Skupština Srbije o "Južnom toku"

RTS

Poslanici Skupštine Srbije nešto pre 20 sati završili su raspravu o drugoj tački dnevnog reda - energetskom sporazumu sa Rusijom. Sporazum podržava većina poslaničkih grupa, osim Saveza vojvođanskih Mađara, Lige socijaldemokrata Vojvodine i LDP-a. Parlament nastavlja rad u ponedeljak, objedinjenom raspravom o kreditnim aranžmanima.

Iako im je, po Poslovniku, ostalo još vremena za raspravu o energetskom sporazumu, poslanici SRS-a, DSS-a i SPS-a rekli su da neće više da se javljaju za reč, kako bi omogućili građanima da od početka gledaju polufinalni meč Jelene Janković na Otvorenom prvenstvu Amerike u tenisu, čiji je prenos na Drugom programu RTS-a.

I na kraju rasprave, kao i na početku, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić apelovao je na sve stranke u parlamentu da glasaju za energetski sporazum sa Rusijom, jer je "od nacionalnog interesa za Srbiju" i "jedan od najvažnijih energetskih i infrastrukturnih projekata u Evropi".

"Prihvatanjem ovog sporazuma Srbija neće smanjiti ni ekonomske ni ekološke standarde Evropske unije", rekao je Đelić, navodeći da "sporazum ne treba idealizovati ali ni umanjiti njegov izuzetno veliki značaj".

Đelić je izrazio uverenje da će, kao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, velika većina poslanika podržati i energetski sporazum sa Rusijom.

Energetski sporazum sa Rusijom podržaće poslanici većine poslaničkih grupa, izuzev poslanika LDP-a, Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Taj Sporazum, koji je potpisan 25. januara u Moskvi, predviđa izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju, podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i modernizaciju Naftne industrije Srbije, za koju je ruski "Gaspromnjeft" ponudio oko 900 miliona evra.

Ponuda "Gaspromnjefta" je, kako je navedeno u Sporazumu, da učestvuje u zajedničkoj izgradnji gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju, da bude vlasnik 51 odsto tog gasovoda i da učestvuje u izgradnji podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Najviše polemika u domaćoj javnosti izazvala je ponuda "Gaspromnjefta" od 400 miliona evra za 51 odsto deonica NIS-a, obećavajući dodatnih 500 miliona evra u investicijama do 2012. godine.

Domaći eksperti su procenili da je knjigovodstvena vrednost NIS-a oko 1.2 milijarde evra, ali da je tržišna veća i mogla bi da dostigne oko tri milijarde evra.

U međuvremenu, Vlada Srbije je angažovala revizorsku kuću "Dilojt i Tuš" da proceni knjigovodstvenu vrednost NIS-a.

I radikali podržali SSP 

U danu koji je za nama rad Skupštine Srbije obeležilo je saglasje radikala i vladajuće većine o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Naime, postignut je politički dogovor, jer su poslanici vladajuće većine odlučili da usvoje amandman radikala, kojim se potvrđuje teritorijalni integritet Srbije.

Slobodan Samardžić je, pak, u ime DSS-a ponovio da njegova poslanička grupa neće glasati za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ni posle usvajanja radikalskog amandmana, jer, kako je naveo, jedino EU može da garantuje da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić objasnio je da Sporazum ne može da se menja, jer je već potpisan, ali da Srbija može da donese zakon koji obavezuje vladu, što su radikali i predložili amandmanom.

Šef poslaničke grupe Nove Srbije Velimir Ilić rekao je da je amandman radikala dobar, ali je istakao da ta odredba mora da bude ugrađena u sam Sporazum, jer bi to bilo u skladu sa Ustavom Srbije, dok je svoj stav obrazložio time da je moguće da EU tu odredbu ne uvaži ukoliko ne bude jasno navedena u samom sporazumu.  

Posle više javljanja radikala, pa i lidera LDP-a Čedomira Jovanovića, koji su pozivali DSS da promeni stav, Samardžić je rekao da svi povlače poteze za koje misle da su ispravni, kao i da će praksa pokazati ko je bio u pravu.

Zaključujući raspravu potpredsednik Vlade Božidar Đelić je izrazio zadovoljstvo što je u parlamentu postignut konsenzus oko tri ključna strateška pravca zemlje - odbrane integriteta, ulaska u EU i gradnji privilegovanih odnosa sa Ruskom federacijom.