Vesti » Večernje novosti 22.08.2008
Hladni rat nikad nije stao
Večernje novosti petak, 22. avgust 2008.
Dmitrij Rogozin
HLADNI rat nikada nije prestao. Amerika Rusiju smatra neprijateljem bez obzira na to da li je ona komunistička ili demokratska država. Rusija 1999. godine i Rusija danas nisu iste zemlje. Uopšte! Danas bi bombardovanje Srbije bilo manje verovatno, a istorija bi imala drugačiji tok.
Ovako, u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, o sukobu između Rusije i Gruzije, posledicama proglašenja nezavisnosti Kosova, sudbini pokrajina Južna Osetija i Abhazija i odnosima sa Srbijom, govori Dmitrij Rogozin, ambasador Rusije pri NATO.
* Smatrate li da su za sukob u Gruziji krive Sjedinjene Američke Države? Da su oni podstakli Gruzine na pobunu?
- Operacija fizičkog uništavanja i proterivanja civila iz Južne Osetije počela je kasno u noć, sa dobro utreniranom vojskom i trupama dovoljnim za celu populaciju Gruzije. Na malu osetijsku republiku. Sve to govori samo za sebe i uopšte ne ostavlja prostora za ovo pitanje. Kristalno je jasno da, bez serija podrške iz inostranstva, Sakašvili, čak i pored toga što je mentalno nestabilan, ne bi preuzeo rizik ovog nepromišljenog plana. Svi su uvereni da je Amerika isporučivala oružje, davala novac i brinula se o vodećim ljudima vojske Gruzije. Tačno pre napada, američka i vojska Gruzije izvodile su zajedničku vojnu vežbu. Ne znamo da li je američka vojska uopšte napustila Gruziju do trenutka kada je počela Sakašvilijeva agresija.
* Sada je svima proradila „naknadna pamet“. Svi porede kosovski i gruzijski slučaj i postavljaju pitanja - da li bi Kosovo imalo drugačiju sudbinu da mu je Gruzija prethodila?
- Pozicija Rusije je uvek dosledna i stalna. Kao što pamtite, mi smo godinama podržavali teritorijalni integritet obe zemlje - Srbije i Gruzije. Ali, posle gruzijskog masakra, sumnjamo u mogućnost da Osetini i Abhazini mogu da žive zajedno sa Gruzinima. Situacija u otcepljenoj pokrajini Srbije potpuno je drugačija od one u Južnoj Osetiji i Abhaziji. U prvom slučaju, zemlju koja je apsolutno srpska odvojili su Albanci, koji su postali ogromna većina samo zbog egzodusa domaćeg srpskog stanovništva. Srbi su bežali od razbojnika koji su imali podršku NATO akcije. U drugom slučaju, Gruzija pokušava da sačuva oblast koja joj nikada nije ni pripadala. Ta pokrajina je samo poklon koji su dobili od Gruzina Staljina dok su bili SSSR. Težnje kosovskih separatista podržali su zapadni političari, dok u slučaju Južne Osetije i Abhazije insistiraju na teritorijalnom integritetu Gruzije. Naravno, svi saučesnici u
zamrznutim konfliktima smatrali su priznanje Kosova čistim presedanom.
* Je li Rusija mogla učiniti više da Kosovo ne doživi istu sudbinu?
- Moram da kažem da Rusija 1999. godine i Rusija danas nisu iste zemlje. Ne, uopšte nisu! Mislim da bi danas NATO bombardovanje bilo manje verovatno i da bi istorija imala drugačiji tok.
* Šta će biti naredni koraci Rusije povodom sukoba u Gruziji?
- Nije na nama, ni na drugim državama, da odlučujemo o budućnosti Abhazije i Južne Osetije. Kao što su kazali predsednik Medvedev i premijer Putin, prihvatićemo svaku odluku ovih pokrajina o njihovom statusu. Što se tiče mene, ja ne predviđam njihov zajednički život sa Gruzinima posle svega što se desilo. Gruzija je pokazala da je neodrživa čak i u svojim defakto granicama.
* Kakvu reakciju Amerike očekujete i mislite li da će upotrebiti vojsku da pomogne Gruziji?
- Očekivali smo mnogo sveobuhvatniju reakciju Zapada. Očigledno je da je Amerika uložila mnogo u Sakašvilijev projekat, da bi ga napustila posle njegovih genocidnih akcija u kojima, čak, nije pokušavao da sačuva ni njihov ugled.
* Može li to biti početak novog hladnog rata?
