Florens Artman odavala sudske tajne

Nacionalni građanski

HAG – Poverljive odluke žalbenog veća Haškog tribunala u procesu protiv Slobodana Miloševića za čije je objavljivanja sud juče optužio Florans Artman odnosile su se na zapisnike sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ za vreme rata u BiH, za koje ona tvrdi da sadrže ključne dokaze o umešanosti Beograda u genocid u Srebrenici. U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova tvrdi da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti Beograda da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju budu korišćeni u redigovanoj verziji radi zaštite nacionalnih interesa SRJ. Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.

U knjizi "Mir i kazna", Artmanova citira dve odluke (napominjući da su poverljive) kojima je apelaciono veće Haškog tribunala s Faustom Pokarom na čelu – odbilo da, na zahtev tužilaštva, skine oznaku poverljivosti s delova zapisnika VSO.

– Pet sudija apelacionog veća postalo je tako dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu kako bi podstakle drugo pravosudno telo – Međunarodni sud pravde da počini istu sudsku pogrešku – piše u knjizi Artmanova.

Tribnal je juče saopštio da je Artmanova optužena za nepoštovanje suda i da joj je naloženo da se pred sudom pojavi 15. septembra kako bi se izjasnila o krivici po dve tačke optužnice. Sud u Hagu tereti Artmanovu za "svesno i namerno objavljivanje informacija uz kršenje naređenja sudskog veća".

– Florens Artman znala je da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju – piše u nalogu sudskog veća.

Artmanova je od 1999. do 2006. bila predstavnica glavne tužiteljke Karle del Ponte.

Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, globa do 100.000 evra ili obe.