Honorar u kešu

Večernje novosti

Lekari

Koliko lekara iz državnog zdravstva, koji će do 11. decembra morati da se odluče za jednog poslodavca, dodatno radi kod privatnika niko pouzdano ne zna. Samo se pretpostavlja da posle radnog vremena u matičnoj zdravstvenoj ustanovi na "tezgu" u privatne ordinacije žuri 12.000 doktora, ili svaki drugi zaposleni u javnom zdravstvu. Iako po zakonu dopunski mogu da rade samo kod jednog privatnika, mnogi doktori, i to uglavnom oni koji slove za najbolje u našem zdravstvu "trče maraton" od ordinacije do ordinacije.

Privatne ordinacije u Srbiji, u proseku, imaju samo po jednogstalno zaposlenog lekara! U oko 3.000 ordinacija zaposleno je 3.501, a u oko 2.000 stomatoloških ordinacija 2.262 lekara. Ova evidencija u RZZO napravljena je prvi put, zahvaljujući formiranju baze osiguranika. Iz nje se činjenično vidi ono što je dosad bila realna, ali nedokazana pretpostavka - da Srbija, osim retkih izuzetaka, nema privatno zdravstvo. Ono se u našem miljeu, zapravo, svodi na privatne prostorije i opremu, koje "rentiraju" državni doktori. U odnosu privatnika i lekara iz javnog zdravstva, koji se zovu - konsultanti, a zapravo odrade najveći deo posla u privatnoj praksi, nema velike filozofije. Konsultant dolazi po pozivu, a honorar dobija odmah. Zavisno od vrste usluge njegov rad se honorariše sa trećinom ili polovinom

onoga što privatnik naplati pacijentu. Samo malobrojni privatnici "honorarce" plaćaju putem računa.

ProfESOR Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, kaže da lekari iz državnog zdravstva odrade dve trećine pregleda u privatnoj praksi, ali da broj građana koji koriste usluge privatnika, izuzev u Beogradu, poslednjih godina opada. Večernje klinike u državnim zdravstvenim ustanovama, gde će lekari od 11. decembra, prema rečima ministra Milosavljevića moći dopunski da rade i zarade koliko i sada kod privatnika, "neće remetiti konkurenciju na tržištu". A, lekari će moći i da podele radno vreme, i da rade za dva poslodavca - državu i vrivatnika.

- Ideja o podeli radnog vremena je nebulozna - kaže dr Draško Karađinović iz Udruženja privatnih lekara i stomatologa. - Ako lekar odluči da pola radnog vremena radi u državnoj ustanovi, a pola u privatnom sektoru rizik konflikta interesa, a time i korupcije se duplira! Kako? Ako, recimo, 10 lekara iz jedne bolnice radi tu četiri sata, a druga četiri sata leči pacijente u privatnom sektoru, "regrutovaće" pacijente u državnoj bolnici. Ako direktor zaposli sada 10 novih lekara na četiri sata kao zamenu za prvu grupu lekara, onda će i ovi lekari imati pravo da rade deo radnog vremena u privatnom sektoru, i tako umesto 10, dobijamo 20 lekara koji iz javnog zdravstva "odvlače" pacijente u privatne ordinacije. Tako da sada imamo dve grupe lekara, ukupno 20, koji rade 4 sata u državnom sektoru, koji će im služiti kao mesto regrutovanja pacijenta, a druga četiri privatno gde će naplaćivati u gotovini.

KaraĐinoviĆ smatra da su "večernje klinike samo marketinški pokušaj da se unese konfuzija u javnost, uz nastavak uzurpacije državne imovine i dalje produbljivanje zdravstvene diskriminacije između pacijenata koji mogu da plate večernju kliniku, i onih koji to ne mogu, iako plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje i time finansiraju državne zdravstvene ustanove.

SAGLASNOST

MNOGI lekari ne poštuju čak ni zakonski minimum, pa kod privatnika rade i bez saglasnosti direktora ustanove u kojoj su zaposleni. Koliko su saglasnosti direktori državnih zdravstvenih ustanova potpisali, niko ne zna. U Ministarstvu zdravlja kažu da su do 2005. godine vodili evidenciju, ali sada to ne rade.