Dodik: Uvek imamo mogućnost za proglašenje nezavisnosti Republike Srpske

NOVI SAD - „Očigledno je da je „presedan", kako su zapadne zemlje zvale „slučaj Kosova i Metohije", postao pravilo i ponovo otvorio brojna žarišta u svetu", ocenio je, između ostalog, u intervjuu novosadskom „Dnevniku" premijer Republike Srpske Milorad Dodik, komentarišući odluku zvanične Moskve da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

„Rusija u svakom trenutku može da upita svoje zapadne kolege: pa dobro, po kojem osnovu ste vi priznali Kosovo i Metohiju, a mi ne možemo priznati Južnu Osetiju i Abhaziju? Argumentacija SAD i nekih zapadnih zemalja, nakon ruskog priznavanja ove dve gruzijske oblasti, uistinu je neprimerena. Rusija, s druge strane, ima jak argument u svojim rukama, a to je agresija Gruzije na te dve oblasti, stradanje stanovništva i pripadnika mirovne misije, što ne spore ni zvanični Tbilisi, ni zapadne države", istakao je Dodik.

„Sve, nažalost, pomalo podseća na vraćanje u osamdesete godine prošlog veka i period hladnog rata, ali videćemo kako će se stvari odvijati. U svakom slučaju, Rusija, s jedne strane, i države koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije, s druge, nakon ruskog priznavanja Abhazije i Južne Osetije, svakako će imati zanimljiv dijalog na temu suvereniteta i teritorijalnog integriteta" - rekao je premijer RS

Da li je odluka Rusije da prizna nezavisnost dve oblasti u Gruziji ugrozila srpske interese, odnosno poziciju Srbije u odbrani Kosova i Metohije?

„Da je pozicija Srbije uslovljena ponašanjem Rusije u međunarodnim odnosima, odgovor bi bio da jeste. Međutim, mi smo mišljenja da Srbija svoju poziciju gradi na odbrani međunarodnog prava, i da je u tim svojim naporima od početka imala podršku Rusije. Ne kao podršku političkog mentora, već kao podršku zagovornika očuvanja međunarodnog prava i principa na kojima počiva svetski poredak. To što je Rusija priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije ne može se dovoditi u vezu s borbom Srbije za očuvanje svojih međunarodno priznatih granica, jer nije Srbija priznala Južnu Osetiju i Abhaziju. Dakle, vlast u Srbiji nijednim potezom nije pokazala da odustaje od privrženosti međunarodnom pravu.

U političkoj javnosti su se već pojavile spekulacije o tome da će rusko priznavanje Južne Osetije i Abhazije iskoristiti i Republika Srpska, kako bi pojačala pritisak i, u krajnjem, odvojila se od BiH? Te pretpostavke primarno stižu iz pojedinih sarajevskih krugova.

"Iz sarajevskih krugova stiže toliko pretpostavki vezanih za Republiku Srpsku da možemo zaključiti da tamošnji političari ništa drugo i ne rade. Političari koji danas nose odgovornost u Republici Srpskoj nisu skloni avanturama, i mi ostajemo privrženi Dejtonskom mirovnom sporazumu. Za takav radikalan korak, kakav je proglašavanje nezavisnosti, uvek imamo mogućnost. No, pre eventualne odluke o proglašenju nezavisnosti moramo utvrditi da li je opstanak Republike Srpske i dalje upitan za naše partnere iz Sarajeva, te jesmo li mi i kao entitet i kao narod poželjni u BiH, na temeljima ravnopravnosti.

Ukoliko se iz Sarajeva nastavi retorika koju slušamo godinama, ukoliko nas i dalje budu kolektivno optuživali i proganjali, i ukoliko nam kažu da ne pristaju na Republiku Srpsku u BiH, naš odgovor će biti jasan. Ni mi na ostanak u takvoj BiH ne možemo pristati. Ali ako, posebno sarajevski političari, pokažu političku volju i jasno i nedvosmisleno nam kažu da su i Republika Srpska i srpski narod poželjni u decentralizovanoj, demokratskoj i, pre svega, ekonomski prosperitetnoj BiH, u kojoj će biti zadovoljni svi njeni narodi i građani, bez preglasavanja i ucenjivanja, onda je i za nas takva zajednica prihvatljiva. Nastavićemo da se borimo za očuvanje stepena samostalnosti koji imamo u okviru BiH po Dejtonu, ne ugrožavajući bilo koga. Već sada je Republika Srpska, po svim ekonomskim parametrima, ispred Federacije.

Mi smo i u pojedinim evropskim krugovima prepoznati kao lokomotiva koja svojim razvojem vuče celu državu ka Evropskoj uniji. Nemamo ništa protiv. A kada i u Sarajevu shvate da je uspešna, napredna i razvijena Republika Srpska dobra i za BiH, pitanja o našem otcepljenju ili ukidanju sići će s dnevnog reda", rekao je predsednik Vlade Republike Srpske u intervjuu „Dnevniku".