Najteže do istine o finansijskim malverzacijama

Beograd - Opšte poverenje u medije je nisko, ali kada građanin izabere određeni medij za osnovno sredstvo informisanja, onda u njega ima visoko poverenje - rekla je Svetlana Logar, direktorka istraživanja u agenciji Stratedžik Marketing, na predstavljanju rezultata istraživanja javnog mnjenja "Poverenje u medije kao izvore informisanja".

Televizije najmoćnije, ali i pod najvećom kontrolom

Prema rečima Srđana Bogosavljevića, direktora Stratedžik marketinga, televiziji se najviše veruje i najčešće se tu traže informacije , ali se istovremeno doživljava i kao tip medija koji je pod najvećom kontrolom. Građani najviše poverenja imaju u RTS, Pink i B92, ali oni mediji koji imaju poverenje jednih istovremeno imaju visoko nepoverenje drugih. Tri navedena medijske kuće su i osnovni izvori informisanja građana, ali i oni koji se doživljavaju kao najbliži vlasti. Kada je reč o političkoj opredeljenosti gledalaca, glasači LDP-a i DS-a češće se opredeljuju za B92, dok su pristalice radikala i narodnjaka naklonjenije RTS-u.

Većina ispitanika, 57 odsto, najviše veruje televiziji, štampi veruje devet, a radiju šest odsto građana. Iscrpnošću informacija koje dobija zadovoljno je 62 odsto i smatra da informacije obuhvataju sve najvažnije stvari od interesa za građane, dok jedna trećina smatra da su informacije koje dobija veoma oskudne da bi omogućile stvarno razumevanje poblema. Većina građana smatra da kontrola informacija postoji, ali tek svaki četvrti je uveren da je kontrola veoma izražena.

Mada većina ispitanika smatra da kontrola medija u Srbiji nije velika, ipak postoji uverenje da su nezavisni mediji u manjini, ili da čak uopšte ne postoje. Prema rečima Svetlane Logar, građani nisu sigurni šta su nezavisni mediji i pod njima podrazumevaju gotovo isključivo one koji objavljuju istinite i objektivne informacije.

Interesantan je podatak da znatan procenat građana smatra da je sloboda medija u Srbiji manja nego u SAD, a skoro polovina da je manja nego u zemljama EU. Većina građana smatra da spoljna kontrola slobode medija nije velika. Iako skoro polovina građana navodi političke pritiske vlasti kao glavni izvor ograničenja slobode medija, mnogo češće građani vide ograničenje slobode u uređivačkoj politici samih medijskih kuća.

Oni što smatraju da su mediji kontrolisani vide one koji kontrolišu informacije kao političare i tajkune, a finansijske malverzacije političara i tajkuna se opažaju kao informacije pod najvećom kontrolom. I. Ž.