I Balkan se topi polako

Posledice globalnog zagrevanja planete sve su vidljivije i u Srbiji. Klimatolozi upozoravaju da je jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji upravo regija u kojoj živimo - dunavsko-karpatski basen.

Ovaj alarmantan podatak bio je jedan od povoda kojim su u sredu Mladi istraživači Srbije u saradnji sa Međunarodnim programom Dunav - Karpati (VVF), a uz podršku Zavoda za zaštitu prirode, najavili početak kampanje "Globalno zagrevanje je i lokalni problem".

Dragan Đukić, načelnik odeljenja za klimatologiju u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, ističe da Srbiju u budućnosti čeka dalje povećanje temperature, manjak padavina u vegetacionom periodu, kada su one upravo najpotrebnije, smanjenje snega i snežnog pokrivača...

Nećemo biti pošteđeni ni klimatskih ekstrema: suša i poplava, erozija zemljišta, klizišta, toplotnih talasa sa učestalim šumskim požarima,

ali i olujnih nepogoda praćenih gradom. Drugim rečima, sve što se bude dešavalo u svetu, "neće, manje-više, zaobići ni našu zemlju", tvrde stručnjaci.

Da Srbiju "trese" toplotna groznica, najbolje govori podatak da je prošli 24. juli bio najtopliji dan u Srbiji od kada se vrše merenja. Tada je u Smederevskoj Palanci izmereno čak 44,9 Celzijusa! Ekstremno visoke temperature iznad 40 stepeni, tog dana, zabeležene su i u Nišu, Leskovcu i drugim gradovima - naveo je klimatolog Dragan Đukić.

Andreas Bekman, zamenik direktora VVF, ističe da Srbija ima odlične mogućnosti da uštedi energiju i pređe na čistije, obnovljive izvore - geotermalnu energiju, vetar, sunce i vodu. Kao primer on navodi bogatstvo Srbije od 80 geotermalnih izvora, koji se ne koriste. Za proizvodnju energije ne koristimo ni biomasu koja se stvara u našim šumama i poljoprivrednom zemljištu.