- Nažalost i očigledno, on nikada nije ni prestao. Mi u Rusiji smo kazali da je, posle pada Sovjetskog Saveza, sukob gotov i da smo svi „prijatelji“. Kao što sada vidimo, to nije slučaj. Amerika smatra Rusiju neprijateljem bez obzira na to da li je komunistička ili demokratska zemlja. Sporazum potpisan u žurbi između Amerike i Poljske o postavljanju antiraketnog štita na poljskoj teritoriji je očigledan dokaz toga.
* Očekujete li reakciju NATO?
- Ako NATO zemlje nisu imale dovoljno hrabrosti i časti da podrže Rusiju, nadamo se da će u najmanju ruku biti dovoljno pametni da ne pokvare saradnju sa Rusijom zbog Sakašvilijevog mentalnog rasula. Rusija zasad ne spušta odnose s NATO, ali će dalji stav Moskve zavisiti od toga da li će članice Severnoatlantske alijanse preduzeti „neprijateljske“ akcije prema njoj. Bez obzira na to što su pojedini aspekti vojne saradnje otkazani ili zamrznuti kao posledica neslaganja oko sukoba u Gruziji, Moskva neće biti ta koja će prva pokretati spuštanje odnosa.
HITLER KOJI ŽVAĆE KRAVATU
* KOJI će biti konačni efekti događaja u Gruziji i hoće li Rusija prihvatiti nezavisnost Južne Osetije i Abhazije?
- Što se tiče nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, već sam rekao da će Rusija prihvatiti svaku odluku ovih pokrajina o njihovom statusu. Na Gruziji je da njeni ljudi odluče mogu li da žive pod vladavinom političara, poput Hitlera, koji se opušta žvakanjem svoje kravate dok daje TV intervju.
* Ako Rusija prihvati nezavisnost Južne Osetije, mislite li da će to izazvati nova priznanja Kosova?
- Rusija se uvek drži jednakih standarda. Mislimo da, ukoliko neke zemlje priznaju nezavisnost Kosova, one će se na isti način ponašati sa Južnom Osetijom i Abhazijom.
POTPISUJEM SVE ŠTO JE ČURKIN REKAO
* GOVOR ambasadora Vitalija Čurkina pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija bio je oštar. Može li se reći da je u pitanju sukob Amerike i Rusije, najveći posle hladnog rata?
- Ambasador Čurkin je stavio stvari na svoje mesto, bio je jasan. Mogu da se potpišem ispod svake njegove reči.
HLADNI rat nikada nije prestao. Amerika Rusiju smatra neprijateljem bez obzira na to da li je ona komunistička ili demokratska država. Rusija 1999. godine i Rusija danas nisu iste zemlje. Uopšte! Danas bi bombardovanje Srbije bilo manje verovatno, a istorija bi imala drugačiji tok.
Ovako, u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, o sukobu između Rusije i Gruzije, posledicama proglašenja nezavisnosti Kosova, sudbini pokrajina Južna Osetija i Abhazija i odnosima sa Srbijom, govori Dmitrij Rogozin, ambasador Rusije pri NATO.
* Smatrate li da su za sukob u Gruziji krive Sjedinjene Američke Države? Da su oni podstakli Gruzine na pobunu?
- Operacija fizičkog uništavanja i proterivanja civila iz Južne Osetije počela je kasno u noć, sa dobro utreniranom vojskom i trupama dovoljnim za celu populaciju Gruzije. Na malu osetijsku republiku. Sve to govori samo za sebe i uopšte ne ostavlja prostora za ovo pitanje. Kristalno je jasno da, bez serija podrške iz inostranstva, Sakašvili, čak i pored toga što je mentalno nestabilan, ne bi preuzeo rizik ovog nepromišljenog plana. Svi su uvereni da je Amerika isporučivala oružje, davala novac i brinula se o vodećim ljudima vojske Gruzije. Tačno pre napada, američka i vojska Gruzije izvodile su zajedničku vojnu vežbu. Ne znamo da li je američka vojska uopšte napustila Gruziju do trenutka kada je počela Sakašvilijeva agresija.
* Sada je svima proradila „naknadna pamet“. Svi porede kosovski i gruzijski slučaj i postavljaju pitanja - da li bi Kosovo imalo drugačiju sudbinu da mu je Gruzija prethodila?
