na tu temu, odlučio sam da stvar preuzmem u svoje ruke. Sinula mi je ideja. U nekom časopisu sam video broj agencije preko koje ljudi mogu da se upoznaju. Na taj broj sam poslao njene podatke. Narednih dana su joj stizale poruke sa raznoraznim predlozima. Ona nije znala šta se događa i bila je šokirana. Moji roditelji su ispitivali ko je to uradio. Pošto sam video da je bila jako tužna i ljuta, odlučio sam da priznam svoju ulogu u događaju. Kada sam joj priznao nije mogla da veruje. Svi smo počeli da se smejemo.

Ovo je bio smešan događaj, ali su mi roditelji rekli da nikad više tako nešto ne uradim. Od tada sam počeo da razmišljam o svojim postupcima.

Nikola Bilić Vd

OŠ Đorđe Natošević

Novi Sad

Boje moga grada

Prošlo je toplo i sunčano leto i umesto njega je došla jesen i počela škola.

Jesen je jedno prelepo godišnje doba. U septembru se još pomalo naziru sunčani dani jula i avgusta, ali u oktobru počinje prava rana jesen. Lišće tada počinje da opada i stvara raznobojni tepih ispod nogu prolazika, a svaki čovek koji prođe ulicom, bar malo zastane da pogleda ovaj predivan prizor. Jutra su hladna i malo, po malo se među svakodnevnom garderobom stanovnika moga grada pojavljuju kape i šalovi. Deca često idu u šetnju po parku da bi se nagledala ove šarene i prohladne jeseni, jer znaju da ona neće dugo trajati. Miris vlage se oseća svuda, a vreme se često menja: ponekad padaju kiše, a ponekad je toliko sunčano da svi zaboravimo kod kuće jakne i u duksevima šetamo gradom.

Ptice su se uskomešale i još uvek razmišljaju da li da se tako brzo oproste od ovog divnog godišnjeg doba ili da ostanu, bar još nekoliko dana.

Sve ove boje koje nam jesen pruža, pa to ni jedan slikar ne bi uspeo da naslika. Lepota jeseni se ne može opisati ni u jednoj knjizi, niti u ovom mom malom sastavu. Ništa ne može da prevaziđe onu divotu koju nam pruža priroda, a ništa nam ne traži za uzvrat.

Dragana Janković, VI3,

OŠ „Jovan Popović”

Novi Sad

Bez prijateljstva i iskrene ljubavi život donosi samo prazninu

Prijateljstvo ima ozbiljnu ulogu u životu ljudi. Iako mislim da sam našla pravog prijatelja i to samo jednog, ova druga strana ljubavi me je potpuno razočarala i iznutra potpuno ugušila.

Znam da sam suviše mala i da ovo što sam osećam nije ništa, isto tako znam da je moja životna priča tek počela! Mislim da sam drugačija od mojih vršnjakinja,mislim da većina njih nikada nije bila u situaciji da nekoga toliko voli i očekuje od njega isto koliko mu je dao, a taj neko mu ne uzvrati,pa dožive razočarenje. Veliki je broj onih koji ćute kada ih neko povredi, a da ne bi bilo toga za to služe pravi prijatelji, koji su na raspoalganju dvadeset četiri časa za tebe! Možda zvuči glupo dok ja ovo govorim - obična devojčica od četrnaest godina, ali da neko mnogo stariji upotrebi ove reči shvatila bi se suština. Meni su reči sada najmanje potrebne, jer one gube svoje značenje, samo kad bi neko mogao da zaviri u moju unutrašnjost možda bi shvatio koliko me je neko povredio.

Deo mene je prazan, jer ta iskrena ljubav u meni više ne postoji, ali opet ovaj drugi deo je ispunjen maksimalno, jer iako je tu za mene samo jedan prijatelj, imam osećaj da je onaj pravi.

Nataša Perić VIII3

OŠ „Đura Daničić”

Kać

Poslato 27.07.2008