Koštunica: Ne znam gde su optuženi

Bivši premijer i lider DSS-a za Politiku je rekao da nije znao gde se nalaze haški optuženici Stojan Župljanin i i Radovan Karadžić. Na pitanje da li je, možda, u jednoj ili drugoj vladi pokušao da nagovori Mladića da se preda, Koštunica je odgovorio odrečno.

"Ne i to nije bilo moguće, jer nismo ni znali gde se nalazi", rekao je on.

Koštunica je rekao i da smatra da je pravi trenutak da Srbija pokrene razgovor sa EU o legitimnosti Haškog tribunala.

Bez žala za vraćenim mandatom

Vojislav Koštunica je rekao i da nije ni na koji način zažalio što je vratio mandat premijera.

"Zažalio bih samo da sam se odrekao politike za koju sam se zalagao", kaže Koštunica.

"Izbori su doveli do jedne neobične situacije da imamo vladu za koju, zapravo, niko nije glasao. Jer, ako uzmete svaku stranku pojedinačno u sastavu te vlade, možete biti sigurni da nijedan njihov glasač ne bi glasao da vlada bude sastavljena na način na koji je sastavljena", rekao je on.

Koštunica smatra da je ova vlada bez političkog legitimiteta, bez moralnog autoriteta i samim tim je bez unutrašnje snage.

"S druge strane, zadovoljnim me čini to da ni na koji način nisam napravio nikakav ustupak kad je reč o suštini politike za koju sam se zalagao, pre svega, kad je reč o upornom nastojanju da se sačuva nešto što predstavlja ne samo osnov države u kojoj živimo, nego bi trebalo da predstavlja i osnov međunarodnog pravnog poretka. To je temeljno načelo teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake postojeće države", rekao je lider DSS-a.

Koštunica je rekao i da su i događaji u Južnoj Osetiji i Gruziji pokazali koliko je to zalaganje bilo ispravno, koliko je bilo pravno dobro argumentovano i pokazali su da slučaj Srbije nije i ne može biti jedinstven u svetu, već da je postao presedan za mnoge druge potrese.

"U svemu tome smo bili u pravu i naravno da ne bih mogao zamisliti situaciju da se odričem principijelne politike odbrane državnih i nacionalnih interesa", naveo je Koštunica.

On je rekao da je Rusija u slučaju Gruzije branila međunarodni mirovni sporazum iz 1992. godine. Njeni državljani u Južnoj Osetiji su bili ugroženi, njene mirovne trupe su takođe bile ugrožene. Pre toga desio se i presedan sa Kosovom, za koji su svi zvaničnici EU i Vašingtona rekli: "Mi ćemo jedanput da prekršimo pravo, u slučaju Srbije. Srbija je jedinstven slučaj".

"Dakle, Rusija je, kao i Srbija, do kraja insistirala na poštovanju međunarodnog prava. Srbija se na svoj način borila, Rusija se na svoj način brani, ali mi na drugoj strani imamo zemlju koja je silu stavila iznad prava. To je taj glavni problem, a na Rusiji je da koristi sredstva koja smatra primerenim, pošto je iscrpla sva druga sredstva", kazao je on.

Koštunica smatra da Srbija treba da nastavi dosadašnju saradnju s Rusijom, ne dovodeći u pitanje sve druge oblike saradnje, pre svega, ekonomske, i sa Evropskom unijom i sa SAD.

"Za žaljenje je da je Evropska unija praktično istovremeno radila na razbijanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije, a s druge strane, insistirala na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije. Takva pogrešna politika samo produbljuje krizu i produbljuje podrivanje celokupnog međunarodnog poretka", rekao je Koštunica.

Komentari: 0