Zvižduk u vetru

Neokonzervativni eksperiment da se ustanovi bezbednost u svetu administriranjem iz Vašingtona nije uspeo, ali nema ni indicija da bi novi politički lider u Sjedinjenim Državama odustao od militarizacije i stavio planetu pod suverenu globalnu kontrolu, uključujući okeane, kosmos, elektronsku mrežu podataka, protok informacija i sveprisustvo specijalnih snaga.

Pritisak koji se sve više oseća zbog globalnog zagrevanja, problema energetske budućnosti i rasta cena nafte, postaje noćna mora čovečanstva koje se okreće crnim scenarijima preživljavanja. Iz te perspektive, čini se da bez cvetanja demokratije svet polako klizi u nepovratnu katastrofu. Upravljanje krizom, pokazuje iskustvo, više nije zamislivo na bazi teritorijalnih političkih zajednica koje kontrolišu pojedini ili više hegemonističkih centara moći na globalnom i regionalnom nivou, tržišno zasnovani biznis ili bankarske elite.

Ovo je dijagnoza Ričarda Folka iz Transnacionalne fondacije za istraživanje mira i budućnosti (TFF), dugogodišnjeg saradnika Ujedinjenih nacija, koju je izneo na elektronskoj stranici te organizacije u članku s karakterističnim naslovom: „Ka neophodnom utopizmu globalne demokratske vlade“. Folk smatra da se bez alternativnih vizija svet kreće u višestruko rizičnom pravcu. Simptom bolesti na međunarodnom planu upravo je kriza pravnog sistema. „Sadamu Huseinu ili Slobodanu Miloševiću je bilo suđeno, ali DŽordž Buš, Toni Bler i Vladimir Putin su faktički izuzeti čak i od bilo kakvih indicija da su prekršili zakon. Još šire, hegemonistički akteri uživaju neformalno, ali sada potpuno efektivno pravo izuzimanja od međunarodnog prava, oličeno u mogućnosti veta stalnih članova Saveta bezbednosti UN i slobodi manevrisanja koje uživaju velike sile“, ocenjuje Folk.

Folk vidi „građanina sveta“ kao momenat pokretanja negativnog trenda i osnivanja globalne politike, način da se uspostavi arena za delovanje. Ta arena je sada blokirana onim što Folk naziva „vertikalni geopolitički poredak“. NJegovo oličenje je Savet bezbednosti UN, gde se mnoge sednice o ključnim pitanjima mira i sigurnosti održavaju u tajnosti i bez ikakve javne rasprave. Slično je i u Svetskom ekonomskom forumu, Svetskom socijalnom forumu, posle sloma Sovjetskog Saveza i ulaska Kine isto je i u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Sve te ustanove stvaraju formalni okvir za delovanje vlada koje predstavljaju suverene države. Taj okvir, pak, podržava nacionalne ekonomske politike, „tribalni etos“ i „anahrone privilegije“ (Folk), ali ne podleže kriterijumima demokratskog upravljanja i često u njemu baš nema nikakve racionalnosti. Folk navodi primer bivšeg američkog sekretara odbrane Donalda Ramsfelda, koji je autorizovao metode mučenja u „ratu protiv terorizma“, kao nekog kome je dat imunitet hegemonističke države, iako je još u Nirnbergu suđeno zvaničnicima nemačkog Rajha, a potom i japanskim vođama, zbog zločina tih režima protiv osnovnih ljudskih prava.

Stoga potrebu za opozicionim, alternativnim, ne-vladinim arenama delovanja ne treba posebno dokazivati. One su se već ispoljile protestima koji prate Svetski ekonomski forum u Davosu, ili pre nekoliko godina u Puerto Alegreu u Brazilu, u žestokim demonstracijama „alter-globalista“. Folk alterglobaliste vidi kao „globalne državljane“, bez zvaničnog blagoslova međunarodnih ustanova, koji najavljuju svoje učešće u svetskoj politici. Alterglobalizam se od rasutog pokreta oblikuje kao sve značajniji ne-državni oblik delovanja. Bivši generalni sekretar UN Kofi Anan je na „milenijumskoj proslavi“ 2000. godine predložio i podržao skup nevladinih organizacija pod okriljem Ujedinjenih nacija, što je bio prvi simbolični iskorak, ali do sada i jedini, prema predstavnicima civilnog društva. Folk tvrdi da bi proširenje formalnog državljanstva zasnovanog na teritorijalnom principu suverenih država, a ka jačanju „svetskog državljanstva“, moglo da podrži novi politički identitet u 21. veku. Delovanje bez zaleđa nacionalnog interesa zvuči utopijski, ali šta ako je ono motivisano neposrednim sukobom neke države sa interesima humanosti i održive budućnosti? Očito, to bi bila prava tema za jednu novu javnost koja je još uvek u povoju.

Folk predlaže i uspostavljanje globalnog parlamenta, koji bi u prvoj fazi bio neposredan „glas naroda“ na svetskom nivou, zasnovan na izborima neregionalnog ili nenacionalnog biračkog tela. Autor je svestan da se zalaže za neku vrstu „zvižduka koji nestaje u vetru“. Taj utopijski element sigurno neće moći da prođe bez opsežne kampanje, u koju bi, opet, morale da se uključe i nacionalne vlade – sada „zatvorenice sistema unipolarne geopolitičke moći“. Ali bez ohrabrivanja korenite promene, institut državljanstva će nastaviti da služi pretežno nacionalističkim i tribalističkim vrednostima. Uz istrajan uticaj na javnost, pak, i taj vetar može naglo da promeni smer.

Priredio: R. K.

Poslato 06.09.2008