Kletve su odraz nemoći

OD grubih kleveta, optužbi, vređanja i takozvanog govora mržnje, rečnik u parlametnu Srbije pao je za još jedan stepen niže - na nivo kletvi, vradžbina i verbalnog misticizma.

To je utisak sociologa, kulturologa i psihologa sa kojima su “Novosti” razgovarale povodom obraćanja poslanica Srpske radikalne stranke Nataše Jovanović i Vjerice Radete u utorak sa skupštinske govornice.

Njih dve su proklele predsednika Srbije Borisa Tadića, “njegovo seme, pleme, rod i porod”, kao i sve radikale koji se “ikada sastanu sa Tadićem posle Karadžićeve isporuke Hagu...”

Sociolog Ratko Božović ocenjuje da je mržnja kod pojedinih poslanika dostigla krajnje ekstreman i potpuno iracionalan oblik, koji se graniči sa patologijom:

- Do sada su političari lepili jedni drugima etikete i epitete do vulgarnosti, ali ni to više nije dovoljno. Zbog izneverenih očekivanja, dosadašnji politički rečnik se istrošio i došli su na red magijski rituali i vradžbinska komunikacija. To je uvod u neke nove mistične igrokaze.

Kulturolog Zorica Tomić ističe da su kletve potpuno necivilizacijski način komunikacije, jer u sebi skrivaju - zluradost:

- Oni koji kunu, otvoreno pokazuju želju da nekome krene loše. To je jedan arhaičan i zaboravljen govor, neprimeren savremenim komunikacijskim obrascima. A naročito neprimeren za državni parlament - objašnjava ona. - Svi koji izriču kletve, dubinski iskazuju nemoć.

Psiholog Žarko Trebješanin objašnjava da oni koji kletve koriste kao sredstvo političke borbe iskazuju nemoć i primitivizam:

- Kod kletvi je bitna vera u magijsku moć reči. Iza toga stoji arhaično verovanje da, kada je reč izgovorena u dovoljnom emocionalnom

naboju, to stiže onoga kome je namenjena. Kada čovek ne može ništa drugo, onda on kune - kaže Trebješanin.

Božović smatra i da su kletve vratile parlament Srbije u pretpolitičko stanje:

- U suštini, politička kultura u našoj državi, može se reći da je doživela potpuni debakl - smatra on.

Inače, lavina kletvi pokrenula se odmah posle hapšenja Radovana Karadžića. Vjerica Radeta je tada, sa konferencije za novinare SRS, poručila da Tadić neće imati sreću Zorana Đinđića jer će ga prokletstvo pratiti do 11. kolena...

- Kletve i pretnje predsedniku Srbije svakodnevno stižu, i mi ih prosleđujemo nadležnim organima - rečeno je tih dana “Novostima” u kabinetu predsednika.

Iz Srpske pravoslavne crkve su tada sopštili da su kletve potpuno neprimerene i da nemaju nikakvo dejstvo i uporište sa hrišćanskog stanovištva.

- Sudeći prema primerima iz jevanđelja, pa čak i iz bliske istorije, crkva ne kažnjava i ne proklinje, već molitvama isceljuje i daje mogućnost i najvećem zločincu da se vrati na pravi put - objašnjavaju u SPC.

Na primer, od patrijarha Gavrila, koji je ostao na čelu Srpske pravoslavne crkve posle Drugog svetskog rata, tražili su da prokune partizane i komunističku vlast, ali je on to odbio, jer to nije u nadležnosti crkve.

“I SEME I PLEME”

NataŠa Jovanović je poručila sa govornice:

- Neka mu se seme zatre, neka ga sunce nikad ne ogreje, neka ga stigne Božja kazna. Tadić je najveći izdajnik. Svakoga će jednog dana kletva da stigne.”

Nadovezala se Vjerica Radeta:

- Proklet bio i svaki radikal, i rod i porod, koji se ikad sastao sa Tadićem posle sramne isporuke Karadžića Hagu.