Smrtonosni rafal iz „audija smrti“

Glas javnosti

BEOGRAD - Uglješa-Ugo Aranitović (42), ime poznato pravosudnim organima i Srbije i BiH, ubijen je u noći između ponedeljka i utorka u centru Beograda. Aranitović je smrtno ranjen dok je sedeo u „pežou 407“ parkiranom u Lominoj ulici kod broja 36, kada je nepoznati atentator iz crnog „audija A4“ u njega ispalio rafal iz automatskog oružja i lagano produžio dalje. Ovaj automobil kasnije je pronađen spaljen na Voždovcu, na sred kolovoza Cvetanove ćuprije kod broja 6, a Aranitović je preminuo po prijemu u Urgentni centar.

Kako smo nezvanično saznali, do pucnjave je došlo posle ponoći. Pojedini stanari u Lominoj ulici čuli su rafalno ispaljivanje metaka, a jedna žena je posle pucnjave čula i drmusanje kapije, zbog čega pretpostavlja da je neko od prolaznika preplašen hteo da se sakrije.

- Gledali smo film kada smo oko ponoći čuli pucnje. Nismo izlazili napolje, samo smo posle završetka filma legli da spavamo - rekla je jedna od stanarki, očigledno naučena da u velikom gradu treba gledati svoja posla.

Misteriozna devojka

Da se u Lominoj nešto zaista desilo juče je pokazivalo samo izlomljeno staklo ispred broja 36, gde je, kako smo saznali, nekoliko sati ranije bio parkiran „pežo“ u kojem je Aranitović sedeo s devojkom, koja, na njenu sreću, nije povređena. Zvaničnu potvrdu ove informacije juče niko nije želeo da da, kao ni da otkrije ime devojke. Ipak, nameće se razmišljanje da je Aranitović oko ponoći dovezao devojku i dok je s njom razgovarao ubice su mu, prateći ga prethodno i čekajući pogodan trenutak, prišle. Tada je jedan od njih iz „audija“ italijanskih registarskih tablica ispalio rafal u metu.

KUM SA JOCOM AMSTERDAMOM

Aranitović je kum Sretena Jocića - Joce Amsterdama. „Joca i ja poznajemo se još iz mladosti. Stariji je od mene četiri godine, a upoznali smo se u Italiji, gde smo jedno vreme obojica živeli. Skoro da smo vršnjaci, i tako je počelo naše druženje. Joca je kasnije postao moj kum, venčao me je 1993. godine u Šapcu“, ispričao je Ugo pre tri godine.

IME IZ „BELE KNJIGE“

U policijskoj „beloj knjizi“ o organizovanom kriminalu, za Aranitovića se navodi da se bavi svim vrstama kriminala, poput razbojništava, teških krađa, iznuda, ucena i tuča. Kao specijalnost njegove grupe pominju se trgovina drogom i krađe vozila uz pomoć češlja i lomilice. Posle „Sablje“ našao se na optuženičkoj klupi s „kruševačkom grupom“ Zorana Jotića Jotke. Taj postupak protiv njega nikada nije okončan, pošto ga je krajem 2003. godine veće kojem je predsedavala sudija Maja Kovačević-Tomić iz pritvora pustilo kako bi mogao da bude operisan. Međutim, posle toga mu se za sud „izgubio“ trag.

Dok je policija u Lominoj obavljala uviđaj, na Cvetanovoj ćupriji vatrogasci su gasili zapaljeno vozilo. Pozvali su ih stanari iz okolnih kuća, koje je probudila detonacija.

- Oko 1.30 začuo se prasak i kada sam izašao, video sam da je vozilo izgorelo. Ubrzo su došli vatrogasci koji su verovatno i uklonili automobil posle gašenja - rekao je jedan od žitelja.

Istraga je pokazala da se radilo o crnom „audiju“ i ceo ovaj događaj je odmah povezan sa pucnjavom u centru grada.

Uglješa Aranitović je u Šabac stigao iz Sarajeva 1992. godine, a dve godine kasnije dobio je ličnu kartu i jugoslovensko državljanstvo. Široj javnosti postao je poznat posle tuče i pucnjave u šabačkoj diskoteci „Div“, 31. marta 2002, kada se sukobio s braćom Nebojšom i Draganom Suvajdžić. Iz oružanog sukoba, Arnitović je izašao s polomljenom lobanjom, a stariji od braće Suvajdžić s metkom u levoj butini. Slučaj je tek posle nekog vremena procesuiran pred Opštinskim sudom u Šapcu, i to za izazivanje opšte opasnosti, a niz propusta na početku ovog procesa izrodilo se u seriju krvavih obračuna i još uvek nerasvetljenih ubistava u Šapcu, tokom 2002. i 2003. godine. Na šabačkim pločnicima živote su izgubili Dejan Ignjatović Ciklon, Danijela Nedić i Dragan Suvajdžić, dok su hicima iz automatskog oružja teško ranjeni Nebojša Suvajdžić i bivši policajac Ilija Lakić.

Svedočio protiv „zemunaca“

Aranitović je bio i svedok-oštećeni u procesu zemunskom klanu, čiji su pojedini pripadnici optuženi za ubistvo Bjelopoljca Ivice Jovanovića 7. novembra 2001. u Beogradu. On je na saslušanje doveden iz pritvora, koji mu je bio određen u istrazi zbog ubistva. Pred sudskim većem je izjavio da je sa Jovanovićem bio u hotelu „Metropol“, da su zatim otišli na ručak u restoran „Vuk“, a onda u „Interkontinental“, gde su im se pridružili Milan Šćekić i manekenka Dragana Knežević. Zatim su otišli u jedan kafe na Slaviji, a onda i na Tašmajdan.

„Ivici se pokvario ‘porše’, pa smo ‘mercedesom’ otišli do servisa na Autokomandi. Dragana mi je u automobilu pokazivala svoj katalog sa slikama iz Pariza, Milana... Kada smo stigli do servisa, čuli su se pucnji - bam, bam, bam - i to je sve“, rekao Aranitović i dodao da je „držao kasino u Bosni“, da je bio dobar prijatelj sa Jovanovićem, ali da nije znao čime se ovaj bavio.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti