Dragulj Braničeva

Glas javnosti

„Od Velikog Sela do samoga Ždrela, kažu da je vila neka ćilim razastrela“, oduševljeno je pevao Đura Jakšić, a Feliks Kanic je zapisao: „Izlet u ove krajeve može se učiniti kao putovanje u predele iz hiljadu i jedne noći“.

- „Zastali smo kao opčinjeni raskošnom idilom ovog predela gde su boravili srpski pustinjaci“. Srpski pesnik i austrijski putopisac ove reči posvetili su Gornjačkoj klisuri, po mnogima najlepšoj u Srbiji. Duga je 16 kilometara i izaziva posebne emocije i strahopoštovanje prema silama prirode, a čine je četiri velika meandra. Na platou jednog od njih, na levoj obali reke Mlave, ušuškao se manastir Gornjak, pravo otkrovenje za svakog namernika koji se uputi u ovaj prelepi kraj.

Manastir Gornjak je na maloj zaravni ispod strmih litica planine Ježevac, a nalazi se 65 kilometara jugoistočno od Požarevca, skoro na sredokraći između Petrovca na Mlavi i Žagubice. U neposrednoj blizini su ostaci srednjovekovnog grada Ždrela, koji je imao važnu vojnu, ekonomsku i političku ulogu u životu Srbije 13. veka, pa se i manastir prvobitno zvao po njemu. Nije poznato kada je počeo da se naziva Gornjak, a za ovo ime postoje dve verzije. Po jednoj je kum bio vetar „gornjak“ koji duva dolinom Mlave, a po drugim navodima potiče od „gornjeg grada“, jer je bio u blizini utvrđenja na Ježevcu. Ostaci grada Ždrela vidljivi su na više mesta, a među dosta očuvanim objektima su Kula proklete Jerine i Mitropolija.

Manastir je zadužbina kneza Lazara, a podignut je između 1376. i 1380. godine. Prema legendi je srpski velmoža jednom išao klisurom sa svojom pratnjom i spazio svetog Grigorija, poznatog sinajitskog isposnika. Knez je hteo da razmeni misli sa svetim čovekom, ali ovaj nije hteo da pređe Mlavu i da dođe do njega, pa je razgovor započet dovikivanjem preko reke, tako da se uopšte nisu razumeli zbog njenog huka. Kada je Grigorije shvatio da je Lazar pobožan čovek, potpuno utiša buku reke uz pomoć molitve, pa mirno nastavi razgovor sa knezom. U znak zahvalnosti, Lazar je Grigoriju Sinajitu podigao crkvu Vavedenja presvete Bogorodice, u Ždrelu braničevskom, kako se tada nazivalo ovo područje.

Suze isposnika Grigorija

Manastir Gornjak ima i nerazjašnjenu tajnu, čak od vremena kada je nastao. Iz pukotine u steni iza manastira počne da kaplje voda svake godine na Đurđevdan, slivajući se do jedne male uvale, odakle je ljudi kašikama skupljaju, a veruje se da leči očne tegobe. Odgovor na pitanje zašto se voda iz ovog „izvora“ pojavljuje samo jednom godišnje, u određeno vreme - kada se dele dan i noć, i to na Đurđevdan, još niko nije dao. Po nekim pričama to su suze isposnika Grigorija, koji i danas pomaže svom narodu.

Manastir Gornjak pripada moravskoj školi, a više puta je paljen i razaran, ali i obnavljan. U manastirskom kompleksu je najuočljivija crkva Vavedenja Presvete Bogorodice i zauzima centralno mesto u malom prostoru porte, iako je bukvalno prislonjena uz planinsku stenu. U niši severnog zida nalazi se kovčeg sa moštima svetog Grigorija Sinajita, koga su još nazivali i Grigorije Gornjački i Grigorije Ćutljivi. Prvobitne freske nisu sačuvane, a životopisi koji se danas mogu da vide su iz 18. i 19. veka.

Kapela Grigorija Sinajita je najupečatljiviji objekat u manastirskom kompleksu i nalazi se u pećini na jednoj strmoj steni, a do nje treba preći pedeset kamenih stepenika. Kapela je posvećena Svetom Nikoli i u njoj su dve prostorije - isposnica i kelija. Druga, takozvana Zimska kapela, nalazi se u priprati dozidanoj sa južne strane manastirske crkve, dok je kapela Svetog Ilije uređena u Novom konaku, koji je podignut 1979. godine. Osim ovog konaka, postoji i Stari konak, izgrađen 1963. godine, a u njemu su kuhinja, trpezarija i skromne kelije za monahe. Izvan manastirskog kompleksa je jednospratna zgrada za smeštaj duhovnika i gostiju, a u blizini je i velika trpezarija za vernike, koji masovno dolaze za vreme velikih crkvenih praznika.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti