Poljoprivrednici ozlojeđeni padom cene kukuruza

Nacionalni građanski

ZRENJANIN – Nekako u senci nevolja koje imaju poljoprivrednici koji nisu odmah prodali ovogodišnji rod pšenice jesu još veće neprilike koje imaju proizvođači kukuruza, opet zbog pada cena njihove robe.

– Kukuruz novosadskih hibrida "zenit" i "6010" će na mojih 15 hektara roditi možda nešto slabije nego lane, računam na prinos od sedam i po do osam tona po hektaru, ali me više brine to što od njega neću imati zarade. Kako se i ne bih brinuo, kada danas treba da budete srećni ako ga prodate za deset dinara, a prošle godine cena mu je bila 16 dinara – govori Dragan Stevanov iz Radojeva. – Država je, valjda u strahu od velikog pada proizvodnje, zabranila izvoz kukuruza. To je, međutim, jedino rešenje jer robe ima, ima i potrebe za kukuruzom u susednim zemljama, a imao bi i ko da organizuje izvoz i da na njemu zaradi. Verovatno još u vladinim kancelarijama ima birokrata koji misle da su ulaganja u kukuruz mala, kao u doba sankcija. Nisu mala, ja primenjujem punu agrotehniku, dajem kukuruzu oko stotinu kilograma čistog azota, a to košta – tvrdi on.

Stevanov kao najgore navodi što ni u razgovorima s trgovcima ni u medijima niko još ne pominje dozvolu za izvoz.

Slično govori i Tomislav Ninković iz Kleka.

– Teško je proniknuti u pravi razlog ovako drastičnog pojeftinjenja naše robe. Pošto ću izgubiti na prodaji kukuruza, upotrebiću ga u stočarstvu: kupiću šest steonih junica i nešto teladi i tako udvostručiti broj muznih krava... Međutim, ovakva mala preorijentacija na stočarstvo iz nevolje nije rešenje. Tu su potrebne mnogo ozbiljnije mere. Ovo govorim kao poljoprivrednik koji je i biljni proizvođač i stočar – kaže Ninković i dodaje da je prinos od sedam tona na deset hektara pod zemunpoljskim hibridima postigao zahvaljujući punoj agrotehnici koja uključuje i izdašno đubrenje kukuruza.