Propada beočinski dvorac

BEOČIN - Čuveni Špicerov dvorac u Beočinu, spomenik kulture pod zaštitom države, star preko dva veka, ubrzano propada.

Za sada se u njemu gnezde samo sove-ušare, a u travi i korovu oko dvorca legu se zmije, saznaje „Dnevnik".

Dvorac je u poslednjoj fazi propadanja i ako se nešto brzo ne preduzme, dvorcu se dobro ne piše. Dvorac je gradila porodica Špicer, tadašnji vlasnik cementare. Građen je 1898. godine, na razmeđi dva veka, spojem starih stilova i modernih umetničkih strujanja u arhitekturi.

Bio je najlepša građevina u Beočin- selu, kada gradsko naselje Beočin nije ni postojalo. Drugi svetski rat je promenio sudbinu dvorca. Vlasnici su se odselili za Nemačku, a u dvorac se uselila nemačka komanda.

Posle rata i nacionalizacije, Špicerov dvorac je bio centar kulture u Beočinu. U njemu je radila biblioteka, dom kulutre, sportisti, a iz ovog nekad velelepnog zdanja, prvi signali Radio Beočina otišli su u eter. Posle je u dvorcu bio čuveni restoran «„Stari dvorac»", a kada je propalo preduzeće «„Podunavlje»", dvorac je ostavljen pust, da zub vremena učini svoje.

Sanacija samo pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture

Dvorac je vlasništvo države Srbije, a 1997. godine proglašen je za spomenik kulture i stavljen pod zaštitu. Od tada dvorac brzo propada, prokišnjava, crep je pao sa delova krova, polupani su prozori, oko njega raste šiblje i korov, niko mu više ne sme prići.

Zna se da je služio i filmskim poslenicima, da je ovde sedamdesetih godina Klint Istvud snimao scene za jedan svoj krimić, a da je bard našeg filma u dvorcu snimao deo svog filma «„Crna mačka, beli mačor".

Sto hiljada evra da dvorac ponovo zablista

Već nekoliko godina najavljuje se da će dvorac biti obnovljen, da će se naći investitor koji će Špicerov dvorac pretvoriti u elitni ugostiteljski objekat, međutim, od toga očigledno nema ništa, a prema grubim procenama za njegovu sanaciju i revitalizaciju potrebno je više od sto hiljada evra. Opština Beočin nema taj novac, ne može ga ni obezbediti, a željenog investitora ni na pomolu.

"Mi u opštini nismo imali para da započnemo zaštitu i sanaciju dvorca. Bili smo spremni na dogovor sa budućim investitorom, ali, sanacija se mora raditi pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulutre, a to je posao od koga investitori beže", kaže predsednik opštine Zoran Tešić.