Arhiva » Vesti » Dnevnik 07.09.2008
Strah od balkanizacije
Dnevnik nedelja, 7. septembar 2008.
Dobri poznavaoci prilika u Pakistanu predviđaju da će ubuduće oko ove zemlje, koja je istovremeno i nuklearna sila, početi da se pletu razne međunarodne igre. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je upravo ovih dana u Damasku upozorio da, „ako padne Avganistan, pada i Pakistan“.
Pakistan poseduje najmanje dve stvari zbog kojih se obavezno nalazi u središtu interesovanja Bele kuće: to su nuklearno oružje, koje ne sme doći pod kontrolu terorista i značajne količine nafte u Balučistanu. Postoji i treći razlog koji daje zamah spekulacijama, a to je činjenica da je Pakistan jedan od suseda Kine. Ako je tačna teza Moskve da SAD pokušava da se dokopa ruskih granica, logično bi bilo da ista politka Vašingtona važi i za Kinu. U kratkoj istoriji Pakistana, države koja postoji nešto više od pola veka, malo je bilo predsednika koji su do tog položaja došli koliko-toliko voljom građana. I sam Mušaraf je nasilno preuzeo vlast i vladao zemljom deset godina. Kao veliki prijatelj SAD, uživao je njihovu značajnu finansijsku podršku. Računa se da je od 2001. do prošle godine dobio deset milijardi dolara novčane pomoći. Od toga je tri četvrtine utrošeno za jačanje vojske. Kada je Buš Mlađi započeo ratove po Aziji, protiv terorista i Al Kaide, Pakistan je bio najdragoceniji prijatelj. Mušaraf je kao predsednik jedine države koja je priznavala talibansku vlast u Avganistanu, okrenuo leđa dojučerašnjim prijateljima i angažovao se na suprotnoj strani protiv Al Kaide i talibana optuženih za terorizam. Odlazi sa vlasti kada njegovo angažovanje u antiterorističkom ratu počinje da ima slabiji učinak nego što se očekivalo. U međuvremenu se lično odrekao položaja u armiji, a izgubio je i podršku onih činilaca u zemlji koji nisu baš oduševljeni američkom politikom u Aziji i prema nekim muslimanskim zemljama.
Prema tvrdnjama Vilijama Arkina, vojnog komentatora „Vašington posta“, američke specijalne jedinice šire svoju aktivnost u Pakistanu u nastojanju da podrže pobunjeničke snage pojedinih etničkih grupa. U Pakistanu ima četiri veće etničke celine, a na udaru su naročito Paštuni i Baluči. Paštuni kontrolišu granični pojas između Avganistana i Pakistana, gde se pretpostavlja da su se povukli ostaci talibana posle vojne intervencije u Avganistanu, a sa njima i prvi terorista sveta Bin Laden.
Škola mržnje
Pakistan je mnogoljudna zemlja u poređenju sa Evropom. Od preko 170 miliona stanovnika, gotovo 70 miliona su deca i mladi. Oko trideset miliona dece živi u porodicama koje dneveno imaju za život nekoliko dolara. Istovremeno, velika većina ove dece i omladine nema pristup sekularnom obrazovanju, koje je privilegija urbanih elitnih slojeva. NJima preostaje da pohađaju teološke škole – madraš, gde ih uče da mrze zapadne vrednosti. Stoga, Vašington ima težak zadatak u kontroli bezbednosti oružja za masovno uništenje koje ova zemlja poseduje.
Suprug ubijene premijerke novi predsednik
Suprug ubijene pakistanske premijerke Benazir Buto izabran je u parlamentu i glasovima u lokalnim skupštinama za novog predsednika Pakistana, saopštio je predsednik izborne komisije.
„Asif Ali Zardari dobio je 281 od ukupno 426 glasova“ u dva doma parlamenta, izjavio je predsednik izborne komisije Kazi Mohamed Faruk obraćajući se poslanicima u parlamentu. Faruk je ranije saopštio da je udovac Benazir Buto, koja je ubijena u terorističkom napadu 27. decembra, dobio najveći broj glasova u ukupno četiri lokalne skupštine. Zardari je izabran za šefa te stranke nakon ubistva supruge.
