POSTOJI PLAN DA MOG OCA RADOVANA UBIJU U HAGU

Boli je nepravda... Sonja Karadžić

Sonja Karadžić, ćerka haškog optuženika i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, tvrdi za Press RS da „postoji plan" da njenog oca ubiju u pritvoru Haškog tribunala. Ona otkriva i da „plan Zapada da likvidira Radovana Karadžića postoji od momenta kada je on postigao dogovor sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom o povlačenju iz politike i javnog života.

- Tvrdnje da je postojao plan za likvidaciju mog oca su više nego utemeljene. Pouzdano znam da je taj plan i sada aktivan, ali je modifikovan i pretočen u plan njegove „sudske likvidacije" - tvrdi u ekskluzivnom intervjuu za Press RS Sonja Karadžić-Jovičević u prvoj ispovesti javnosti posle hapšenja njenog oca Radovana Karadžića.

Zahvalna sam i Dodiku i Špiriću

Prilikom nedavnog susreta premijer RS Milorad Dodik obećao je pomoć vašoj porodici. Šta konkretno Vlada RS može da učini za vas?

- Zahvalni smo i Dodiku i Špiriću na upriličenom susretu. Predočili smo situaciju u kojoj živimo i probleme koje imamo. Reč je o statusnim problemima kojima su prekršena naša osnovna ljudska prava, a rešavanje istih dovelo bi nas u poziciju da živimo kao i svi ostali građani ove zemlje, ni manje ni više od toga. Ne sumnjam da će tako i biti u dogledno vreme, bez obzira na trud i želje svih onih koji bi radije da i mi završimo po zatvorima ili na ulici.

Karadžić je jasno stavio do znanja da Haški tribunal ne priznaje kao međunarodni sud, već kao sud NATO-a, koji je „doneo odluku da ga likvidira".

- Te tvrdnje su više nego utemeljene, a nadam se da će imati priliku i da ih dokumentuje, jer ima dokaze. Karla del Ponte nije jedina koja je o tome govorila. Plan likvidacije Radovana Karadžića datira praktično od potpisivanja sporazuma sa Holbrukom, a sa vrlo visokih položaja stizale su neke naznake i u vreme uoči pregovora u Dejtonu, te pre i posle prenosa predsedničkih ovlašćenja na Biljanu Plavšić. To zna i Karl Bilt. Činilo se da sporazumom sa Holbrukom te pretnje prestaju, ali je kasnije, uz sve oštriju retoriku, postalo jasno da pojavljivanje Radovana Karadžića u Hagu nije opcija, jer živ tamo nikako nije smeo doći i dobiti šansu da progovori. Da konačno progovori, što nije mogao sve ovo vreme, zbog obaveza iz sporazuma. Šta je rešenje takve situacije? Likvidacija. Plan je postojao i postoji, samo je sada proširen i na mogućnost „sudske likvidacije".

Ričard Holbruk tvrdi da nema nikakvog sporazuma sa Karadžićem koji bi mu garantovao imunitet od Haškog tribunala?

- Potpisivanje sporazuma sa Holbrukom, osam meseci nakon potpisivanja Dejtonskog ugovora, imalo je za cilj uklanjanje Radovana Karadžića iz javnog i političkog života putem ucene koja se odnosila na sudbinu RS i njegove stranke. U takvim okolnostima niko na svetu ne bi pristao da se povuče bez neke krupne beneficije. A ona je bila prestanak progona i odbacivanje haških optužnica. Holbruk sam o tome govori u svojoj knjizi, ali i u više intervjua. Sporazum podrazumeva potpuno povlačenje iz javnog i političkog života, čime SAD obezbeđuje ekskluzivno pravo da sistematski demonizuju Radovana Karadžića, znajući da mu je već unapred oduzeto pravo na odbranu i odgovor na napade! Ako ćutanje nije bilo odredba sporazuma, kojeg se Radovan držao do samog hapšenja, može li iko zdravorazuman da objasni zašto nikada nije reagovao i pokušao da se odbrani i odgovori. Logično, zar ne?

Kada ste vi saznali da postoji dogovor da optužnica protiv Karadžića bude povučena?

- Za proteklih desetak godina prošli smo pravu golgotu, psihička i fizička maltretiranja. Vest da je Radovan uhapšen za nas je bila iznenađenje i šok, ali i dokaz da je Radovan zaista živ. Malo je poznato da je moj otac mojoj majci u jesen 2002. rekao da ima garancije da će optužnica protiv njega biti povučena i da će on sa nastupanjem 2003. postati slobodan čovek. Tada je rekao: „Ako me prevare, više nećete čuti za mene". Nažalost, tako je i bilo.

Ali, brat i ja smo nedavno saznali za to, a to zna i naš advokat. Kako sa ocem nismo imali nikakvih kontakata, a on se nije oglašavao ni na koji način, čak ni kada mu je majka umrla, pa ni kada su Sašu oteli i kada ga je mama pozvala na predaju, ni kada su nas stalno pretresali i privodili, naše strahovanje da li je uopšte živ samo se pojačavalo. Stoga smo proletos pokrenuli proceduru u sudu u Sokocu da se proglasi mrtvim. Mislili smo: ako stvarno nije živ - u čemu je smisao našeg daljeg maltretiranja, pretnji, ucena. Ni sada niko ne vidi šta se time postizalo i kako je to doprinelo hapšenju, a videćemo da li je to uopšte i bilo po nalozima Haškog tribunala.

Kako ste doživeli prva dva pojavljivanja vašeg oca u sudnici Haškog tribunala?

- Mnogo bolje nego što sam očekivala. Veče pre prvog pojavljivanja čuli smo se telefonom. Čula sam njegov glas posle tolikih godina i to me je, verovatno, pripremilo da lakše podnesem da ga vidim sutradan. Što se tiče drugog pojavljivanja, koje je nastupilo posle mesec dana, tokom kojih smo se čuli gotovo svakodnevno, bila sam potpuno smirena. Mislim da mi je u svemu tome, nažalost, pomoglo višegodišnje iskustvo stečeno u raznim pretresima, privođenjima, saslušavanjima...

NASTAVAK U SUTRAŠNJEM BROJU

Zoran Žuža