Kolebanje kursa šansa za brzu zaradu

Danas

Beograd - Iako evro, već desetak dana zaredom, beleži pad u odnosu na dinar, uvoznici još uvek ne nameravaju da spuste cenu robe nabavljene u inostranstvu. Komentarišući aktuelnu situaciju na deviznom tržištu Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište ukazuje na činjenicu da kompanije koje plasiraju uvoznu robu jedan evro obračunavaju po 80 dinara, a ne po 76 dinara, koliki je srednji kurs, "ali će zato u slučaju da vrednost evra poraste, računicu odmah uskladiti sa kursom".

Veštačko zaustavljanje inflacije

- Ovakvim kursom Narodna banka Srbije veštački održava inflaciju na određenom nivou, što je inače, pogrešna politika jer će na kraju cenu takve politike platiti privreda i građani, naročito kada se dinarom bude trgovalo i van granica Srbije. Tada će "isplivati " inflacija koja je sada veštački zaustavljena na određenom nivou - tvrdi Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

- Dakle odgovor na pitanje zašto uvoznici ne spuštaju cene sasvim je jednostavan - pad kursa evra u odnosu na domaću valutu prilika je za laku i brzu zaradu. Zato niko od uvoznika ne razmišlja o usklađivanju cena jer je kolebanje kursa, praćeno apresijacijom dinara, dobra prilika za uvećanje profita. Osim toga dosadašnje iskustvo pokazuje da su kolebanja na deviznom tržištu kratkotrajna pa bi se moglo reći da se uvoznici ponašaju racionalno, dok izvoznici trpe štete - tvrdi Prokopijević.

Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije izjavio je za Danas da i pored uvoza energenata i komponenti za proizvodnju poljoprivredno-prehrambena industrija nije značajno zavisna od uvoza. Odgovarajući na pitanje kako apresijacija dinara utiče na agrarni izvoz Stanković kaže da je to problem kako za poljoprivredu tako i za prehrambenu industriju, "mada te delatnosti i ove godine ostvaruju izuzetne izvozne rezultate" (vrednost izvoza u prvoj polovini ove godine je i uz destimulativan kurs, dostigla 850 miliona dolara).

- Najbolji primer za to kako jak dinar utiče na izvoz su maline, koje su otkupljivane po 200 dinara za kilogram, a izvoznici sada ne mogu da ostvare cenu veću od 3,2 evra, i to za klasu "roland". Mislim da će i neke druge poljoprivredne delatnosti biti ugrožene kad je reč o konkurentnosti na stranom tržištu, a moguće je i da ostvare - gubitak. Slična je situacija i sa smrznutim povrćem - kaže Stanković uz napomenu da bi ove godine agrar mogao da ostvari izvoz veći od dve milijarde dolara što je rast od oko 30 odsto.

Sadašnja vrednost evra stimulativna je za uvoznike što je očigledno kod uvoza, na primer, jabuka ili grožđa, za koje se još ne naplaćuje 20 odsto vansezonske carine. "Poljoprivrednici će morati da se suoče sa problemom konkurentnosti i na domaćem tržištu jer će dalja liberalizacija tržišta doprineti većoj ponudi robe, pa i konkurenciji i snižavanju cena", kaže Stanković.

- Ne odgovara nam aktuelna monetarna politika jer umanjuje efekte naših izvoznih poslova. Kad je reč o uvozu sirovina i repromaterijala, posao nam otežava i kolebanje u odnosima dolara i evra. Jer, uvoz primarnog benzina obračunava se u dolarima, a izvoz u evrima. Zato, Petrohemiji kao neto izvozniku apresijacija dinara pravi probleme jer nam umanjuje prihode od izvoza koji bi ove godine trebalo da premaše 250 miliona evra - izjavio je za Danas Šandor Ambruš, zamenik generalnog direktora HIP Petrohemije, dodajući da od aktuelnog deviznog kursa profitiraju samo uvoznici, dok izvoznici gube. M. Janjić