- Pozicija Rusije je uvek dosledna i stalna. Kao što pamtite, mi smo godinama podržavali teritorijalni integritet obe zemlje - Srbije i Gruzije. Ali, posle gruzijskog masakra, sumnjamo u mogućnost da Osetini i Abhazini mogu da žive zajedno sa Gruzinima. Situacija u otcepljenoj pokrajini Srbije potpuno je drugačija od one u Južnoj Osetiji i Abhaziji. U prvom slučaju, zemlju koja je apsolutno srpska odvojili su Albanci, koji su postali ogromna većina samo zbog egzodusa domaćeg srpskog stanovništva. Srbi su bežali od razbojnika koji su imali podršku NATO akcije. U drugom slučaju, Gruzija pokušava da sačuva oblast koja joj nikada nije ni pripadala. Ta pokrajina je samo poklon koji su dobili od Gruzina Staljina dok su bili SSSR. Težnje kosovskih separatista podržali su zapadni političari, dok u slučaju Južne Osetije i Abhazije insistiraju na teritorijalnom integritetu Gruzije. Naravno, svi saučesnici u
zamrznutim konfliktima smatrali su priznanje Kosova čistim presedanom.
* Je li Rusija mogla učiniti više da Kosovo ne doživi istu sudbinu?
- Moram da kažem da Rusija 1999. godine i Rusija danas nisu iste zemlje. Ne, uopšte nisu! Mislim da bi danas NATO bombardovanje bilo manje verovatno i da bi istorija imala drugačiji tok.
* Šta će biti naredni koraci Rusije povodom sukoba u Gruziji?
- Nije na nama, ni na drugim državama, da odlučujemo o budućnosti Abhazije i Južne Osetije. Kao što su kazali predsednik Medvedev i premijer Putin, prihvatićemo svaku odluku ovih pokrajina o njihovom statusu. Što se tiče mene, ja ne predviđam njihov zajednički život sa Gruzinima posle svega što se desilo. Gruzija je pokazala da je neodrživa čak i u svojim defakto granicama.
* Kakvu reakciju Amerike očekujete i mislite li da će upotrebiti vojsku da pomogne Gruziji?
- Očekivali smo mnogo sveobuhvatniju reakciju Zapada. Očigledno je da je Amerika uložila mnogo u Sakašvilijev projekat, da bi ga napustila posle njegovih genocidnih akcija u kojima, čak, nije pokušavao da sačuva ni njihov ugled.
* Može li to biti početak novog hladnog rata?
- Nažalost i očigledno, on nikada nije ni prestao. Mi u Rusiji smo kazali da je, posle pada Sovjetskog Saveza, sukob gotov i da smo svi „prijatelji“. Kao što sada vidimo, to nije slučaj. Amerika smatra Rusiju neprijateljem bez obzira na to da li je komunistička ili demokratska zemlja. Sporazum potpisan u žurbi između Amerike i Poljske o postavljanju antiraketnog štita na poljskoj teritoriji je očigledan dokaz toga.
* Očekujete li reakciju NATO?
- Ako NATO zemlje nisu imale dovoljno hrabrosti i časti da podrže Rusiju, nadamo se da će u najmanju ruku biti dovoljno pametni da ne pokvare saradnju sa Rusijom zbog Sakašvilijevog mentalnog rasula. Rusija zasad ne spušta odnose s NATO, ali će dalji stav Moskve zavisiti od toga da li će članice Severnoatlantske alijanse preduzeti „neprijateljske“ akcije prema njoj. Bez obzira na to što su pojedini aspekti vojne saradnje otkazani ili zamrznuti kao posledica neslaganja oko sukoba u Gruziji, Moskva neće biti ta koja će prva pokretati spuštanje odnosa.
HITLER KOJI ŽVAĆE KRAVATU
* KOJI će biti konačni efekti događaja u Gruziji i hoće li Rusija prihvatiti nezavisnost Južne Osetije i Abhazije?
- Što se tiče nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, već sam rekao da će Rusija prihvatiti svaku odluku ovih pokrajina o njihovom statusu. Na Gruziji je da njeni ljudi odluče mogu li da žive pod vladavinom političara, poput Hitlera, koji se opušta žvakanjem svoje kravate dok daje TV intervju.
* Ako Rusija prihvati nezavisnost Južne Osetije, mislite li da će to izazvati nova priznanja Kosova?
- Rusija se uvek drži jednakih standarda. Mislimo da, ukoliko neke zemlje priznaju nezavisnost Kosova, one će se na isti način ponašati sa Južnom Osetijom i Abhazijom.
POTPISUJEM SVE ŠTO JE ČURKIN REKAO
* GOVOR ambasadora Vitalija Čurkina pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija bio je oštar. Može li se reći da je u pitanju sukob Amerike i Rusije, najveći posle hladnog rata?
- Ambasador Čurkin je stavio stvari na svoje mesto, bio je jasan. Mogu da se potpišem ispod svake njegove reči.
Preuzeto sa sajta novosti.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari