Na dinaru dobra para

Večernje novosti

Dinari

DINARSKA štednja je, prema trenutnoj računici, isplativija od devizne, ali ipak građani radije štede u evrima. Domaćoj valuti još se malo veruje, pre svega, zbog velikih oscilacija, ali i zbog staha da bi mogla naglo da izgubi vrednost. Tako je bankama, ukupno, povereno više od 5,5 milijardi evra uloga, od toga samo tri odsto su depoziti u dinarima. Zbog trenutnog jačanja dinara, koje će prema procenama stručnjaka potrajati do kraja godine, može više da se zaradi na kamati koje nude banke na dinarsku štednju.

Tako na primer, ukoliko je građanin uplatio 100.000 dinara, na primer 16. juna ove godine i oročio ih na šest meseci sa kamatom od 12,50 odsto, pola godine kasnije, odnosno 16. decembra moći će da podigne 6.066,02 dinara više. Ako se ovaj iznos preračuna u evre, po kursu od četvrtka zarada je 78,5 evra.

Štednja u evrima na isti period donosi manji prinos. Tako, na ulog od 1,250 evra, položen 16. juna ove godine, sa kamatom od 5,20 odsto na rok od pola godine, polovinom decembra može da se zaradi neto 25,67 evra. Pri tome valja imati u vidu da se na devizne depozite, odnosno na ostvareni prinos od kamate, plaća porez na kapitalnu dobit od 20 odsto. Ulozi u dinarima oslobođeni su ove obaveze.

Građani koji se boje promene kursa mogu da odaberu pogodnije modele za štednju u domaćoj valuti. Tako u Sosijete ženeralu klijentima se nudi štednja po viđenju, uz kamatu od tri odsto, koja može uvek da im bude na raspolaganju. Inače, na oročene dinare kamata ide do 11,50 odsto.

- Ukoliko građani imaju dozu rezerve, najednostavije je da svoja sredstva oroče na kraći rok, na tri meseca ili čak jedan mesec, a potom ukoliko

žele da ih prebace u evre - kaže Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke. - Druga mogućnost je ukoliko im se učini rizičnim, da prekinu oročenje, ali u tom slučaju gube stečenu kamatu.

Prema rečima Zorana Petrovića, zamenika predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, razlika između veće kamate na dinare i manje na evre je značajna i naravno da se isplati štednja u domaćoj valuti. To se vidi i iz statističkih podataka za poslednjih nekoliko godina.

- Ali, jednom izgubljeno poverenje u nacionalnu monetu se sporo vraća - kaže Petrović. - Iskustva građana sa hiperinflacijom su bila teška. Ipak, u uslovima jačanje ekonomske i političke stabilnosti i uz odgovarajuće stimulativne mere, poverenje u nacionalnu valutu će naravno rasti. Očekuje se da sve ide u korist jačanja dinara, imajući u vidu političku stabilnost, nastavak ekonomskih reformi i evro integracija. To sve donosi priliv toliko potrebnih stranih direktnih investicija i zato raste ponuda evra i pritisak na jačanje domaće valute. Kada na srednji rok ostvarimo nizak,stabilan nivo cena i dostignemo investicioni rejting, razlika u kamatnim stopama na evro i dinar će pasti.

S obzirom na smanjeni obim međubankarskog trgovanja u toku leta, kao i dokapitalizaciju banaka, do kraja, prema tvrdnjama Aleksandra Bojovića, iz brokersko-dilerske Kuće „Citadel sekjuritis“, ne bi trebalo očekivati veći pad dinara prema evru.Prema njegovom mišnjenju, kada je kurs jednom obori, teško ga je vratiti na pređašnji nivo, pogotovo kada se ima u vidu da je dinar jedno od osnovnih oruđa u brobi sa inflacijom. Trenutno mnoge banke unose devize kako bi povećale kapital za kredite i ostale plasmane na jesen.

IPAK, BLAGI PAD

POSLE višenedeljnog jačanja, dinar je blago pao. Naime, u prepodnevnoj međubankarskoj trgovini, evro je malo ojačao, tačnije za 21 paru. Tako je preliminarni srednji devizni kurs u 14 časova iznosio 75,96 dinara, što znači da bi na tom nivou mogao da ostane i danas.

Narodna banka juče nije učestvovala u trgovini devizama, za razliku od prethodna dva dana, kada je kupila po tri miliona evra. Tako je sprečila da se kurs spusti na 75 dinara za evro. Inače, devizni kurs je na nivou iz septembra-oktobra 2004. godine.

„MAMAC“

Trenutno, bitku za prvu banku po štednim ulozima biju Inteza, Komercijalna i Rajfajzen banka. Ali i sve ostale banke, mame građane da im povere svoje devize na čuvanje i oplođavanje.Tako se kamate na evre, zavisno od roka oročenja kreću od 1,75 do osam odsto. Kada su u pitanju depoziti u dinarima kamate su od 2,75 do 14,50 odsto.