Poznat najviše po umešanosti u korupcionaške afere, 53-godišnji Zardari, koga još zovu „gospodin 10 odsto“, ne uživa veliku popularnost među Pakistancima. NJegovo imenovanje za šefa stranke samo nekoliko dana nakon ubistva supruge bilo je veliko iznenađenje. Pravosudni organi su nedavno odustali od dela optužbi za koje se tereti Zardari, koji je do 2004. proveo 11 godina u zatvoru zbog umešanosti u korupcionaške afere i ubistva. Predsednik Mušaraf ga je amnestirao za jedan deo optužbi prošle godine u vreme kada je pregovarao sa Benazir Buto o podeli vlasti. Većina analitičara tvrdi da će izbor tako kontroverzne ličnosti za predsednika imati „negativne posledice“ na zemlju.
O Balučima će se tek čuti kada oružje zaćuti, jer oni žive u pokrajini Balučistan koja daje 40 odsto pakistanske nafte. Procenjuje se da samo u Balučistanu ima rezervi od 6.000 miliona barela nafte. Kroz ovu zonu će proći i naftovod od Irana do Indije. U Balučistanu postoji pokret za veliki Balučistan još od 1940. godine prošlog veka. Mušaraf će zbog toga najverovatnije preći na tzv. „drugu fazu sprečavanja“ eventualnog građanskog rata u Pakistanu, tj . da se talibani ne bi dokopali nuklearnog naoružanja.
Amerika bi mogla i u Pakistanu da sprovede „scenario balkanizacije“, odnosno da pruži podršku nekim etničkim grupama da oforme svoje nacionalne države. Nove male državice bile bi vojno slabije, a ekonomski isplativije sa stanovišta stranih investicija. Arkin tvrdi da se u Iraku pripremaju snage za odvajanje Kurdisatna i regije bogate naftom oko Kirkuka. Po tom scenariju Balučistan bi postao nova država u narednih petnaestak godina.
Petar Tomić
Poslato 06.09.2008
Pakistan poseduje najmanje dve stvari zbog kojih se obavezno nalazi u središtu interesovanja Bele kuće: to su nuklearno oružje, koje ne sme doći pod kontrolu terorista i značajne količine nafte u Balučistanu. Postoji i treći razlog koji daje zamah spekulacijama, a to je činjenica da je Pakistan jedan od suseda Kine. Ako je tačna teza Moskve da SAD pokušava da se dokopa ruskih granica, logično bi bilo da ista politka Vašingtona važi i za Kinu. U kratkoj istoriji Pakistana, države koja postoji nešto više od pola veka, malo je bilo predsednika koji su do tog položaja došli koliko-toliko voljom građana. I sam Mušaraf je nasilno preuzeo vlast i vladao zemljom deset godina. Kao veliki prijatelj SAD, uživao je njihovu značajnu finansijsku podršku. Računa se da je od 2001. do prošle godine dobio deset milijardi dolara novčane pomoći. Od toga je tri četvrtine utrošeno za jačanje vojske. Kada je Buš Mlađi započeo ratove po Aziji, protiv terorista i Al Kaide, Pakistan je bio najdragoceniji prijatelj. Mušaraf je kao predsednik jedine države koja je priznavala talibansku vlast u Avganistanu, okrenuo leđa dojučerašnjim prijateljima i angažovao se na suprotnoj strani protiv Al Kaide i talibana optuženih za terorizam. Odlazi sa vlasti kada njegovo angažovanje u antiterorističkom ratu počinje da ima slabiji učinak nego što se očekivalo. U međuvremenu se lično odrekao položaja u armiji, a izgubio je i podršku onih činilaca u zemlji koji nisu baš oduševljeni američkom politikom u Aziji i prema nekim muslimanskim zemljama.
