Osetija odlaže Prelazni sporazum!?

Kratkoročni odraz aktuelne krize na Kavkazu može proizvesti da se pažnja EU presumeri s područja bivše Jugoslavije na jug bivšeg Sovjetskog Saveza, upozorio je u izjavi Radiju “Slobodna Evropa” Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Berlinu.

– To može da uspori nastojanja sadašnjeg francuskog predsedništva EU da Brisel što pre donese odluku o stupanju na snagu Prelaznog sporazuma, što bi se negativno odrazilo na brzinu približavanja Srbije EU. Dugoročno, svako novo dodatno pogoršanje odnosa Rusije i SAD pogoršava međunarodnu političku klimu. A to sve znači da su šanse, koje su ionako male, da se između Beograda i Prištine negde krene s mrtve tačke sada još manje – rekao je Reljić.

Po njemu, Vašington će se ubuduće pokazati još brižnijim prema kosovskim Albancima nego do sada, dok će, s druge strane, Moskva nastojati da ojača veze sa Srbijom. Reljić, naime, smatra da sukob na Kavkazu remeti nastojanja novog ruskog predsednika Medvedeva da otvori nove pravce dijaloga sa Zapadom i EU, i zato je svaki evropski saveznik, što Srbija nesporno jeste, za Rusiju vrlo bitan. To je i razlog što će, navodi Reljić, Moskva i više nego do sada podržavati sva nastojanja Srbije u vezi s Kosovom i Metohijom.

Moskva ruši politiku Beograda

Predsednica Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Rada Trajković ocenila je da se aktivnostima Rusije u Gruziji na najdirektniji način podriva državna politiku Srbije, jer Moskva kosovski presedan promoviše u princip i taj princip prilagođava svojim strateškim interesima. Po njenim rečima, Rusija odstupa od principa poštovanja međunarodnog prava i poziva se na pravo na nezavisnost, koje pokušava da pravda genicidom koji je Gruzija izvršila u Južnoj Osetiji. „Čak govori da sprečava Gruziju da napravi genocid kao onaj u Srebrenici“, precizirala je Trajkovićeva, dodajući da bi „državno rukovodstvo i svi oni koji su uključeni u borbu za Kosovo i Metohiju trebalo da novu realnost najdublje analiziraju i strategiju prilagode ovim novim momentima“.

Po rečima Rade Trajković, „Rusiji je bilo koje rešenje na prostoru Kosova i Metohije u principu odgovaralo“. „Svima je jasno da je Rusija koristila prethodnu političku garnituru u Srbiji, pre svega Vojislava Koštunicu i njegovu stranku, kao i radikale, da bi destabilizovala Srbiju na jedan način“, ocenila je Rada Trajković. Forsirajući „čvrstu podršku” Srbima s Kosova i Metohije, Moskva je suštinski išla na sukobe, dodala je Trajkovićeva, izrazivši pritom bojazan „da bismo ušli i u rat da nisu pobedile demokratske snage“. Ona je na kraju navela da Srbija, kao mala zemlja, mora dobro da analizira gde se nalaz i da postupa u skladu s okolnostima, „ne žrtvujući pri tome ni narod, ni državu“.

Po njegovoj oceni, kavkaska kriza može uticati i na opredeljenje zemalja na predstojećoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o zahtevu Beograda da se o jednostranim potezima Prištine izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu. Reljić, naime, pretpostavlja da će predstojeći period iskoristiti sve zainteresovane strane, i Vašington, i Moskva, i Tirana, i Priština, i Beograd, da pojačaju svoje napore da utiču na one zemlje koje se još nisu izjasnile o tome kako će glasati u septembru na Generalnoj skupštini.

– Ako sukob na Kavkazu, koji je za svetski mir neuporedivo opasniji nego ono što se događalo proteklih godina na području bivše Jugoslavije, zaseni sva druga pitanja, onda je moguće da će, s jedne strane, biti usporen proces izjašnjavanja država koje nameravaju da priznaju Kosovo, dok će, s druge strane, neke zemlje koje bi podržale odluku Srbije da traži izjašnjavanje Međunarodnog suda u Hagu – sada biti uzdržanije. U svakom slučaju, gotovo je izvesno da će pažnja s područja bivše Jugoslavije biti preneta na Kavkaz – zaključuje Reljić. E. D.

Poslato 12.08.2008