Institut za plućne bolesti pustoši pokrajinsku kasu

Građanski list

NOVI SAD – Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici u poslednje četiri godine postao je jedna od vodećih zdravstvenih ustanova u Srbiji po investicijama. Nija tajna da je ta zdravstvena ustanova miljenik pokrajinske vlasti, što mnogi objašnjavaju činjenicom da je direktor Instituta dr Aleksandar Milovančev blizak pokrajinskim prvacima, a da je s dojučerašnjim pokrajinskim sekretarom za zdravstvo Milošem Lučićem, prema nepotvrđenim informacijama, i u kumovskoj vezi.

Zbog toga se niko nije začudio kada se ispostavilo da će se u okviru projekta "Kamenica 2", koji finansira pokrajina preko Fonda za kapitalna ulaganja, najpre graditi nov objekat za potrebe Instituta za plućne bolesti, dok će druga dva kamenička instituta – za kardiovaskularne bolesti i onkologiju – naknadno doći na red. Tako određeni prioriteti nisu zasnovani na stručnim kriterijumima, jer se zna da su upravo kardiovaskularne bolesti i rak najčešći uzroci smrti među stanovnicima Vojvodine. Institut za plućne bolesti, koji u okviru postojećeg kompleksa u Sremskoj Kamenici već raspolaže znatno većim prostorom od druge dve ustanove, očigledno dobija prednost iz drugih razloga, koji s medicinom i brigom za zdravlje građana nemaju baš nikakve veze.

Kamenica 2

Projekat "Kamenica 2" označen je kao jedan od najvažnijih u čitavoj pokrajini, a realizovaće se u tri faze. Projekat se u celosti finansira iz sredstava Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, a procenjena vrednost radova iznosi oko 22 miliona evra. Fond je za prvu fazu radova izdvojio 230 miliona dinara. U junu je Fond za kapitalna ulaganja takođe obezbedio 470.000.000 za drugu fazu projekta, a novac je namenjen za projektnu dokumentaciju o izgradnji i rekonstrukciji starih objekata. Novac će se uložiti u izgradnju novih i nadogradnju postojećih objekata. Za nabavku visokofunkcionalne opreme za operacije i dijagnostiku Instituta za plućne bolesti, Instituta za kardiovaskularne bolesti i Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici Fond za kapitalna ulaganja izdvojio oko 626 milona dinara.

U suštini reč je o kontinuitetu u radu starog-novog saziva organa pokrajinske vlasti, koji se ogleda u konstantnom investiranju upravo u institut na čijem je čelu dr Milovančev. Pokrajinske vlasti su u protekle četiri godine, samo za unapređenje dijagnostike, u Kamenicu uložile 34 miliona evra.

Grade nov bunker, a postojeći zvrje prazni

Još je u maju na sva zvona oglašena gradnja budućeg Centra za radiološku terapiju pri istom institutu. Prema rečima tadašnjeg pokrajinskog sekretara za zdrvatsvo Miloša Lučića, upravo je ta investicija izuzetno važna, zbog toga što se kod 1.400 ljudi godišnje dijagnosticira rak pluća, a oko 90 odsto njih umre jer nemaju uslove da stignu na zračenje. Stoga će se već u prvoj fazi radova izgraditi bunkeri s dva uređaja za radioterapiju, koji toliko nedostaju u lečenju pacijenata s malignim oboljenjima. Neupućeni su na te reči aplaudirali, a obavešteni začuđeno gledali, jer u prostorijama susednog Instituta za onkologiju već postoje dva bunkera koji zvrje prazni?! Ta dva bunkera pretvorena su u skladište, a brižni pokrajinski funkcioneri grade odmah pored njih još jedan umesto da samo nabave opremu i omoguće ustanovi specijalizovanoj za lečenje malignih oboljenja da se uspešnije bori protiv te zloćudne bolesti, od koje godišnje umire hiljade ljudi.

Time, međutim, spisak investicija u istu zdravstvenu ustanovu ni izbliza nije završen. Pre nekoliko meseci, Institut za plućne bolesti pustio je u rad višeslojni 64-detektorski aparat za kompjuterizovanu tomografiju (CT aparat), za šta je Fond za kapitalna ulaganja obezbedio 98 miliona dinara. Isti fond je lane za rekonstrukciju i dogradnju Instituta za plućne bolesti izdvojio 80.000.000 dinara, a u 2007. u tu su ustanovu stigle nove operacione sale, spiroergometrijski aparat, kao i laboratorija za medicinu sna. Uoči obeležavanja 47. rođendana Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, nabavljeno je još stotinak standardnih aparata, takođe od pokrajinskog novca.

Kontinuitet ulaganja

U 2006. godini, Institut za plućne bolesti dobio je od pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo 25,17 miliona dinara za naučnomedicinski projekat "Sleep medicin". Iste godine, za realizaciju projekta "Fluorografisanje najugroženijih kategorija stanovništva u AP Vojvodini", čiji je nosilac Institut za plućne bolesti Vojvodine, obezbeđeno je 45 miliona dinara. Ni to, međutim, nije bilo dovoljno, pa je iste godine za iste potrebe Institut još jednom dobio novac, s tim što je projekat nazvan "Fluorografisanje najugroženijih kategorija stanovništva u Vojvodini", za šta je u pokrajinskoj kasi obezbeđeno dodatnih 30 miliona dinara.

Pa ni tu nije kraj, jer je Institut, zahvaljujući sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja i pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo, u proteklu godinu dana nabavio modernu i savremenu opremu, a unapređena su i proširena znanja lekara i medicinskog osoblja. Na Poliklinici za plućne bolesti upotrebljava se pet novih aparata za holter ritma, pet aparata za holter pritiska, novi spirometar i električni aspirator. Klinika za opštu pulmologiju dobila je 15 protokomera za oksigenoterapiju i tri infalatora, dok se urgentna pulmologija ponovila s pet infuzionih pumpi, deset protokomera i četiri aparata za merenje arterijskog pritiska. Na Odeljenju za intenzivnu negu koristi se nov aparat za oksigenoterapiju prilikom transporta pacijenata, pet monitora za praćenje najtežih bolesnika i nova pumpa za parenteralnu ishranu. Novom opremom opremljene su i operacione sale, a formiran je i centar za hemodinamiku – angiosala, te je tako sala za kateterizacije potpuno opremljena za izvođenje kateterizacije srca i plasiranje stenta?!

Šta će dr Milovančevu i njegovim saradnicima sala za operacije na otvorenom srcu pored Instituta za kardiovaskularne bolesti, u kojem je godinama u funkciji bila samo jedna sala za kateterizaciju – nikom u vojvođanskom zdravstvu nije jasno. Sumnjičavci vele da bi na to pitanje odgovor našla nezavisna revizorska komisija koja bi detaljno pretresla dokumentaciju o postupku za nabavku opreme, a nisu retki ni oni što veruju da bi temeljna provera svih tenderskih postupaka u toj ustanovi otkrila i glavni sastojak u "hemijskoj formuli" veze Banovina – Institut za plućne bolesti. Prva prilika za to biće budžetska inspekcija, koja će, kako saznaje "Građanski list", na zahtev vrha pokrajinske vlasti, već u septembru kontrolisati kako je i na šta je utrošen silan novac iz vojvođanske kase koji je završio na računu Instituta za plućne bolesti.

Slučaj Nenić

Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici dospeo je poslednjih dana u centar pažnje javnosti zbog "slučaja Nenić", o kojem izveštavaju gotovo svi domaći mediji. Protiv nekadašnjeg načelnika Odeljenja za intenzivnu negu dr Save Nenića direktor Instituta Aleksandar Milovančev podneo je krivičnu prijavu zbog navodnog teškog ubistva jedne pacijentkinje i nezakonitog eksperimentisanja nad bolesnicima. Dr Nenić je, međutim, porekao sve optužbe i ustvrdio da je reč o hajci koju protiv njega vodi Milovančev. Bilo kako bilo, slučaj je pokazao da u samoj ustanovi ni međuljudski odnosi nisu na zavidnom nivou te da Institut potresaju i unutrašnji sukobi.