Tribunal je sud NATO pakta!

BEOGRAD - Pretpretresni sudija haškog tribunala Ijan Bonomi, izjasnio se u ime Radovana Karadžića da - nije kriv!

Drugo pojavljivanje prvog predsednika Republike Srpske pred Haškim tribunalom, kada je odbio da se izjasni o krivici, počelo je nešto iza 14 sati, u sudnici broj jedan. Sudija Britanac, na samom početku pretresa insistirao je da Karadžić potvrdi da li i dalje želi da se samostalno predstavlja na sudu, što je on, bez kolebanja, potvrdio. Nije, međutim, želeo da sasluša 11 tačaka optužnice.

- Nemam interesa da slušam tu optužnicu. Ne samo zato što očekujem novu, već i stoga što još nisam formirao svoj tim saradnika. Verujem da ću do nove optužnice imati saradnike koji će mi pomoći da uložim svoju odbranu.

BONOMIJEVO OBEĆANJE

Pošto je ponovio da neće prihvatiti „presuđene navode“, ništa što ne bude dokazano tokom njegovog procesa, Karadžić je za sud imao i jednu dilemu:

- Interesuje me da li će veće da bude darežljivo u pogledu vremena i resursa i prema meni, kao i prema drugoj strani?

- Osnovni postulat u međunarodno-krivičnoj proceduri je da mora postojati jednakost strana i mi ćemo se toga držati. Ono što optužba bude imala - obećao je Bonomi - imaćete i vi.

RADNA BIOGRAFIJA SUDIJE IANA BONOMIJA

Britanski sudija Ian Bonomi, koji će voditi pretprestresni postupak protiv Radovana Karadžića, od 2004. godine član je Raspravnog veća III Haškog tribunala.

Bonomi predsedava Radnom grupom za ubrzavanje postupaka pred Haškim sudom, čije se preporuke primenjuju u toku pretpretresnih postupaka i tokom suđenja. Bio je član veća koje je sudilo bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću.

Bonomi je rođen 15. juna 1946. godine u Madrvelu u Škotskoj, a pravo je diplomirao 1968. na Univerzitetu u Glazgovu. Radno iskustvo sticao je kao tužilac, a 1997. imenovan je za sudiju Vrhovnog suda u Škotskoj. Kao član ekipe državnih tužilaca, zastupao je optužbe isključivo pred Vrhovnim krivičnim sudom.

Kao prvi zamenik državnog tužioca, Bonomi je ocenjivao prikupljeni dokazni materijal u vezi sa stanovnicima Škotske za koje su postojale sumnje da su počinioci ratnih zločina.

Tokom rada u tužilaštvu, Bonomi je učestvovao i u pripremi i izvođenju dokaza u predmetima koji su se odnosili na najteža krivična dela, uključujući ubistva, kršenje Zakona o zloupotrebi droge, a zastupao je tužilaštvo i u žalbenim postupcima u krivičnim predmetima.

Za sudiji Vrhovnog suda u Škotskoj imenovan je 1997. godine i sudio je u građanskim i krivičnim postupcima u prvom i drugom stepenu. Autor je dela „Unapređenje prakse - pregled prakse i postupaka Vrhovnog krivičnog suda za 2002. godinu“, koje je škotski Parlament primenio kroz zakonske propise.

Nalozi za pretres   

Tribunal je dozvolio da se Karadžiću dostave kopije svih naloga za pretres koji su izdati u njegovom slučaju, da tri sudska naloga za pretres postanu dostupni javnosti. Ni Tužilaštvo se nije usprotivilo da javnosti budu dostupni sudski nalozi za pretres, od kojih su dva izdata 24. februara 1998, a treći 11. septembra 2003. godine, jer smatra da je u interesu pravde da oni ne budu i dalje zapečaćeni. U podnesku od 6. avgusta, optuženi je zatražio da mu se dostave kopije svih sudskih naloga za pretres koji su povezani sa njegovim slučajem, uključujući datum njihovog izdavanja, lokacijama i imenima osoba čija imovina će biti pretražena. U drugom podnesku, sa istim datumom, zatražio je i da mu se dostave kopije o nalozima koje je taj sud izdao o zamrzavanju imovine.