Prema tvrdnjama Vilijama Arkina, vojnog komentatora „Vašington posta“, američke specijalne jedinice šire svoju aktivnost u Pakistanu u nastojanju da podrže pobunjeničke snage pojedinih etničkih grupa. U Pakistanu ima četiri veće etničke celine, a na udaru su naročito Paštuni i Baluči. Paštuni kontrolišu granični pojas između Avganistana i Pakistana, gde se pretpostavlja da su se povukli ostaci talibana posle vojne intervencije u Avganistanu, a sa njima i prvi terorista sveta Bin Laden.
Škola mržnje
Pakistan je mnogoljudna zemlja u poređenju sa Evropom. Od preko 170 miliona stanovnika, gotovo 70 miliona su deca i mladi. Oko trideset miliona dece živi u porodicama koje dneveno imaju za život nekoliko dolara. Istovremeno, velika većina ove dece i omladine nema pristup sekularnom obrazovanju, koje je privilegija urbanih elitnih slojeva. NJima preostaje da pohađaju teološke škole – madraš, gde ih uče da mrze zapadne vrednosti. Stoga, Vašington ima težak zadatak u kontroli bezbednosti oružja za masovno uništenje koje ova zemlja poseduje.
Suprug ubijene premijerke novi predsednik
Suprug ubijene pakistanske premijerke Benazir Buto izabran je u parlamentu i glasovima u lokalnim skupštinama za novog predsednika Pakistana, saopštio je predsednik izborne komisije.
„Asif Ali Zardari dobio je 281 od ukupno 426 glasova“ u dva doma parlamenta, izjavio je predsednik izborne komisije Kazi Mohamed Faruk obraćajući se poslanicima u parlamentu. Faruk je ranije saopštio da je udovac Benazir Buto, koja je ubijena u terorističkom napadu 27. decembra, dobio najveći broj glasova u ukupno četiri lokalne skupštine. Zardari je izabran za šefa te stranke nakon ubistva supruge.
Poznat najviše po umešanosti u korupcionaške afere, 53-godišnji Zardari, koga još zovu „gospodin 10 odsto“, ne uživa veliku popularnost među Pakistancima. NJegovo imenovanje za šefa stranke samo nekoliko dana nakon ubistva supruge bilo je veliko iznenađenje. Pravosudni organi su nedavno odustali od dela optužbi za koje se tereti Zardari, koji je do 2004. proveo 11 godina u zatvoru zbog umešanosti u korupcionaške afere i ubistva. Predsednik Mušaraf ga je amnestirao za jedan deo optužbi prošle godine u vreme kada je pregovarao sa Benazir Buto o podeli vlasti. Većina analitičara tvrdi da će izbor tako kontroverzne ličnosti za predsednika imati „negativne posledice“ na zemlju.
O Balučima će se tek čuti kada oružje zaćuti, jer oni žive u pokrajini Balučistan koja daje 40 odsto pakistanske nafte. Procenjuje se da samo u Balučistanu ima rezervi od 6.000 miliona barela nafte. Kroz ovu zonu će proći i naftovod od Irana do Indije. U Balučistanu postoji pokret za veliki Balučistan još od 1940. godine prošlog veka. Mušaraf će zbog toga najverovatnije preći na tzv. „drugu fazu sprečavanja“ eventualnog građanskog rata u Pakistanu, tj . da se talibani ne bi dokopali nuklearnog naoružanja.
Amerika bi mogla i u Pakistanu da sprovede „scenario balkanizacije“, odnosno da pruži podršku nekim etničkim grupama da oforme svoje nacionalne države. Nove male državice bile bi vojno slabije, a ekonomski isplativije sa stanovišta stranih investicija. Arkin tvrdi da se u Iraku pripremaju snage za odvajanje Kurdisatna i regije bogate naftom oko Kirkuka. Po tom scenariju Balučistan bi postao nova država u narednih petnaestak godina.
Petar Tomić
Poslato 06.09.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari