Za vanrednu povišicu penzija osam milijardi dinara iz rebalansa budžeta

Danas

Beograd - Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, potvrdio je za Danas da će Vlada, na današnjoj sednici raspravljati o vanrednom povećanju penzija od 10 odsto!

- Podržaćemo predlog Ministarstva rada i socijalne politike, pod uslovom da se sredstva obezbede u rebalansu budžeta za ovu godinu. Dodatna sredstva za izdatke za penzije biće obezbeđena iz dodatnih prihoda budžeta i ušteda na drugim budžetskim pozicijama, a to će biti definisano rebalansom budžeta. Procena je da je za vanredno usklađivanje penzija potrebno izdvojiti oko osam milijardi dinara - ističe Guzijan.

Nerealan zahtev

- Najavljeno usklađivanje penzija na nivou od 70 odsto od prosečne plate, nerealan je zahtev. Tu konstataciju mogu da potkrepim podatkom da je u Srbiji uposleno tek oko dva miliona stanovnika, što je u odnosu na celokupnu populaciju od oko 7,5 miliona ljudi skromna stopa. Činjenica je takođe da učešće mase penzija u bruto društvenom proizvodu sada iznosi oko 13 odsto (u evropskim zemljama taj udeo se kreće i do 14,1 odsto), i ako bi se ispunila obećanja da penzije budu na nivou od 70 odsto plata, to bi značilo učešće od 17 odsto u BDP Srbije. To bi imalo kataklizmično dejstvo na budžet. Ako se budu ispunila sva predizborna obećanje, to bi značilo budžetski deficit između pet i šest odsto u bruto domaćem proizvodu - tvrdi Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu.

Sagovornik Danasa napominje da će prilikom rebalansa budžeta, koji će uskoro biti predstavljen javnosti, Ministarstvo finansija voditi računa da ne dođe do rasta javne potrošnje i budžetskog deficita. On naglašava da će sredstva za finansiranje dodatnih izdataka biti obezbeđena kombinacijom ušteda u budžetu i većim prihodima.

U srpskoj vladi se ovih dana "lome koplja" u vezi s tim kako ispuniti obećanja data penzionerima u predizbornoj kampanji, kad realne mogućnosti države to ne dozvoljavaju. Računica pokazuje da država, koja inače troši više nego što ima, ne bi mogla da podnese vanredno, septembarsko povećanje penzija od 10 odsto, a ubrzo potom i redovno usklađivanje penzionerskih primanja sa rastom plata i inflacije, od sedam odsto, planirano za oktobar. Podsećanja radi, za obaveze prema 1,6 miliona penzionera, koliko ih trenutno ima u Srbiji, mesečno se izdvaja 27 milijardi dinara, od čega se 65 odsto obezbeđuje uplatom redovnih doprinosa Fonda PIO, dok se ostatak dotira iz budžeta Srbije. Makroekonomisti procenjuju da bi izdaci iz budžeta, za isplatu vanredne i redovne povišice penzija, bili uvećani za čak 20 milijardi dinara. Ako su njihove računice tačne, onda bi polovina budućeg rebalansa (koji bi trebalo da bude koncipiran na 40 milijardi dinara, ili više od 500 miliona evra), otišlo na isplatu vanrednih i redovnih povišica penzija. Drugim rečima, to je cena političkog obećanja.

- To sada postaje sve više političko pitanje koje je teško zaobići. Računica pokazuje da septembarsko povećanje od 10 odsto i oktobarsko, od sedam odsto, znači nominalno povećanje penzija od 40 odsto, ili realno 28 odsto. Ali, kada se to stavi u ravan rasta proizvodnje srpske privrede od sedam odsto, onda je očigledno u kojoj meri rast penzija predstavlja udar na makroekonomsku stabilnost zemlje. S druge strane, taj procenat vanrednog povećanja penzija od 10 odsto zanimljiv je utoliko što je to obećanje odigralo ključnu ulogu u formiranju sadašnje vlade, pa zato ne vidim način kako bi moglo da se izbegne, jer bi to zahtevalo političko objašnjenje, uz jaku ekonomsku argumentaciju - kaže za Danas Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On napominje da je odustajanje od linearnog povećanja sasvim opravdano, imajući u vidu da prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, 6,6 odsto ljudi u Srbiji živi ispod donje granice siromaštva, a više od 60 odsto penzionera prima penziju koja je ispod proseka. Činjenica je, takođe, da je tek nešto više od 20 odsto penzionera ostvarilo penziju sa punim radnim stažom od 40 godina i njihove penzije su u odnosu na prosečnu platu u Srbiji, znatno iznad 60 ili traženih 70 odsto.

I Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu, ističe da su data politička obećanja sada došla na naplatu. Tu "naplatu" Đoković stavlja u kontekst iskustava zemalja iz okruženja, napominjući da je odnos prosečne plate i prosečne penzije najniži u Hrvatskoj - iznosi 40 odsto (u Srbiji je trenutno na nivou od 55 odsto), a u Sloveniji se kreće oko 66 odsto.

On napominje da bi penzije u Srbiji morale postepeno da rastu i to u skladu sa privrednim rastom. Hoće li tako i biti videće se već pri rebalansu budžeta, koji će biti prvi i najvažniji test kakvu će ekonomsku politiku zemlje voditi novoformirana vlada. S. Vujčić