Epilog afere na sudu

Ko će da plati zakup za prazne magacine u industrijskoj zoni, u vlasništvu firme „Kunsttrans - Beograd“, u kojima je od avgusta prošle godine trebalo da bude smešteno nacionalno blago koje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu? U „Kunsttransu“ tvrde da imaju ugovor, koji nije ispoštovan i zato su podneli tužbu protiv Narodnog muzeja i traže 300.000 evra na ime duga za kiriju od momenta kada su se stekli uslovi za smeštaj eksponata, odnosno od kada je objekat prošao sve komisije, odnosno od početka ove godine. Ovo je prvi put da kulturna institucija od najvećeg nacionalnog značaja, kakva je Narodni muzej u Beogradu, dospe na sud!

Naš sagovornik iz „Kunsttransa“ kaže da su ugovor sklopili sa Narodnim muzejom i da je zato tužba podneta protiv ove ustanove, koja je u nadležnosti države Srbije. Ugovor za izgradnju depoa, koji je sklopljen pre četiri godine je namenski, u njemu je jasno određena i visina zakupa (35.251 evra mesečno za zakup depoa površine 804 m2), tako da je Narodni muzej, po njegovim rečima, morao da plaća namenskim sredstvima kiriju.

Njih ne interesuje da li će depo da zvrji prazan, ili će da se izdaje za narodna veselja, ili da se koristi za smeštaj dragocenog i neponovljivog umetničkog materijala koji se čuva u depoima Narodnog muzeja. Oni jednostavno traže da se poštuje važeći ugovor, a prema našim saznanjima dobro su se pravno obezbedili.

Nadležni u Muzeju se ili nisu setili, ili nisu hteli da raskinu ovaj ugovor, jer sagovornik tvrdi da do sada nisu dobili nijedan zvaničan papir da projekat za depo nije odgovarajući, da zgrada nije dobro sagrađena, da je zakup skup, da je nacionalno blago na toj lokaciji nebezbedno

ili da je pronađeno bolje rešenje.

Podsetimo, kulturna javnost se pre nešto više od godinu dana pobunila protiv odnošenja eksponata (najviše srpskih umetničkih predmeta iz srednjeg veka) iz Narodnog muzeja u adaptirane barake u industrijskoj zoni, pored benzinske pumpe i vodoplavnog Dunava zbog početka rekonstrukcije zgrade na Trgu Republike. Posle toga selidba je stopirana. Tada su blokirana i sva sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, iz čijeg budžeta se finansira rekonstrukcija Narodnog muzeja, po ovom projektu. Odluka i posle niza istražnih radnji nije promenjena. Sadašnjom odlukom NIP-a da se ne finansira zakup depoa u narednih deset godina, koliko je rukovodstvo Narodnog muzeja procenilo da će pod ovim uslovima trajati rekonstrukcija, država je uštedela 4.200 evra.

TROŠNA ZGRADA

NARODNI muzej je ove godine iz NIP dobio 105 miliona dinara za rekonstrukciju. Novac iz NIP trebalo bi da bude utrošen na grube građevinske radove, radove na fasadi i popravku vodovoda i kanalizacije, kao i za preseljenje zbirki i zaposlenih na zasad nepoznatu lokaciju. Iako je prošlo više od pola godine rekonstrukcija još nije počela, a oronula i trošna zgrada na Trgu Republike sve više liči na magacin (pre adaptacije) u kojem je trebalo da se smesti nacionalno blago Srbije.

PROCEDURALNE GREŠKE

POMOĆNIK ministra kulture dr Miomir Korać je još jednom, za „Novosti“, potvrdio da je slučaj specifičan i da je napravljen niz proceduralnih grešaka prilikom sklapanja ugovora sa „Kunsttransom“ i da pokušavaju da nađu pravo rešenje za smeštaj eksponata koji su nacionalno blago.