Bušov falsifikat

Glas javnosti

Pojavio se, ne sasvim neočekivano, i treći film o američkom 11. septembru i rušenju kula Svetskog trgovinskog centra. Prva dva su napravili Džimi Volters („Uprkos činjenicama“) i Dilan Everi („Moneta za potkusurivanje“). A poslednji - pod nazivom „9/11. Istraga od nule“ - delo je ekipe oko poznatog italijanskog publiciste, novinara i poslanika Evroparlamenta Đulijeta Kijeze.

Pogledala sam film i mogu da kažem da „9/11“ već od prvih kadrova „ošamućuje“ brojem eksperata koji se u njemu pojavljuje i svedoče - fizičara, hemičara, diplomata, stručnjaka u oblasti avijacije. Na samom startu saznaje se više nego čudan fakt: na sajtu FBI Osama Bin Laden se vodi u spisku najopasnijih svetskih terorista, ali se pri tom ne sumnjiči za teroristički akt od 11. septembra, uprkos sopstvenoj izjavi da preuzima odgovornost za njega. U Kijezinom filmu na sumnjičava pitanja iz FBI neodređeno odgovaraju: „Nismo imali dovoljno dokaza protiv njega“.

Rušenje kule od karata

Ceo film je pučina protivrečnosti unutar zvanične verzije koju je 2006. utvrdio američki Institut za standarde i tehnologije. Tačnije, ta verzija se pred očima gledaoca ruši kao kula od karata koju „bombarduje“ ubedljiva kanonada dokaza koje izgovaraju i iznose eksperti. Naravno, autori filma nisu istražni organ, pa nejasnoće u celoj priči, sasvim prirodno, ostaju, ali... Samo tvrdokorni poklonici talenta Džordža Buša - nakon odgledanog filma - moći će da insistiraju na iskrenosti američke vlade.

Prema oficijelnoj verziji: čelična konstrukcija kula - bliznakinja oslabila je od udara aviona i požara, pa se potom urušila pod teretom gornjih spratova. Ali, evo zagonetke: temperatura požara, kako su utvrdili eksperti, bila je isuviše niska da bi se čelik topio ili čak samo omekšao. Osim ovoga, naučnici (u Kijezinom filmu oni sami o tome govore) bili su potreseni neverovatnom brzinom kojom su kule pale na zemlju - kao da su rušile brzinom slobodnog pada, a otpor neoštećenih spratova morao je biti takav da makar sve znatno uspori. Kule su se, prema rečima Nasiza Mosadeka Ahmeda, eksperta Univerziteta Saseks, „urušile tako kao da je ispod gornjih spratova bio prazan prostor, a ne čvrsta čelična konstrukcija“.

Sa napadom terorista na Pentagon takođe ništa nije prosto. Zvanično, u glavno zdanje američke armije udario je „boing 757“ Avio-kompanije Ameriken erlajnz. Pravo pitanje je, međutim; a gde je nestao sam avion, pošto nikakvih ostataka letilice na mestu katastrofe nisu nađeni. Kijeza i njegov ekspertski tim ukazuju da nije mogao naprosto nestati u vazduh. Ukazuju takođe da pet metara široki otvor na zdanju Pentagona teško da je mogao napraviti „boing“ čiji je raspon krila 38 metara, a visina korpusa 13,5 metara. Razlika u dimenzijama, sama po sebi, izaziva sumnju.

Eksperti koji govore u filmu „9/11“ došli su do zaključka koji ošamućuje: „Boing“ uopšte nije bio nikakav „boing“! Kakav bi uopšte avion bio u stanju da izvede manevre u vazduhu da bi izveo takvu operaciju? Zato postavljaju neizbežno pitanje: zašto specijalne službe, bar u slučaju Pentagona, nisu mogle da na vreme otkriju „nezvanog gosta“? Sve ovo izgleda teško objašnjivo, ali se u filmu detaljno razjašnjava.

Al Kaida - spisak najamnika SAD

Američke vlasti su objavile da je nekoliko četvrti dalje od ruševina Svetskog trgovinskog centra nađen pasoš jednog od terorista i otimača aviona Mohameda Ata. Ovo je utoliko čudnije što je prethodno bilo zvanično saopšteno - da je sve uništeno požarom. Kako i ne bi, kad se ispostavlja da je papir ostao čitav tamo gde se tobože i čelik topio.

VIŠE OD 70 SATI MATERIJALA

- Snimili smo ukupno materijala za više od 70 sati filma, ali smo najveći deo kadrova isključili iz konačne verzije, da ne bi bila predugačka. Iz istih razloga smo se nismo bavili četvrtim avionom - ubicom. Rekonstruisati potpunu sliku svega što se događalo 11. septembra, nažalost, nije bilo moguće jer su mnogi dokumenti i dalje državna tajna SAD. Ali, i bez toga je savršeno jasno da je zvanična verzija čist falsifikat - naglašava Đulijeto Kijeza.

Prema zvaničnoj verziji, otmičari Ameriken erlajnzovih aviona su pripadali salafizmu, radikalnoj struji unutar islama. Kijeza, međutim, u filmu nudi dokaze da Mohamed Ata uopšte nije bio nikakav fundamentalista - da se redovno opijao i šmrkao kokain, što uz religiozne fanatike nikako ne ide.

Uostalom, i sam Osama Bin Laden, koji je glavni „inicijator“ svega, potpuno je sumnjiva figura. Al Kaida, koju je osnovao 1989. godine, na arapskom znači „Spisak“ i „Baza“. Kako u filmu „9/11“ tvrde eksperti, tako je nazivan spisak mudžahedina koje je zavrbovala CIA u vreme sovjetskog rata u Avganistanu... Ko bude gledao film, uveriće se da Kijeza detaljno pokazuje celu istoriju nežnih odnosa između američkih specijalnih službi i islamskih terorista.

Zvanične laži

U Kijezinom filmu, pored drugih eksperata, govore i dobitnici Nobelove nagrade. Sam autor filma kaže:

„Nad „9/11“ radio sam faktički celih šest godina, mada je snimanje počelo 2005. godine. Film je prvi put prikazan u Rimu i gledaoci su odreagovali veoma povoljno. Uprkos tome, na mene su posle toga počeli napadi u štampi. Republika i Korijere dela sera čak su mene i moje saradnike optužili da smo zaverenici i da želimo da diskreditujemo američku vladu. Sam film, niko od distributera nije se usudio da prikazuje, a američki mediji se prave kao da uopšte nije ni snimljen. Sve se ovo događa uprkos tome što su u filmu reč dobili isključivo svedoci, posmatrači i eksperti, kako američki, tako i evropski. Snimali smo u Čikagu, NJujorku, Vašingtonu i nekoliko američkih južnih država.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti