Od Vučića zavisi

Glas javnosti

Zbog ostavke Tomislava Nikolića najviše razloga za zadovoljstvo imaju predsednik SRS-a Vojislav Šešelj i neki delovi DS-a. Političari, mediji i tajkuni naklonjeni stranci predsednika Borisa Tadića poslednjih nedelja su neprestano podsticali i ohrabrivali Nikolića da preuzme SRS, iako su za to izabrani i loš trenutak i loša tema.

Paradoksalno, ti „najevropskiji“ delovi srpske političke i medijske scene su zapravo doprineli novoj rešešeljizaciji radikala. Politički su sahranili Nikolića, ohrabrujući ga za sukob sa Šešeljem i istovremeno mu uskraćujući podršku u vidu vlasti i moći na bilo kojem nivou - ocenio je za Glas politički analitičar Đorđe Vukadinović i dodao:

- Proteran sa vlasti na svim nivoima, Nikolić nije imao čime da maše i šta da ponudi biračima, a ni srednjem i nižem ešalonu funkcionera SRS-a, čime su indirektno SRS gurnuli u Šešeljevo naručje, iz kojeg se ona u jednom trenutku izvukla. Nikolić je istovremeno guran u sukob i demonizovan i guran iz vlasti, što je bio poslednji „glogov kolac“ u njegovu političku karijeru.

U ovom trenutku se čini kao da Nikolić nema ambicija da se sveti Šešelju, i da mu je prekipelo zbog stalnih pritisaka koje je trpeo iz Haga. Nije, međutim, sasvim jasno da li će se povući ili će pokušati da pomrsi račune SRS-u i samom Šešelju.

Pre godinu dana mogao je komotno da preuzme SRS sa generalnim sekretarom Aleksandrom Vučićem i bivšom funkcionerkom SRS-a Majom Gojković, kada bi otpor bio minimalan.

Međutim, Šešeljev štrajk glađu i dva šokantna poraza Nikolića na predsedničkim i parlamentarnim izborima vratili su Šešelja kao centralnu figuru stranke, a on od odlaska u Hag nije želeo da bude engleska kraljica, nego se uvek mešao u rad stranke. A to je sve vreme izazivalo veće ili manje nesuglasice, koje su sada kulminirale.

Svi su očekivali neki sukob, ali je čudno što je on došao ovako naglo i zbog teme SSP-a. Za Vučića i dobar deo radikala, zajedničko glasanje za SSP sa DS-om i LDP-om je previše gorak zalogaj i neugodna tema za distanciranje od Šešelja. U tom smislu, ko god da je odabrao ovu temu za konfrontaciju, uradio je to vrlo lukavo.

Nikolić bi pre dobio podršku radikala da je rekao „ne želim više da trpim tutorstvo iz Haga“, dok ova atmosfera nije dobra za njegov pokušaj emancipacije.

Značajan deo radikala je u nekoj vrsti procepa. Teoretski su bliži Nikoliću, ali je radikalima, i Vučiću, saradnja sa Tadićem i demokratama crvena linija. Makar i senka sumnje na otopljavanje odnosa sa demokratama, u trenutku kada se bore oko odgovornosti za smrt radikala Ranka Panića, Nikoliću ide na štetu.

Medveđu uslugu mu čine i Nada Kolundžija, mediji i analitičari, koji nikada nisu imali lepu reč za radikale, a sada su promenili ploču.

Ako se ne odluči na miran i dostojanstven odlazak, Nikolić bi osnivanjem nove stranke mogao u izvesnoj meri da ošteti SRS, ali ne i da sebi pribavi veću političku korist. Veliki rascep u SRS-u nije realan u ovom trenutku, osim ako bi se kojim slučajem i Vučić odlučio da se prikloni Nikoliću, ali to nije mnogo verovatno. Vučić je u ovom trenutku ključni akter i utoliko je čudnije što se on još uvek ne izjašnjava. Da je sukob izbio pre nekoliko meseci ili godinu dana - Vučić bi možda i povukao nogu i otišao sa Nikolićem.

Autor:

D. Mojić