Sud je takav zahtev, međutim, ocenio spornim, uz obrazloženje da „nijedan organ“ tribunala nije izdao takav nalog o zamrzavanju imovine u „slučaju Karadžić“.

Pravila nalažu - upozorio je Bonomi - da nastavimo rad na osnovu aktuelne optužnice. Sud insistira da se izjasnite. Ukoliko ne želite, obavezan sam da izdiktiram da ste se izjasnili „nisam kriv“.

- Radije bih takvu konstataciju čuo na kraju procesa, a ne na početku - našalio se optuženi. - Mene više zanima šta se dešava sa mojim podnescima u kojima sam izrazio sumnju da je ovaj proces uopšte moguć zbog mnogih grešaka koje su počinjene u odnosu na mene. I zbog činjenice i dubokog uverenja da se ovaj sud lažno predstavlja kao sud međunarodne zajednice, a u stvari je sud NATO saveza koji je doneo odluku da me likvidira. To su stvari koje me ozbiljno sprečavaju da se izjašnjavam o bilo čemu. Ja sam prestao da se lažno predstavljam, red bi bilo da svi sa time prestanemo. Ne reagujući na ove reči, sudija je Karadžiću predočio da se nisu zbog toga okupili, već da bi ipak trebalo da se izjasni o krivici.

- Zabrinut sam ukoliko odlučite da se ne izjasnite o optužbi, jer to vuče određene posledice. Stoga u odnosu na deo optužnice koji se odnosi na genocid i saučesništvo u genocidu, da li se izjašnjavate krivim ili ne? - upitao je sudija pitanje optuženom.

- Ne izjašnjavam se u skladu sa svojim stavom prema ovom sudu - mirno je uzvratio Karadžić.

- Stoga ću u vaše ime potvrditi da ste rekli da niste krivi. Da li je to stav koji ćete zadržati i povodom ostalih 10 tačaka optužnice.

- Apsolutno!

- Onda neka se upiše da je optuženi i po ostalih 10 tačaka rekao da nije kriv - diktirao je sekretarijatu Bonomi.

- Da li mogu da vas držim za reč? - iznenada je upitao Karadžić.

- Koju to reč? - zainteresovao se Bonomi.     

- Da nisam kriv! - našalio se optuženi.

- To ćemo videti tokom suđenja - nasmejao se sudija.

Britanac, koji je praktično više puta objasnio optuženom da mu neće biti lako da se sam brani i da mu je potrebna asistencija bar za administrativne poslove, insistirao je i na tome da se optužba izjasni zašto nova optužnica nije gotova.

- Svi dokumenti su zaštićeni i čekamo odluku. Optuženi će moći da je dobije tek kada sve konačno „složimo - odgovorio je tužilac.

- Znači li to da optužba namerava da prepravi i dopuni optužnicu - tražio je precizan odgovor sudija.

- Da!

- Kada? - bio je nestrpljiv Bonomi.

- Nadamo se do kraja sledećeg meseca.

- Kakve to teškoće možete da imate, da u ovako važnom predmetu za koji originalna optužnica postoji već osam godina, moramo da čekamo toliko? - izgubio je strpljenje Britanac.

- Vreme nije toliko važno, koliko su uticali brojni drugi relevantni slučajevi. U pitanju je veliki broj dokumenata. Mogli smo da nastavimo po staroj optužnici, ali smo smatrali da je delotvornije da napravimo novu koja bi uključila nove materijale i elemente - objasnio je tužilac.

- Neverovatno je da se tek sada bavite optužnicom. Iznenađen sam i nadam se da ne mislite ozbiljno na datum koji ste mi pomenuli! - uzviknuo je Britanac, prekinuo suđenje i zakazao sledeću statusnu konferenciju za 17. septembar.

Autor:

Marija M. Zarić