Nobel za otimanje Kosova

Nedavno je obelodanjeno, iz Nobelovog komiteta, da je Marti Ahtisari kandidat za dobijanje Nobelove nagrađen za mir. Ova informacija naišla je na različite komentare na prostorima Balkana. U Beogradu je uglavnom dočekana sa podsmehom i dubokim razočarenjem, u Prištini sa radošću, a u ostalim „bratskim republikama“ bivše Jugoslavije nije dobila neku posebnu pažnju, ali bi, ako se pojača medijska zainteresovanost, sigurno bila u korist Ahtisarija.

Pokušavajući da proniknemo u sve ono što stoji iza ove nominacije za jednu od najprestižnijih nagrada na planeti, Glas je zajedno sa Ipresom anketirao građane Srbije u nadi da će doći do većinskog kolektivnog stava srpske populacije. Međutim, rezultati ankete su pokazali da čak polovina građana Srbije - njih 50,1 odsto - nije ni znalo za ovu nominaciju a 9,6 odsto je uskratilo bilo kakav odgovor. Ipak, za 40,3 odsto građana ovo nije bila nova informacija.

Odmah posle obelodanjivanja sramnog Ahtisarijevog plana, neki svetski mediji su objavili da je za ovaj svoj „posao veka“ autor plana bio korumpiran sa nekih desetak miliona dolara. Imajući to u vidu, upitali smo građana Srbije: da li veruju u to da je Ahtisari bio „filovan“ s tolikim novcem kako bi posao završio u korist kosovskih Albanaca? U najvećem broju slučajeva sa 69,8 odsto glasova građani Srbije veruju da je mirovni posrednik bio „nagrađen“ s pomenutom sumom za svoju vernost kosovskoj nezavisnosti.

Simptomatično je da su u vreme lansiranja informacije o nečuvenoj korumpiranosti Ahtisarija samo neki srpski mediji (Glas i Kurir) pisali o tome u više navrata dok su se u većini slučajeva drugi oglušili o ovu informaciju. Još je neverovatnija činjenica što na „talasima“ te svetske blamaže, naši zvanični organi nisu insistirali i tražili da se u okviru UN, čiji je Ahtisari bio zvanični predstavnik, utvrdi istina.

UZORAK ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem u periodu od 1. do 5. 12. 2007. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 825 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Pančevu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.

Anketa je obuhvatila četiri problemska pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 50,9 odsto muškaraca i 49,1 odsto žena. Bilo je obuhvaćeno 5,4 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika u starosnoj dobi između 40 i 49 godina - 25,5 odsto. U anketi je učestvovalo 20,4 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 22,7 odsto u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 17,9 odsto građana koji imaju više od 50, a manje od 59 godina i 8,1 odsto starijih od 60 godina.

Postavlja se pitanje: koji su stvarni razlozi motivisali nepoznatog predlagača da pokuša da Ahtisarija uvrsti u plejadu nobelovaca-besmrtnika? Novčani deo nagrade za sve ono što je učinio u mirovnim akcijama sigurno nije motiv, jer je Ahtisari novcem dobijenim od albanskih separatista, za svoj sramni posao, obezbedio sve svoje naslednike i bliže potomke. Slava nobelovog laureata takođe nije mogla da bude glavni cilj jer je Ahtisari više godina bio miljenik svetskih medijskih kuća koje su, u funkciji globalizma i unipolarnog sveta, hvalile rad ovog nezaobilaznog međunarodnog posrednika.

Nije u pitanju ni podizanje rejtinga same institucije Nobelovog komiteta jer od Ahtisarija za tako nešto postoji bar nekoliko desetina zaslužnijih svetskih ličnosti koje svaki intelektualac na svetu može pobrojati svakog trenutka. Sve upućuje na jedan jedini realni zaključak: da je pravi razlog nominacije Ahtisarija za Nobelovu nagradu pokušaj da se ovim činom svetski priznatog Nobelovog komiteta da podrška Ahtisarijevom planu o realizaciji Kosova kao nezavisne države.

Da smo na pravom tragu istine o Ahtisarijevoj nominaciji za Nobelovu nagradu za mir, pokazali su stavovi anketiranih po kojima je prva asocijacija naših građana na saznanje o ovoj nominaciji bila vezana za degradaciju i definitivnu propast Nobelove nagrade sa 30,3 odsto glasova. Na drugom mestu našla se asocijacija da iza svega stoji pokušaj da se na još jedan način opravda nezavisnost Kosova sa 25,8 odsto glasova, dok je pomisao da je to očekivani potez svetskih moćnika sa 22,4 odsto glasova, zauzela treće mesto.

Interesantno je napomenuti da se priča o Nobelu i Ahtisariju forsira baš u trenutku kada pozicije Prištine u svetu slabe i kada postoji realna mogućnost da do pregovora između Beograda i Prištine ponovo dođe.

Na kraju, treba pomenuti i činjenicu da 69,8 odsto građana Srbije smatra da bi Vlada Srbije ili predsednik Srbije, trebalo da upute oštar protest Nobelovom komitetu povodom „sramne kandidature Marti Ahtisarija“. Tako bi, po njihovom mišljenju, bar delimično, ublažili propuste koje su srpske vlasti napravile u vezi cele Ahtisarijeve antisrpske misije, koja nam je nanela toliko štete, da nijedna akcija nije beskorisna.

Vinko Đurić i ISTRAŽIVAČKI TIM GLASA JAVNOSTI

Autor:

Ekipa Glasa javnosti