Nikolić odbio Šešeljev nalog iz Haga

Politika

Posle ostavke Tomislava Nikolića na mesto zamenika predsednika Srpske radikalne stranke i šefa poslaničke grupe SRS-a u Skupštini, postaje jasno da nacionalni konsenzus o priključenju Evropskoj uniji u Srbiji ipak ne postoji, iako su prethodna dva dana lideri vodećih političkih grupacija tvrdili da je takav konsenzus izvestan i da će za ratifikaciju SSP-a glasati 220 poslanika skupštinske većine i radikala. Vest da je Nikolić podneo ostavku juče je šokirala širu javnost, bez obzira na to što se već duže vreme zna da između Vojislava Šešelja, koji je i u haškom zatvoru zadržao funkciju predsednika i neprikosnovenog lidera stranke, i njegovog zamenika Nikolića postoje vrlo ozbiljne razlike.

Sam Nikolić objasnio je u izjavi za agenciju Tanjug da se na ostavku odlučio pošto je u četvrtak uveče „dobio nalog” da radikali ne glasaju za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Iako nije precizirao da se radilo o nalogu iz Sheveningena, samo Šešelj je mogao da poništi prethodnu odluku vrha stranke da poslanici SRS-a glasaju za zakon o ratifikaciji SSP-a ukoliko Vlada Srbije usvoji amandman radikala. Nikolić je celo leto govorio „neka vlada usvoji naš amandman, i eto više od 200 glasova za SSP”. Da to nije bio samo njegov stav, svedoče i izjave drugih funkcionera. Zoran Krasić, koji važi za tvrdo krilo SRS-a i čoveka od poverenja Vojislava Šešelja, sa skupštinske govornice pozvao je vladu da usvoji amandman i „odmah možemo da glasamo”. Nikolić je za to vreme pregovarao s Božidarom Đelićem o radikalskom predlogu, što nije bila nikakva tajna. A kada je potpredsednik vlade rekao da prihvata amandman i Dragan Todorović, koji takođe važi za čoveka vrlo bliskog Šešelju, i Tomislav Nikolić izrazili su sa govornice zadovoljstvo i najavili da će glasati za to.

Šešelj po svoj prilici nikad nije pretpostavljao da bi vladajuća koalicija mogla da učini ustupak koji su radikali zahtevali, a Nikolić ostvario i stupio je u akciju protiv ovog kompromisa tek nakon što ga je Nikolić izborio.

Najavu Šešeljevog „naloga” za poništavanje onoga što je Tomislav Nikolić postigao na neki način dale su Nataša Jovanović i Vjerica Radeta, koje su sa skupštinske govornice naizgled klele samo Tadića, a zapravo odapinjale otrovne strelice prema Tomislavu Nikoliću. Razlog za ove kletve bile su nezvanične informacije u nekim medijima da se Nikolić tajno sastao s predsednikom Srbije. Kletve Tadiću su bile upozorenje Nikoliću, a i simptom duboko poremećenih odnosa u vrhu stranke, koje su inače svi mesecima poricali, uključujući i samog Nikolića.

Prema jednom tumačenju, Šešelju odavno smeta to što je Srpska radikalna stranka pod neposrednim rukovodstvom Tome Nikolića postigla najveće uspehe i najbolje izborne rezultate otkako postoji. On je Tomislava Nikolića minirao i tokom kampanje za izbor predsednika Srbije. U toj kampanji Nikolić je govorio da su i srpski radikali za priključenje Evropi. Bilo je primetno odsustvo pominjanja Velike Srbije i granica Karlovac – Virovitica – Ogulin, kao i odsustvo huškačke retorike. Radikali su Srbiji i svetu predstavili jedno sasvim drugačije lice: politički umivenije i sofisticiranije, privlačnije za potencijalne koalicione partnere. U to se uklapa i priča o bedžu sa Šešeljevim likom: Nikolić je u kampanji prestao da ga nosi, što mu je Šešelj zamerio.I to je poslužilo kao argument u podzemnoj borbi za Šešeljevu naklonost u vrhu stranke: neki stranački funkcioneri, koji su i ranije javljali Šešelju da Nikolić hoće da mu preotme stranku, upotrebili su i ovaj gest kao potvrdu tih svojih priča. Radikalskom lideru u Hagu nije bilo teško da u to poveruje jer je Nikolić uporno i dugo odbijao da iz stranke isključi Maju Gojković, koja je prva u izbornoj kampanji skinula bedž s likom predsednika. Kad je pošao u Hag, Šešelj je Nikoliću rekao da samostalno vodi stranku i da ga ne sluša ako mu se učini da ono što on predlaže iz Haga nije dobro jer se „čovek u zatvoru promeni”.

I dugo vreme nikakvih problema u komunikaciji nije bilo, da bi posle uspešnih izbornih kampanja s drugačijim stranačkim imidžom Šešelj počeo da otvoreno i direktno potkopava autoritet Tomislava Nikolića – od najsitnijih stvari kao što je Nikolićeva ideja da za jednog od dva potpredsednika Skupštine Srbije iz SRS-a postavi pripadnika nacionalne manjine (Šešelj je insistirao da ta mesta dobiju Božidar Đelić i Nataša Jovanović), do najkrupnijih kao što je i insistiranje da radikali praktično kažu da je njihov kandidat za premijera Vojislav Koštunica, samo par dana nakon što je Nikolić javno rekao da je on radikalski kandidat za premijera.

Tomislav Nikolić (Foto Beta)

Nikolić se dugo trudio da sukob sakrije od javnosti, ali su haška poništavanja njegovih odluka postepeno bila sve češća pa je u više navrata morao da sam sebe demantuje. Kap u prepunoj čaši prelio je zahtev da Nikolić pogazi sve što je mesecima pričao i poslednja tri dana uporno javno ponavljao. „Tačno je da sam podneo ostavku zato što sam se rukovodio principom morala i poštovanja reči”, objasnio je juče svoju odluku u izjavi Tanjugu.

Na pitanje ko će u budućnosti voditi stranku, Nikolić je rekao da „ne zna”. Zasad nije poznato ni da li je on podneo ostavku i na mesto poslanika u parlamentu, a dosadašnji zamenik predsednika rekao je da će ostati član SRS „ukoliko stranka ne odluči drugačije”. Na sličan način svojevremeno je, podsećamo, odgovorila i bivša potpredsednica SRS-a i gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković da bi, na kraju, bila isključena, mada nikad nije saznala kad ju je, ko i zašto isključio. Gojkovićeva, koja je ranije rekla da i Nikolića čeka njena sudbina, povodom spekulacija o tome da Nikolić hoće da preuzme stranku izjavila je da to sigurno nije njegova namera.

U medijima se spekulisalo i o sukobu između generalnog sekretara SRS-a Aleksandra Vučića i Nikolića oko rukovođenja strankom, da bi u opticaj došla i tvrdnja da su Vučić i Nikolić na istoj strani, kad je reč o načinu vođenja stranke (obojica su kreatori drugačijeg, umivenijeg lica stranke). Vučić je, prema nezvaničnim informacijama, pokušao da objasni Šešelju da mu se plasiraju pogrešne informacije o Nikolićevim navodnim namerama o preuzimanju stranke. Čini se da u tome nije imao uspeha. Sam Vučić se, otkako je stigao Šešeljev nalog iz Haga, javno nije oglasio.

Mirjana Čekerevac

---------------------------------------------------------------------------------

Majski sporazum Nikolić – Šešelj

Kako „Politika” nezvanično saznaje u vrhu SRS-a, Nikolić je još u maju hteo da podnese ostavku, revoltiran Šešeljevim nametanjem Koštunice za kandidata SRS-a za premijera, ne zato što je imao nešto protiv te ideje ili tog čoveka, već zato što je smatrao da se takve stvari ne govore u izbornoj kampanji.

Tokom tog razgovora sa Šešeljem, Nikolić je pitao: „Mogu li ja da vodim stranku kako smo se i dogovorili, i kako sam je i vodio, dakle, da ja donosim odluke”.

Šešelj je odgovorio: „Ne možeš”. Nikolić je na to rekao: „U tom slučaju, podnosim ostavku”. Šešelj ga je onda zamolio, kažu naši izvori, da ostane da vodi stranku još godinu dana i Nikolić je na to pristao.

----------------------------------------------------------------------------------

Podela radikala

Kolundžija: Nikolić želi da reformiše SRS. – Čanak: Ostavka je korak dalje ka dvopartijskom sistemu

Ostavka Tomislava Nikolića na mesto šefa poslaničke grupe radikala u Skupštini Srbije i na funkciju zamenika predsednika Srpske radikalne stranke juče je bila povod i za reagovanje predstavnika političke scene Srbije.

Šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju” Nada Kolundžija izjavila je da ostavku Tomislava Nikolića razume kao njegovu istinsku nameru da reformiše SRS i da omogući srpskom društvu da krene putem evropskih integracija.

Kolundžija je kazala da veruje da Nikolić u SRS-u ima ozbiljnu podršku „za sve svoje napore” i navela da veruje da njegova ostavka „nije konačno razrešenje”. „Mislim da bi to bila šteta za jednog političara tog formata kao što je Tomislav Nikolić i mislim da bi time veliku štetu pretrpela i SRS i da bi na neki način srpsko društvo ostalo dublje podeljeno”, rekla je Kolundžija.

Portparol Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević ocenio je da će se ostavka Tomislava Nikolića na stranačke funkcije loše odraziti na nacionalne i državne interese ukoliko, posle nje, dođe do promene stava radikala o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU.

Ističući da SPS ne želi meša u unutrašnje stvari drugih stranaka, Milićević je rekao Tanjugu da je ostavka Nikolića moralni čin i da je došla pošto je u srpskom parlamentu postignut konsenzus oko važnog nacionalnog pitanja – prihvatanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

On je podsetio da je vladajuća većina prihvatila amandman SRS-a na SSP, koji je podneo lično Nikolić. „Njegova ostavka znači da za to nema podršku u sopstvenoj stranci”, zaključio je Milićević.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da će to što je Tomislav Nikolić podneo ostavku na funkcije u SRS-u „imati velike simpatije” kod prodemokratskih snaga i u međunarodnoj zajednici.

Čanak je u saopštenju naveo da će ta ostavka biti korak dalje ka suštinski dvopartijskom sistemu u Srbiji.

Prema njegovim rečima, nakon dugogodišnjih poraza SRS je sada došla u poziciju da postane prevelika i da mora ponudi pragmatičnom delu svog članstva razlog daljeg političkog angažmana.

Kao jedan od razloga Nikolićeve ostavke, Čanak navodi i „nestanak Demokratske stranke Srbije sa političke scene”. Time je, smatra on, otvoren prostor za desnu konzervativnu nacionalističku – ali ipak međunarodnoj zajednici prihvatljivu stranku, što se potpuno uklapa u razmišljanja Nikolića i njegovu potrebu da se odvoji od i dalje ekstremističkih stavova Vojislava Šešelja.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski ocenila je da ostavka Tomislava Nikolića na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci predstavlja lični čin (Nikolića) i unutrašnju stvar te partije. „Dugogodišnje opoziciono delovanje i činjenica da je predsednik SRS Vojislav Šešelj u Hagu očigledno su doveli do dubokih podela i razlika koje su kulminirale najavom da će SRS glasati za potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju”, rekla je Filipovski agenciji Beta.

Kako je navela, sada je najvažnije da SRS, kao najjača opoziciona stranka, konsoliduje svoje redove i izađe iz krize.

Filipovski je navela i da će se tek nakon što bude sređena unutrašnja situacije u SRS-u razgovarati o mogućnosti zajedničkog opozicionog delovanja.

Poslanik SPO u parlamentu Aleksandar Jugović je izrazio nadu da će radikali, uprkos ostavci zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića, podržati ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. „Ukoliko promene kurs i glasaju protiv SSP biće jasno da je pobedu u SRS odnelo krilo koje još živi u devedesetim godinama prošlog veka”, rekao je Jugović Tanjugu.

Ističući da je ostavka Nikolića unutrašnja stvar SRS, Jugović je rekao „da se nada da ona neće uticati na promenu odluke SRS u vezi sa obećanjem da će glasati za ratifikaciju SSPsa Evropskom unijom”.

Jugović, koji je i direktor SPO, dodao je da će u tom slučaju biti jasno da je pobedu među radikalima „odnelo krilo koje sprovodi direktive haškog optuženika Vojislava Šešelja”.

G. B.

[objavljeno: 07/09/2008.]